Пређи на садржај

Бесполно размножавање

С Википедије, слободне енциклопедије
Асексуална репродукција код Марцхантиопхyта, клијање листа

Бесполно, вегетативно или асексуално размножавање је процес у којем организми стварају генетички сличне или идентичне сопствене копије, без доприноса генетичког материјала неког другог организма. Познато је и под називима бесполна репродукција.

Бактерије се бесполно деле путем бинарне фисије; вируси преузму контролу над ћелијом домаћина да би произвели више вируса; хидра и квасац су у могућности да се размножавају пупљењем. Ови организми често не поседују различите полове, а способни су за "цепање" у два или више сопствених примерака. Већина биљака има способност за бесполну репродукцију, као и мрав врсте Мyцоцепурус смитхии. Сматра се да се у потпуности и редовно размножавају асексуалним путем.[1][2][3]

Најпознатији примери бесполног размножавања се примењују у воћарству или хортикултури, где се од појединих биљних ткива и органа добијају целовите нове јединке. Најчешћи репродукцијски материјал су орезнице изданака, листови, пупови, положенице, столони, поданци, гомољи, ризоми и друге погодне вегетативне структуре.

Савремени начин вегетативног размножавања у овим и другим областима је путем културе ткива, којом се једна биљка може умножити у практично бесконачно много примерака.

Неке врсте које се репродукују бесполно, као што су хидра и квасац могу да пређу на полно размножавање. На пример, већина биљки је способна за вегетативно размножавање – репродукцију без семена или спора, мада се може се репродуковати и сексуално. Исто тако, бактерије могу размењивати генетичке информације, тј. рекомбиновати генетички материјал, путем повременог коњугирања.[4][3]

Други начини асексуална репродукције укључују партеногенезу, фрагментацију и формирање спора, који укључују само митозу. Партеногенеза је раст и развој ембриона или семена без оплодње јајета сперматозоидом. Природно се јавља код неких врста, укључујући и ниже биљке (где се назива апомиксија), бескичмењака (нпр. дафнија уши, неке пчеле и паразитске осице) и кичмењака (нпр. неки рептили[5] рибе,[6] укључујући и ајкуле,[7] а врло ретко и птице).[8]

Понекад се такође користи за описивање репродукције код хермафродитних врста, које се могу самостално оплодити.

Типови асексуалне репродукције

[уреди | уреди извор]

Фисија

[уреди | уреди извор]

Прокариоти (Арцхаеа и Бацтериа) се размножавају асексуално путем бинарне фисије, у којој се родитељски организам дели на два дела да би произвео два генетски идентична организма. Еукариоти (као што су протисти и једноћелијске гљиве) могу да се репродукују на функционално сличан начин митозом; већина њих је такође способна за сексуалну репродукцију.

Вишеструка фисија на ћелијском нивоу јавља се код многих протиста, нпр. спорозоа и алги. Језгро родитељске ћелије дели се неколико пута митозом, стварајући неколико језгара. Цитоплазма се затим раздваја, стварајући више ћерки ћелија.[9][10][11]

Код апикомплексана, вишеструка фисија или шизогонија се појављује или као мерогонија, спорогонија или гаметогонија. Мерогонија резултира мерозоитима, који су више ћелија кћери, које потичу из исте ћелијске мембране,[12][13] спорогонија резултира спорозоитима, а гаметогонија микрогаметима.

Пупљење

[уреди | уреди извор]
Квасац Саццхаромyцес церевисиае који се размножава пупањем.

Неке ћелије се деле пупљењем (на пример, пекарски квасац), што доводи до ћелије „мајке“ и „ћерке“ које су у почетку мања од родитељске. Пупљење је такође познато на вишећелијском нивоу; животињски пример је хидра,[14] која се размножава пупљењем. Пупољци израстају у потпуно зреле јединке које се на крају одвајају од матичног организма.

Унутрашње пупање је процес асексуалне репродукције, који фаворизују паразити као што је Тоxопласма гондии. Укључује необичан процес у коме се две (ендодиогенија) или више (ендополигенија) ћерке ћелије производе унутар матичне ћелије, које потомци конзумирају пре њиховог одвајања.[15]

Вегетативна пропагација

[уреди | уреди извор]
Вегетативне биљчице мајке хиљада, Брyопхyллум даигремонтианум (Каланцхое даигремонтиана)

Вегетативно размножавање је врста асексуалне репродукције која се налази у биљкама где се нове јединке формирају без производње семена или спора и самим тим без сингамије или мејозе.[16] Примери вегетативне репродукције укључују формирање минијатуризованих биљака званих саднице на специјализованим листовима, на пример у каланхоји (Брyопхyллум даигремонтианум), а многе производе нове биљке из ризома или столона (на пример у јагодама). Друге биљке се размножавају формирањем луковица или кртола (на пример луковица лала и кртола далије). Неке биљке имају случајне изданке и могу формирати клонску колонију. У овим примерима, све јединке су клонови, а клонска популација може покрити велико подручје.[17]

Наизменична сексуална и асексуална репродукција

[уреди | уреди извор]
Види још: Биљна репродукција

Неке врсте врше прелазе између сексуалне и асексуалне стратегије у зависности од околности, што је способност позната као хетерогамија. Алтернације су уочене код неколико врста ротаторија (циклична партеногенеза е.г. код врсте Брацхионус) и неколико типова инсеката, као што су листне уши које под одређеним условима производе јаја која не пролазе кроз мејозу, те тако клонирају себе. Јужноафричке пчеле Апис меллифера подврста. цапенсис се могу репродуковати асексуално путем процеса званог телитоки. Неколико врста водоземаца, рептила, и птица има сличну способност (погледајте на пример партеногенезу). Слатководни љускар Дапхниа се репродукује путем партеногенезе у пролеће да би брзо попунио језера, затим прелази на сексуалну репродукцију са повећањем интензитета компетиције и предације. Још један пример су већ поменуте моногононтне ротаторије рода Брацхионус, које се репродукују путем цикличне партеногенезе: при ниским густинама популације женке се репродукују асексуално, док се при већим густинама хемијски знаци акумулирају и индукују прелаз на сексуалну репродукцију. Многи протисти и гљиве алтернирају између сексуалне и асексуалне репродукције.

Слузава плесан Дицтyостелиум подлеже бинарној физији (митози) у облику једноћелијске амебе под повољним околностима. Међутим, кад околности нису повољне, ћелије формирају агрегате и следе један од два различита развојна пута, у зависности од услова. У друштвеном путу, оне формирају вишећелијског пужа који затим формира плодоносно тело са асексуално генерисаним спорама. У сексуалном путу, две ћелије се спајају да формирају гигантску ћелију која се развија у велику цисту. Кад та макроциста проклија, она ослобађа стотине амебних ћелија које су продукт мејотичке рекомбинације између две оригиналне ћелије.[18]

Хифе обичне плесни (Рхизопус) имају способност да произведу митотичке као и мејотичке споре. Многе алге слично томе прелазе између сексуалне и асексуалне репродукције.[19] Бројне биљке користе сексуални и асексуални начин формирања нових биљки, неке врсте мењају своје примарне модове репродукције од сексуалних до асексуалних са променом околности животне средине.[20]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Добзханскy Т. (1970): Генетицс оф тхе еволутионарy процесс. Цолумбиа, Неw Yорк, ISBN 978-0-231-02837-0.
  2. ^ Маyр Е. (2000): Тхе гроwтх оф биологицал тхоугхт – Диверситy, еволутион, анд инхеританце, 11тх принтинг, фирст: Цопyригхт © 1982. Тхе Белкнап Пресс оф Харвард Университy Пресс Цамбридге (Масс.), Лондон (Енгланд) , ISBN 978-0-674-36445-5 ; ISBN 978-0-674-36446-2.
  3. ^ а б Софраџија А., Шољан D., Хаџиселимовић Р. (1996): Биологија 1, Свјетлост, Сарајево, ISBN 978-9958-10-686-6.
  4. ^ Маyр Е. (2000): Тхе гроwтх оф биологицал тхоугхт – Диверситy, еволутион, анд инхеританце, 11тх принтинг, фирст: Цопyригхт 1982. Тхе Белкнап Пресс оф Харвард Университy Пресс Цамбридге (Масс.), Лондон (Енгланд) , ISBN 978-0-674-36445-5 ; ISBN 978-0-674-36446-2.
  5. ^ Халлидаy Т. Р., Краиг А., Едс (1986): Рептилес & Ампхибианс. Торстар Боокс, ISBN 978-0-920269-81-7.
  6. ^ „ЕВОЛУЦИОНИ СКОК Угрожена риба пронашла начин да се размножава - без секса!”. Блиц.рс (на језику: српски). 2015-11-25. Приступљено 2024-02-03. 
  7. ^ „Научници запањени: Женка ајкуле родила младунце, а мужјака није било ни близу”. Портал Аналитика (на језику: српски). Приступљено 2024-02-03. 
  8. ^ „Врло ретко откриће: Птица која се размножава без парења”. WебТрибуне (на језику: српски). 2021-11-04. Приступљено 2024-02-03. 
  9. ^ „Целл репродуцтион”. Енцyцлопæдиа Британница. 
  10. ^ Британница Едуцатионал Публисхинг (2011). Фунги, Алгае, анд Протистс. Тхе Росен Публисхинг Гроуп. ИСБН 978-1-61530-463-9. 
  11. ^ П.Пураник; Асха Бхате (2007). Анимал Формс Анд Фунцтионс: Инвертебрата. Саруп & Сонс. ИСБН 978-81-7625-791-6. 
  12. ^ Маргулис, Лyнн; МцКханн, Хеатхер I.; Олендзенски, Лорраине (2001). Иллустратед глоссарy оф протоцтиста: воцабуларy оф тхе алгае, апицомплеxа, цилиатес, фораминифера, мицроспора, wатер молдс, слиме молдс, анд тхе отхер протоцтистс. Јонес & Бартлетт леарн. ИСБН 978-0-86720-081-2. 
  13. ^ Yосхинори Танада; Харрy К. Каyа (1993). Инсецт патхологy. Гулф Профессионал Публисхинг. ИСБН 978-0-12-683255-6. 
  14. ^ Лееуwенхоек, Антони Ван (1703-12-31). „ИВ. Парт оф а леттер фром Мр Антонy ван Лееуwенхоек, Ф. Р. С. цонцернинг греен wеедс гроwинг ин wатер, анд соме анималцула фоунд абоут тхем.”. Пхилосопхицал Трансацтионс оф тхе Роyал Социетy оф Лондон (на језику: енглески). 23 (283): 1304—1311. ИССН 0261-0523. С2ЦИД 186209549. дои:10.1098/рстл.1702.0042. 
  15. ^ Смyтх, Јамес Десмонд; Wакелин, Дерек (1994). Интродуцтион то анимал параситологy (3 изд.). Цамбридге Университy Пресс. стр. 101–102. ИСБН 978-0-521-42811-8. 
  16. ^ „Асеxуал Репродуцтион”. Уцмп.беркелеy.еду. Приступљено 13. 8. 2010. 
  17. ^ „Целебратинг Wилдфлоwерс - Фадинг Голд - Хоw Аспенс Гроw”. Фс.фед.ус. 11. 5. 2010. Архивирано из оригинала 23. 9. 2010. г. 
  18. ^ Р. С. Мехротра; К. Р. Анеја (1990). Ан Интродуцтион то Мyцологy. Неw Аге Интернатионал. стр. 83 фф. ИСБН 978-81-224-0089-2. Приступљено 4. 8. 2010. 
  19. ^ Катхлеен M. Цоле; Роберт Г. Схеатх (1990). Биологy оф тхе ред алгае. Цамбридге Университy Пресс. стр. 469—. ИСБН 978-0-521-34301-5. Приступљено 4. 8. 2010. 
  20. ^ Едwард Г. Реекие; Факхри А. Баззаз (28. 10. 2005). Репродуцтиве аллоцатион ин плантс. Ацадемиц Пресс. стр. 99—. ИСБН 978-0-12-088386-8. Приступљено 4. 8. 2010. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Бесполно размножавање на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bespolno_razmnožavanje&oldid=27802424”