Београд башта
| Београд башта | |
|---|---|
| |
| Положај | |
| Место | Београд |
| Општина | Звездара |
| Држава | Србија |
| Карактеристике | |
| Тип парка | урбана башта |
| Заштита и посећеност | |
| Остало | |
Београд башта или Биоскоп башта, налази се у Брегалничкој улици у Београду, у делу града који се зове Липов лад и представља историјски значајну зелену површину унутар града.[1]
Оригинално основана тридесетих година двадесетог века као приватна ботаничка башта у власништву имућне породице Минх, Београд башта је кроз године прошла кроз неколико трансформација.[2] Пред крај Другог светског рата била је пренамењена у позоришни простор, да би касније постала биоскоп на отвореном, пружајући забаву и културна искуства локалној заједници.[1][3] Бетонска бина у башти данас се користи за локалне концерте и уметничке изложбе, доприносећи културној сцени Београда.[4] У башти данас расте 29 стабала различитих врста.
Црква светог Антуна Падованског налази се преко пута Београд баште, а у близини и Црква Покрова Пресвете Богородице, и са вилама очуваним у околним улицама чине амбијенталну целину која представља део предратног Београда.
Историјат
[уреди | уреди извор]Двадесетих година XX века, земљиште на којем се данас налази Београд башта, било је део некадашњег „Боровог парка“ који је излазио на улицу Булевар краља Александра. Ту се налазила и кафана "Боров парк" која је имала позорницу на којој су се одржавале представе приватног позоришта Миодрага Мике Ристића. Овај простор је почетком 1930-тих, након што је пробијена Кајмакчаланска улица до краја (укључујући и С. Крањчевића) препарцелисан и на њему су пред Други светски рат изграђене градске виле, које и данас чине један од лепших крајева Београда. Једну велику парцелу купила је и јеврејска породица Минх која је поседовала фабрику текстила у Параћину и рудник угља на планини Ртањ. На делу парцеле је сазидана вила, док је други део Грета Минх посветила стварању ботаничке баште.
Како је породица Минх била јеврејског порекла имовина им је одузета од стране нациста за време окупације Београда. Пред само ослобођење Београда простор Београд баште је намењен за летњу позоришну сцену Народног позоришта са импровизованом позорницом.
Прва представа на новој сцени одржана је јуна 1944. године. „У природном декору, међу великим јелама и боровима, за отварање ове позорнице распродате су све улазнице”.[3]
Након Другог светског рата и нова комунистичка власт одузима и национализује сву имовину породици Минх, као и простор Београд баште, те 1955. гради објекте и бетонску биоскопску сцену на делу где се налазила ботаничка башта Минхових, па простор постаје отворени биоскоп „Београд филма“. Летњи биоскоп је функционисао до седамдесетих година, и затвара се када фирма напушта концепт отворених биоскопа.
Вила Минхових је предата фирми ДИПОС, те након рата функционише у систему дипломатских представништава, а потом и као ирачка школа, да би након тога била дата у закуп приватном вртићу.
Простор Београд баште остаје зидом физички одвојен од виле, напуштен од стране „Београд филма“, тако да објекти у њему пропадају, а сам простор се користи као парк. Током деведесетих година, сцену је користило неколико бендова за снимање музичких спотова, међу којима су Оружјем против отмичара „Добро знам да ћутим” (1996), Баки Б3 x Дјогани „Нема правде” (1996) и Монтениггерс „Ај Ај” (1998).
Парк користе деца и станари из краја, али је простор доста запуштен све до 2010-их година.[1]
Београд башта је делимично уређена од стране општине Звездара 2016. године.
Простор Београд баште данас је угрожен због неодржавања, узурпације објеката, нерешених имовинских односа и покушаја да се на њему изгради стамбени комплекс.[5]
Локални становници су покренули напоре да освеже Београд башту и да званично добије статус градског парка. Простор где су се налазила седишта биоскопа претворен је у кошаркашки терен. У лето 2023. и 2024. године су организовани рок концерти унутар баште.[4] У пролеће 2024. године, Марка Жвака посетили су Београд башту како би известили о проблему изградње стамбених објеката који утичу на зелене површине у граду.[6] У јуну 2024. године, у башти је организован Фестивал француског филма.[7]
Септембра 2024. бина у Београд башти је украшена муралом.
Флора и фауна
[уреди | уреди извор]Флора
[уреди | уреди извор]У Београд башти заступљене су различите биљне врсте, са 29 стабала различитих врста која у њој расту. То укључује липу, јавор, гинко, дуд, тису, кедар, брезу, орах, бор, кисело дрво и смреку.[1] Остале биљке попут зове, трешње и бамбуса такође доприносе зеленилу баште. Током пролећа, одређена подручја се не крче како би се поспешио раст дивљег растиња, укључујући љубичице, честославицу, маслачак и мишјакињу.
Фауна
[уреди | уреди извор]Башта привлачи разноврсне дивље животиње, при чему се често присутни детлићи, вране, голубови, велике сенице и плаве сенице. Гнездилице врабаца постављене су дуж једног зида, пружајући уточиште. Ватрене стенице (Пyррхоцорис аптерус) често се налазе на кори липе. У Београд башти има неколико сувих пањева, од којих сваки служи као јединствени хабитат унутар екосистема. Они служе као домаћини за различите врсте гљива, доприносећи биодиверзитету баште и природном процесу разлагања. Башту посете и јежеви.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Липа (Тилиа) -
Бор (Пíнус) -
Бреза (Бéтула) -
Ватрена стеница (Пyррхоцорис аптерус) међу опалим листовима гинка -
Орах (Јúгланс) -
Кисело дрво (Аилантхус)
_among_fallen_ginkgo_leaves.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Чубрило, Милица. „Прича о Минховима и нама”. www.време.цом (на језику: српски). Приступљено 2024-02-28.
- ^ Кућа породице Минх, Век касније [Тхе Минх фамилy хоусе, а центурy латер] (на језику: српски и енглески). Сербиа: Републички завод за заштиту споменика културе. 2022. стр. 25. ИСБН 978-86-6299-050-1.
- ^ а б Марковиц, Василије (1998). Театри окупиране престонице, 1941-1944 (на језику: српски). Завод за уџбенике Београд. стр. 318. ИСБН 8617063696.
- ^ а б Чубрило, Милица (2023-09-23). „Концерт за парк у Брегалничкој”. www.време.цом (на језику: српски). Приступљено 2024-05-09.
- ^ Мучибабић, Далиборка. „Звездарци поново забринути за судбину „Београд баште””. Политика Онлине. Приступљено 2024-07-18.
- ^ Цириц, Соња (2024-01-19). „Паркић у Брегалничкој: Да ли неко већ има план да ту гради солитере?”. www.време.цом (на језику: српски). Приступљено 2024-05-09.
- ^ ИФсербие-011 (2024-06-07). „Фестивал француског филма 2024 у Београду”. Француски институт у Србији (на језику: српски). Приступљено 2024-07-08.
