Бљесак гама-зрачења

Уметничка илустрација која приказује живот масивне звезде док нуклеарна фузија конвертује лакше елементе у теже. Кад фузија више не ствара довољно притиска да се уравнотежава гравитација, звезда брзо колапсира и формира црну рупу. Теоретски, енергија може да буде ослобођена током колапса дуж осе ротације чиме се формира бљесак гама зрачења.

Бљесак, избој или провала гама-зрачења (енгл. gamma-ray burst, GRB) је снажни бљесак гама зрачења који је у свези с крајњим енергијским експлозијама уоченим у удаљеним галаксијама. Извангалаксијски бљескови гама-зрачења откривени су у недавној прошлости, 1967. године. Ови феномени показују варијабилне светлосне кривуље на кратким временским лествицама, док им је спектар нетермички. Ови су објекти најзагонетнији и најтајновитији објекти у познатом Свемиру. Будући да су у спектру гама-зрака, људско их око не види, па се посматрају посебним прецизним астрономским уређајима. Просечно се уочи три бљеска дневно. Количина тог зрачења толико је велика да ће Сунце исту количину произвести тек током 10 милијарди година сјаја, а толико се предвиђа да ће бити Сунчев век постојања.

Измерено је да један овакав избој у само неколико секунди производе 10⁴⁴ Џула енергије, а простор из којега се ослободи толика енергија пречника је тек неколико десетина километара. Ово су најснажније експлозије за које се зна у познатом Свемиру.

Могу трајати од неколико десетана милисекунди до неколико минута. У кратке се убрајају бљескови од неколико мс до неколико 100 с. Врло су интензивни, енергије између 100 keV и 1 MeV. По правилу га прати зрачење већих таласних дужина (X-зрачење, ултраљубичасто, оптичко, инфрацрвено, микроталасно и радиозрачење) опажено на дуљим временским скалама. Због овог накнадног зрачења (енгл. afterglow) дужих таласних дуљина – у X, видљивом и радио подручју, одређена је 1997. удаљеност бљескова гама зрачења. Речено накнадно зрачење долази после промптног гама-зрачења на дужим временским лествицама. Будући да су црте у спектру накнадног зраћења високог црвеног помака, то указује да се бљескови гама-зрачења налазе у удаљеним галаксијама.

Кратки бљескови гама-зрачења трају две секунде или мање и настају у судару неутронских звезда, дуги који трају око минута настају експлозијом великих звезда, чиме настају црне јаме, док крајње дуги бљескови настају веројатно у истом процесу али од пуно већих звезда.

На Божић 2010. НАСА-ин свемирски телескоп Swift је снимио бљесак тела GRB 101225A који је трајао дуже од пола сата. Тело GRB 101225A удаљено је око 5 и по милијарди светлосних година. Овај је ГРБ показао друкчије особине од осталих. Док је код обичних ГРБ-ова зрачење последица судара хладног млаза материје са међузвезданим гасом, спектар GRB 101225A имао је снажне карактеристике топлотног зрачења. Објашњење израчунато преко симулација суперрачунара било је да је GRB 101225A настао у бинарном систему звезда спајањем неутронске звезде са хелијумским језгром звезде-дива. Научници су закључили да је неутронска звезда ушла у звезду-дива, пореметила је чиме је ова изгубила скоро сав водонични омотач. Крај кретања неутронске звезде било је драматично стапањем са хелијумским језгром које је покренуло експлозију огромних размера.

Најдужи икад бљесак гама-зрака трајао је врло дуго, чак 7 сати и најдужи је у савременој историји. Веројатно је настао у експлозији плавог супердива. Уочили су га астрономи са универзитету Ворвик у Енглеској, који су већ раније открили досад непознате дуготрајне бљескове гама зрачења. Од 2010. и 2012. открили су три таква бљеска гама зрака, док је GRB 111209A из априла 2013. био најдужи.

Оволика количина емитованих гама-зрака повезује се са егзотичним свемирским објектима попут експлодирајућих звезда (супернова), неутронских звезда, црних јама и квазара, с обзиром на то да ови високоенергијски процеси укључују и високоенергијско зрачење. Наведени могући извори сами по себи нису довољни да би настао један овакав велики енергијски бљесак. Да би се ово догодило, морају постојати посебни односи. Још није у потпуности објашњен механизам како настаје ова огњена кугла. Већина теорија укључује колапс бинарног система неутронских звезда.

Међународни тим научника колаборације МАГИЦ (Major Atmospheric Gamma-ray Imaging Cherenkov), у чланку који је објавио часопис Science, известила је о снажном бљеску високоенергијског гама-зрачења из галаксије IC 310. Измерена је до сад најбржа временска промену зрачења у релативистичком млазу једне супермасивне црне рупе, што има за последицу да је много мање подручје у којем се ствара гама-зрачење него што се досад сматрало.

При том проматрању (МАГИЦ-ови телескопи и телескопи Европске мреже радиотелескопа – ВЛБИ, European VLBI Network) уочен је изузетно раван млаз плазме. Исходиште му је непосредно у близини супермасивне црне рупе која се налази у средишту галаксије. Будући да бљесак гама-зрачења трепери на временској лествици мањој од пет минута, то указује да зрачење потиче из подручја мањег од догађајног хоризонта црне рупе. Ово што су научници открили потпора је тези да гама-зраци настају због честица које су убрзане снажним електричним пољима у врло уском подручју близу црне рупе. Овако је нешто очекивано близу брзоротирајућих црних рупа које радиомлазове напајају смањивањем своје ротацијске енергије.

Научници на основу досадашњих спознаја верују да у средиштима галаксија постоје супермасивне црне рупе. Маса им је од милион па до неколико милијарци маса Сунца, што је случај и код посматране галаксије IC 310, која је у скупу галаксија Перзеј, удаљена 260 милиона светлосних година. Већ од пре та је галаксија била позната по дугачком снажном радиомлазу. Снага емисије толика је да је као зрачење десет милијарда звезда. Радиомлаз излази из средишта те галаксије, али извор тог млаза био је загонетка деценијама. Млаз настаје у изузетно компактном средишњем делу галаксије.

После 1997. одређено је више од двеста црвених помака за избоје гама-зрачења, средње вредности з ~ 2, максимума од з ~ 9,2 што одговара старости Свемира од 540 Myr. Научници су комбиновали варијабилности на кратким временским скалама и огромне енергије. Комбиновањем су закључили да су провале гама-зрачења у свези с катаклизмичким догађајима који воде на формацију компактног објекта, најверојатније акрецијске црне рупе. Тврдња да емисија зрачења долази из релативистичког млаза који потиче из компактног извора налази додатно упориште у опажању гама-зрака изнад прага за продукцију парова осигурава додатни доказ да емисија зрачења долази из релативистичког млаза. Ова зрачења у подручју високих енергија (GeV) прате сателит Ферми те у новије време телескопи MAGIC и CTA.

Види још

• Земљин избој гама-зрака
• Меки гама-понављач (енгл. soft gamma-repeater)
• Магнетар
• Извор интензивног бљеска X-зрака (енгл. X-Ray Burster)

Литература

• Абботт, Б.; et al. (2008). „Сеарцх фор Гравитатионал Wавес Ассоциатед wитх 39 Гамма-Раy Бурстс Усинг Дата фром тхе Сецонд, Тхирд, анд Фоуртх ЛИГО Рунс”. Пхyсицал Ревиеw D. 77 (6): 062004. Бибцоде:2008ПхРвД..77ф2004А. арXив:0709.0766 . дои:10.1103/ПхyсРевД.77.062004. 
• Абдо, А.А.; et al. (2009). „Ферми Обсерватионс оф Хигх-Енергy Гамма-Раy Емиссион фром ГРБ 080916Ц”. Сциенце. 323 (5922): 1688—93. Бибцоде:2009Сци...323.1688А. ПМИД 19228997. дои:10.1126/сциенце.1169101. 
• Акерлоф, C.; et al. (1999). „Обсерватион оф цонтемпоранеоус оптицал радиатион фром а гамма-раy бурст”. Натуре. 398 (3): 400—402. Бибцоде:1999Натур.398..400А. арXив:астро-пх/9903271 . дои:10.1038/18837. 
• Акерлоф, C.; et al. (2003). „Тхе РОТСЕ-III Роботиц Телесцопе Сyстем”. Публицатионс оф тхе Астрономицал Социетy оф тхе Пацифиц. 115 (803): 132—140. Бибцоде:2003ПАСП..115..132А. арXив:астро-пх/0210238 . дои:10.1086/345490. 
• Атwоод, W.Б.; Ферми/ЛАТ Цоллаборатион (2009). „Тхе Ларге Ареа Телесцопе он тхе Ферми Гамма-раy Спаце Телесцопе Миссион”. Тхе Астропхyсицал Јоурнал. 697 (2): 1071—1102. Бибцоде:2009АпЈ...697.1071А. арXив:0902.1089 . дои:10.1088/0004-637X/697/2/1071. 
• Балл, Ј.А. (1995). „Гамма-Раy Бурстс: Тхе ЕТИ Хyпотхесис”. Тхе Астропхyсицал Јоурнал. 
• Бартхелмy, С.D.; et al. (2005). „Тхе Бурст Алерт Телесцопе (БАТ) он тхе СWИФТ Мидеx Миссион”. Спаце Сциенце Ревиеwс. 120 (3–4): 143—164. Бибцоде:2005ССРв..120..143Б. арXив:астро-пх/0507410 . дои:10.1007/с11214-005-5096-3. 
• Бергер, Е.; et al. (2007). „Галаxy Цлустерс Ассоциатед wитх Схорт ГРБс. I. Тхе Фиелдс оф ГРБс 050709, 050724, 050911, анд 051221а”. Астропхyсицал Јоурнал. 660 (1): 496—503. Бибцоде:2007АпЈ...660..496Б. арXив:астро-пх/0608498 . дои:10.1086/512664. 
• Блинников, С.; et al. (1984). „Еxплодинг Неутрон Старс ин Цлосе Бинариес”. Совиет Астрономy Леттерс. 10: 177. Бибцоде:1984СвАЛ...10..177Б. арXив:1808.05287 . 
• Блоом, Ј.С.; et al. (2006). „Цлосинг ин он а Схорт-Хард Бурст Прогенитор: Цонстраинтс фром Еарлy-Тиме Оптицал Имагинг анд Спецтросцопy оф а Поссибле Хост Галаxy оф ГРБ 050509б”. Астропхyсицал Јоурнал. 638 (1): 354—368. Бибцоде:2006АпЈ...638..354Б. арXив:астро-пх/0505480 . дои:10.1086/498107. 
• Блоом, Ј.С.; et al. (2009). „Обсерватионс оф тхе Накед-Еyе ГРБ 080319Б: Имплицатионс оф Натуре'с Бригхтест Еxплосион”. Астропхyсицал Јоурнал. 691 (1): 723—737. Бибцоде:2009АпЈ...691..723Б. арXив:0803.3215 . дои:10.1088/0004-637X/691/1/723. 
• Блоом, Ј. С.; et al. (2011). „А Поссибле Релативистиц Јеттед Оутбурст фром а Массиве Блацк Холе Фед бy а Тидаллy Дисруптед Стар”. Сциенце. 333 (6039): 203—6. Бибцоде:2011Сци...333..203Б. ПМИД 21680812. арXив:1104.3257 . дои:10.1126/сциенце.1207150. 
• Бурроwс, D.Н.; et al. (2006). „Јет Бреакс ин Схорт Гамма-Раy Бурстс. II. Тхе Цоллиматед Афтерглоw оф ГРБ 051221А”. Астропхyсицал Јоурнал. 653 (1): 468—473. Бибцоде:2006АпЈ...653..468Б. арXив:астро-пх/0604320 . дои:10.1086/508740. 
• Цлине, D.Б. (1996). „Примордиал блацк-холе евапоратион анд тхе qуарк–глуон пхасе транситион”. Нуцлеар Пхyсицс А. 610: 500. Бибцоде:1996НуПхА.610..500Ц. дои:10.1016/С0375-9474(96)00383-1. 
• Цхаттопадхyаy, Т.; et al. (2007). „Статистицал Евиденце фор Тхрее Цлассес оф Гамма-Раy Бурстс”. Астропхyсицал Јоурнал. 667 (2): 1017—1023. Бибцоде:2007АпЈ...667.1017Ц. арXив:0705.4020 . дои:10.1086/520317. 
• Ејзак, L.M.; et al. (2007). „Террестриал Цонсеqуенцес оф Спецтрал анд Темпорал Вариабилитy ин Ионизинг Пхотон Евентс”. Астропхyсицал Јоурнал. 654 (1): 373—384. Бибцоде:2007АпЈ...654..373Е. арXив:астро-пх/0604556 . дои:10.1086/509106. 
• Фан, Y.; Пиран, Т. (2006). „Гамма-раy бурст еффициенцy анд поссибле пхyсицал процессес схапинг тхе еарлy афтерглоw”. Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy. 369 (1): 197—206. Бибцоде:2006МНРАС.369..197Ф. арXив:астро-пх/0601054 . дои:10.1111/ј.1365-2966.2006.10280.x. 
• Фисхман, C.Ј.; Мееган, C.А. (1995). „Гамма-Раy Бурстс”. Аннуал Ревиеw оф Астрономy анд Астропхyсицс. 33: 415—458. Бибцоде:1995АРА&А..33..415Ф. дои:10.1146/аннурев.аа.33.090195.002215. 
• Фисхман, Г.Ј. (1995). „Гамма-Раy Бурстс: Ан Овервиеw”. НАСА. Приступљено 12. 10. 2007. 
• Фраил, D.А.; et al. (2001). „Беаминг ин Гамма-Раy Бурстс: Евиденце фор а Стандард Енергy Ресервоир”. Астропхyсицал Јоурнал Леттерс. 562 (1): Л557—Л558. Бибцоде:2001АпЈ...562Л..55Ф. арXив:астро-пх/0102282 . дои:10.1086/338119. 
• Фраил, D.А.; et al. (2000). „А 450 Даy Лигхт Цурве оф тхе Радио Афтерглоw оф ГРБ 970508: Фиребалл Цалориметрy”. Астропхyсицал Јоурнал. 537 (7): 191—204. Бибцоде:2000АпЈ...537..191Ф. ЦитеСеерX 10.1.1.316.9937 . арXив:астро-пх/9910319 . дои:10.1086/309024. 
• Фредерикс, D.; et al. (2008). „ГРБ 051103 анд ГРБ 070201 ас Гиант Фларес фром СГРс ин Неарбy Галаxиес”. Ур.: Галасси; Палмер; Фениморе. Америцан Институте оф Пхyсицс Цонференце Сериес. 1000. стр. 271—275. Бибцоде:2008АИПЦ.1000..271Ф. дои:10.1063/1.2943461. 
• Фронтера, Ф.; Пиро, L. (1998). Процеедингс оф Гамма-Раy Бурстс ин тхе Афтерглоw Ера. Астрономy анд Астропхyсицс Супплемент Сериес. Архивирано из оригинала 8. 8. 2006. г. 
• Галама, Т.Ј.; et al. (1998). „Ан унусуал супернова ин тхе еррор боx оф тхе гамма-раy бурст оф 25 Април 1998”. Натуре. 395 (6703): 670—672. Бибцоде:1998Натур.395..670Г. арXив:астро-пх/9806175 . дои:10.1038/27150. 
• Гарнер, Р. (2008). „НАСА'с Сwифт Цатцхес Фартхест Евер Гамма-Раy Бурст”. НАСА. Архивирано из оригинала 20. 05. 2020. г. Приступљено 3. 11. 2008. 
• Гехрелс, Н.; et al. (2004). „Тхе Сwифт Гамма-Раy Бурст Миссион”. Астропхyсицал Јоурнал. 611 (2): 1005—1020. Бибцоде:2004АпЈ...611.1005Г. арXив:астро-пх/0405233 . дои:10.1086/422091. 
• Гехрелс, Н.; et al. (2005). „А схорт гамма-раy бурст аппарентлy ассоциатед wитх ан еллиптицал галаxy ат редсхифт з=0.225”. Натуре. 437 (7060): 851—854. Бибцоде:2005Натур.437..851Г. ПМИД 16208363. арXив:астро-пх/0505630 . дои:10.1038/натуре04142. 
• Групе, D.; et al. (2006). „Јет Бреакс ин Схорт Гамма-Раy Бурстс. I: Тхе Унцоллиматед Афтерглоw оф ГРБ 050724”. Астропхyсицал Јоурнал. 653 (1): 462—467. Бибцоде:2006АпЈ...653..462Г. арXив:астро-пх/0603773 . дои:10.1086/508739. 
• Гуетта, D.; Пиран, Т. (2006). „Тхе БАТСЕ-Сwифт луминоситy анд редсхифт дистрибутионс оф схорт-дуратион ГРБс”. Астрономy анд Астропхyсицс. 453 (3): 823—828. Бибцоде:2006А&А...453..823Г. арXив:астро-пх/0511239 . дои:10.1051/0004-6361:20054498. 
• Хаккила, Ј.; et al. (2003). „Хоw Сампле Цомплетенесс Аффецтс Гамма-Раy Бурст Цлассифицатион”. Астропхyсицал Јоурнал. 582 (1): 320—329. Бибцоде:2003АпЈ...582..320Х. арXив:астро-пх/0209073 . дои:10.1086/344568. 
• Хорватх, I. (1998). „А Тхирд Цласс оф Гамма-Раy Бурстс?”. Астропхyсицал Јоурнал. 508 (2): 757. Бибцоде:1998АпЈ...508..757Х. арXив:астро-пх/9803077 . дои:10.1086/306416. 
• Хјортх, Ј.; et al. (2005). „ГРБ 050509Б: Цонстраинтс он Схорт Гамма-Раy Бурст Моделс”. Астропхyсицал Јоурнал Леттерс. 630 (2): Л117—Л120. Бибцоде:2005АпЈ...630Л.117Х. арXив:астро-пх/0506123 . дои:10.1086/491733. хдл:2299/1083. 
• Хурлеy, К.; Цлине, Т.; Епстеин, Р. (1986). „Еррор Боxес анд Спатиал Дистрибутион”. Ур.: Лианг, Е.П.; Петросиан, V. АИП Цонференце Процеедингс. Гамма-Раy Бурстс. 141. Америцан Институте оф Пхyсицс. стр. 33—38. ИСБН 978-0-88318-340-3. 
• Хурлеy, К. (1992). „Гамма-Раy Бурстс – Рецединг фром Оур Грасп”. Натуре. 357 (6374): 112. Бибцоде:1992Натур.357..112Х. дои:10.1038/357112а0. 
• Хурлеy, К. (2003). „А Гамма-Раy Бурст Библиограпхy, 1973–2001” (ПДФ). Ур.: Рицкер, Г.Р.; Вандерспек, Р.К. Гамма-Раy Бурст анд Афтерглоw Астрономy, 2001: А Wорксхоп Целебратинг тхе Фирст Yеар оф тхе ХЕТЕ Миссион. Америцан Институте оф Пхyсицс. стр. 153—155. ИСБН 978-0-7354-0122-8. Архивирано из оригинала (ПДФ) 08. 08. 2020. г. Приступљено 16. 02. 2019. 
• Хурлеy, К.; et al. (2005). „Ан еxцептионаллy бригхт фларе фром СГР 1806–20 анд тхе оригинс оф схорт-дуратион гамма-раy бурстс”. Натуре. 434 (7037): 1098—1103. Бибцоде:2005Натур.434.1098Х. ПМИД 15858565. арXив:астро-пх/0502329 . дои:10.1038/натуре03519. 
• Катз, Ј.I. (2002). Тхе Биггест Бангс. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-514570-0. 
• Клебесадел, Р.; et al. (1973). „Обсерватионс оф Гамма-Раy Бурстс оф Цосмиц Оригин”. Астропхyсицал Јоурнал Леттерс. 182: Л85. Бибцоде:1973АпЈ...182Л..85К. дои:10.1086/181225. 
• Коцханек, C.С.; Пиран, Т. (1993). „Гравитатионал Wавес анд Гамма-Раy Бурстс”. Астропхyсицал Јоурнал Леттерс. 417: Л17—Л23. Бибцоде:1993АпЈ...417Л..17К. арXив:астро-пх/9305015 . дои:10.1086/187083. 
• Коувелиотоу, C.; et al. (1993). „Identification of two classes of gamma-ray bursts”. Astrophysical Journal Letters. 413: L101. Bibcode:1993ApJ...413L.101K. doi:10.1086/186969. 
• Lamb, D.Q. (1995). „The Distance Scale to Gamma-Ray Bursts”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 107: 1152. Bibcode:1995PASP..107.1152L. doi:10.1086/133673. 
• Lazzati, D. (2005). „Precursor activity in bright, long BATSE gamma-ray bursts”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 357 (2): 722—731. Bibcode:2005MNRAS.357..722L. arXiv:astro-ph/0411753 . doi:10.1111/j.1365-2966.2005.08687.x. 
• Piran (2011). „Swift J1644+57: A White Dwarf Tidally Disrupted by a 10^4 M_{odot} Black Hole?”. The Astrophysical Journal. 743 (2): 134. Bibcode:2011ApJ...743..134K. arXiv:1106.0923 . doi:10.1088/0004-637x/743/2/134. 
• Levan, A. J.; et al. (2011). „Ан Еxтремелy Луминоус Панцхроматиц Оутбурст фром тхе Нуцлеус оф а Дистант Галаxy”. Сциенце. 333 (6039): 199—202. Бибцоде:2011Сци...333..199Л. ПМИД 21680811. арXив:1104.3356 . дои:10.1126/сциенце.1207143. 
• МацФадyен, А.I.; Wоослеy, С. (1999). „Цоллапсарс: Гамма-Раy Бурстс анд Еxплосионс ин "Фаилед Суперновае"”. Астропхyсицал Јоурнал. 524 (1): 262—289. Бибцоде:1999АпЈ...524..262М. арXив:астро-пх/9810274 . дои:10.1086/307790. 
• МацФадyен, А.I. (2006). „Лате фларес фром ГРБс — Цлуес абоут тхе Централ Енгине”. АИП Цонференце Процеедингс. 836: 48—53. Бибцоде:2006АИПЦ..836...48М. дои:10.1063/1.2207856. 
• Марани, Г.Ф.; et al. (1997). „Он Симиларитиес амонг ГРБс”. Буллетин оф тхе Америцан Астрономицал Социетy. 29: 839. Бибцоде:1997ААС...190.4311М. 
• Маззали, П.А.; et al. (2005). „Ан Асyмметриц Енергетиц Тyпе Иц Супернова Виеwед Офф-Аxис, анд а Линк то Гамма Раy Бурстс”. Сциенце. 308 (5726): 1284—1287. Бибцоде:2005Сци...308.1284М. ЦитеСеерX 10.1.1.336.4043 . ПМИД 15919986. арXив:астро-пх/0505199 . дои:10.1126/сциенце.1111384. 
• „Тхе Аннихилатинг Еффецтс оф Спаце Травел”. Тхе Университy оф Сyднеy. 2012. 
• МцМонигал, Брендан; Леwис, Гераинт Ф; О'Бyрне, Пхилип (2012). „Тхе Алцубиерре Wарп Дриве: Он тхе Маттер оф Маттер”. Пхyсицал Ревиеw D. 85 (6): 064024. Бибцоде:2012ПхРвД..85ф4024М. арXив:1202.5708 . дои:10.1103/ПхyсРевД.85.064024. 
• Мееган, C.А.; et al. (1992). „Спатиал дистрибутион оф гамма-раy бурстс обсервед бy БАТСЕ”. Натуре. 355 (6356): 143. Бибцоде:1992Натур.355..143М. дои:10.1038/355143а0. 
• Мелотт, А.L.; et al. (2004). „Дид а гамма-раy бурст инитиате тхе лате Ордовициан масс еxтинцтион?”. Интернатионал Јоурнал оф Астробиологy. 3 (1): 55—61. Бибцоде:2004ИЈАсБ...3...55М. арXив:астро-пх/0309415 . дои:10.1017/С1473550404001910. хдл:1808/9204. 
• Месзарос, П.; Реес, M.Ј. (1997). „Оптицал анд Лонг-Wавеленгтх Афтерглоw фром Гамма-Раy Бурстс”. Астропхyсицал Јоурнал. 476 (1): 232—237. Бибцоде:1997АпЈ...476..232М. арXив:астро-пх/9606043 . дои:10.1086/303625. 
• Метзгер, Б.; et al. (2007). „Прото-Неутрон Стар Wиндс, Магнетар Биртх, анд Гамма-Раy Бурстс”. АИП Цонференце Процеедингс СУПЕРНОВА 1987А: 20 YЕАРС АФТЕР: Суперновае анд Гамма‐Раy Бурстерс. 937. стр. 521—525. Бибцоде:2007АИПЦ..937..521М. арXив:0704.0675 . дои:10.1063/1.2803618. 
• Мукхерјее, С.; et al. (1998). „Тхрее Тyпес оф Гамма-Раy Бурстс”. Астропхyсицал Јоурнал. 508 (1): 314. Бибцоде:1998АпЈ...508..314М. арXив:астро-пх/9802085 . дои:10.1086/306386. 
• Накар, Е. (2007). „Схорт-хард гамма-раy бурстс”. Пхyсицс Репортс. 442 (1–6): 166—236. Бибцоде:2007ПхР...442..166Н. ЦитеСеерX 10.1.1.317.1544 . арXив:астро-пх/0701748 . дои:10.1016/ј.пхyсреп.2007.02.005. 
• МцЦраy, Рицхард; et al. „Report of the 2008 Senior Review of the Astrophysics Division Operating Missions” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 12. 5. 2009. г. 
• „Very Large Array Detects Radio Emission From Gamma-Ray Burst” (Саопштење). National Radio Astronomy Observatory. 15. 5. 1997. Приступљено 4. 4. 2009. 
• Nousek, J.A.; et al. (2006). „Евиденце фор а Цаноницал Гамма-Раy Бурст Афтерглоw Лигхт Цурве ин тхе Сwифт XРТ Дата”. Астропхyсицал Јоурнал. 642 (1): 389—400. Бибцоде:2006АпЈ...642..389Н. арXив:астро-пх/0508332 . дои:10.1086/500724. 
• Пацзyńски, Б.; Рхоадс, Ј.Е. (1993). „Радио Трансиентс фром Гамма-Раy Бурстерс”. Тхе Астропхyсицал Јоурнал. 418: 5. Бибцоде:1993АпЈ...418Л...5П. арXив:астро-пх/9307024 . дои:10.1086/187102. 
• Пацзyńски, Б. (1995). „Хоw Фар Аwаy Аре Гамма-Раy Бурстерс?”. Публицатионс оф тхе Астрономицал Социетy оф тхе Пацифиц. 107: 1167. Бибцоде:1995ПАСП..107.1167П. арXив:астро-пх/9505096 . дои:10.1086/133674. 
• Пацзyńски, Б. (1999). „Гамма-Раy Бурст–Супернова релатион”. Ур.: M. Ливио; Н. Панагиа; К. Саху. Суперновае анд Гамма-Раy Бурстс: Тхе Греатест Еxплосионс Синце тхе Биг Банг. Спаце Телесцопе Сциенце Институте. стр. 1—8. ИСБН 978-0-521-79141-0. 
• Педерсен, Х.; et al. (1986). „Дееп Сеарцхес фор Бурстер Цоунтерпартс”. Ур.: Лианг, Едисон П.; Петросиан, Вахé. АИП Цонференце Процеедингс. Гамма-Раy Бурстс. 141. Америцан Институте оф Пхyсицс. стр. 39—46. ИСБН 978-0-88318-340-3. 
• Плаит, Пхил (2. 3. 2008). „WР 104: А неарбy гамма-раy бурст?”. Бад Астрономy. Приступљено 7. 1. 2009. 
• Пиран, Т. (1992). „Тхе имплицатионс оф тхе Цомптон (ГРО) обсерватионс фор цосмологицал гамма-раy бурстс”. Астропхyсицал Јоурнал Леттерс. 389: Л45. Бибцоде:1992АпЈ...389Л..45П. дои:10.1086/186345. 
• Пиран, Т. (1997). „Тоwард ундерстандинг гамма-раy бурстс”. Ур.: Бахцалл, Ј.Н.; Острикер, Ј. Унсолвед Проблемс ин Астропхyсицс. стр. 343. Бибцоде:1997упа..цонф..343П. 
• Подсиадлоwски, Пх.; et al. (2004). „Тхе Ратес оф Хyперновае анд Гамма-Раy Бурстс: Имплицатионс фор Тхеир Прогениторс”. Астропхyсицал Јоурнал Леттерс. 607 (1): Л17—Л20. Бибцоде:2004АпЈ...607Л..17П. арXив:астро-пх/0403399 . дои:10.1086/421347. 
• Понтзен, А.; et al. (2010). „Тхе натуре оф ХИ абсорберс ин ГРБ афтерглоwс: цлуес фром хyдродyнамиц симулатионс”. МНРАС. 402 (3): 1523. Бибцоде:2010МНРАС.402.1523П. арXив:0909.1321 . дои:10.1111/ј.1365-2966.2009.16017.x. 
• Процхаска, Ј.X.; et al. (2006). „Тхе Галаxy Хостс анд Ларге-Сцале Енвиронментс оф Схорт-Хард Гамма-Раy Бурстс”. Астропхyсицал Јоурнал. 641 (2): 989—994. Бибцоде:2006АпЈ...642..989П. арXив:астро-пх/0510022 . дои:10.1086/501160. 
• Рацусин, Ј.L.; et al. (2008). „Броадбанд обсерватионс оф тхе накед-еyе гамма-раy бурст ГРБ080319Б”. Натуре. 455 (7210): 183—188. Бибцоде:2008Натур.455..183Р. ПМИД 18784718. арXив:0805.1557 . дои:10.1038/натуре07270. 
• Реддy, Ф. (28. 4. 2009). „Неw Гамма-Раy Бурст Смасхес Цосмиц Дистанце Рецорд” (Саопштење). НАСА. Приступљено 16. 5. 2009. 
• Рицкер, Г.Р.; Вандерспек, Р.К. (2003). „Тхе Хигх Енергy Трансиент Еxплорер (ХЕТЕ): Миссион анд Сциенце Овервиеw”. Ур.: Рицкер, Г.Р.; Вандерспек, Р.К. Гамма-Раy Бурст анд Афтерглоw Астрономy 2001: А Wорксхоп Целебратинг тхе Фирст Yеар оф тхе ХЕТЕ Миссион. Америцан Институте оф Пхyсицс Цонференце Сериес. 662. стр. 3—16. Бибцоде:2003АИПЦ..662....3Р. дои:10.1063/1.1579291. 
• Реицхарт, Даниел Е. (1998). „Тхе Редсхифт оф ГРБ 970508”. Астропхyсицал Јоурнал Леттерс. 495 (2): Л99—Л101. Бибцоде:1998АпЈ...495Л..99Р. арXив:астро-пх/9712100 . дои:10.1086/311222. 
• Рyкофф, Е.; et al. (2009). „Лоокинг Инто тхе Фиребалл: РОТСЕ-III анд Сwифт Обсерватионс оф Еарлy ГРБ Афтерглоwс”. Астропхyсицал Јоурнал. 702 (1): 489—505. Бибцоде:2009АпЈ...702..489Р. арXив:0904.0261 . дои:10.1088/0004-637X/702/1/489. 
• Сари, Р; Пиран, Т; Нараyан, Р (1998). „Спецтра анд Лигхт Цурвес оф Гамма-Раy Бурст Афтерглоwс”. Астропхyсицал Јоурнал Леттерс. 497 (5): Л17. Бибцоде:1998АпЈ...497Л..17С. арXив:астро-пх/9712005 . дои:10.1086/311269. 
• Сари, Р; Пиран, Т; Халперн, ЈП (1999). „Јетс ин Гамма-Раy Бурстс”. Астропхyсицал Јоурнал Леттерс. 519 (1): Л17—Л20. Бибцоде:1999АпЈ...519Л..17С. арXив:астро-пх/9903339 . дои:10.1086/312109. 
• Сцхиллинг, Говерт (2002). Фласх! Тхе хунт фор тхе биггест еxплосионс ин тхе универсе. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-80053-2. 
• „Гамма-Раy Фласх Цаме фром Стар Беинг Еатен бy Массиве Блацк Холе”. Сциенце Даилy. СциенцеДаилy ЛЛЦ. 16. 6. 2011. Приступљено 19. 6. 2011. 
• Симић, С.; et al. (2005). „А модел фор темпорал вариабилитy оф тхе ГРБ лигхт цурве”. Ур.: Булик, Т.; Рудак, Б.; Мадејски, Г. Астропхyсицал Соурцес оф Хигх Енергy Партицлес анд Радиатион. Америцан Институте оф Пхyсицс Цонференце Сериес. 801. стр. 139—140. Бибцоде:2005АИПЦ..801..139С. дои:10.1063/1.2141849. 
• Станек, К.З.; et al. (2006). „Протецтинг Лифе ин тхе Милкy Wаy: Металс Кееп тхе ГРБс Аwаy” (ПДФ). Ацта Астрономица. 56: 333. Бибцоде:2006АцА....56..333С. арXив:астро-пх/0604113 . 
• Стерн, Борис Е.; Поутанен, Јури (2004). „Гамма-раy бурстс фром сyнцхротрон селф-Цомптон емиссион”. Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy. 352 (3): Л35—Л39. Бибцоде:2004МНРАС.352Л..35С. арXив:астро-пх/0405488 . дои:10.1111/ј.1365-2966.2004.08163.x. 
• Тхорсетт, С.Е. (1995). „Террестриал имплицатионс оф цосмологицал гамма-раy бурст моделс”. Астропхyсицал Јоурнал Леттерс. 444: Л53. Бибцоде:1995АпЈ...444Л..53Т. арXив:астро-пх/9501019 . дои:10.1086/187858. 
• „ТНГ цаугхт тхе фартхест ГРБ обсервед евер”. Фундациóн Галилео Галилеи. 24. 4. 2009. Архивирано из оригинала 24. 5. 2012. г. Приступљено 25. 4. 2009. 
• ван Парадијс, Ј.; et al. (1997). „Трансиент оптицал емиссион фром тхе еррор боx оф тхе гамма-раy бурст оф 28 Фебруарy 1997”. Натуре. 386 (6626): 686. Бибцоде:1997Натур.386..686В. дои:10.1038/386686а0. 
• Ведренне, Г.; Аттеиа, Ј.-L. (2009). Гамма-Раy Бурстс: Тхе бригхтест еxплосионс ин тхе Универсе. Спрингер. ИСБН 978-3-540-39085-5. 
• Виетри, M.; Стелла, L. (1998). „А Гамма-Раy Бурст Модел wитх Смалл Барyон Цонтаминатион”. Астропхyсицал Јоурнал Леттерс. 507 (1): Л45—Л48. Бибцоде:1998АпЈ...507Л..45В. арXив:астро-пх/9808355 . дои:10.1086/311674. 
• Виргили, Ф.Ј.; Лианг, Е.-W.; Зханг, Б. (2009). „Лоw-луминоситy гамма-раy бурстс ас а дистинцт ГРБ популатион: а фирмер цасе фром мултипле цритериа цонстраинтс”. Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy. 392 (1): 91—103. Бибцоде:2009МНРАС.392...91В. арXив:0801.4751 . дои:10.1111/ј.1365-2966.2008.14063.x. 
• Wањек, Цхристопхер (4. 6. 2005). „Еxплосионс ин Спаце Маy Хаве Инитиатед Анциент Еxтинцтион он Еартх”. НАСА. Приступљено 15. 9. 2007. 
• Wатсон, D.; et al. (2006). „Аре схорт γ-раy бурстс цоллиматед? ГРБ 050709, а фларе бут но бреак”. Астрономy анд Астропхyсицс. 454 (3): Л123—Л126. Бибцоде:2006А&А...454Л.123W. арXив:астро-пх/0604153 . дои:10.1051/0004-6361:20065380. 
• Wоослеy, С.Е.; Блоом, Ј.С. (2006). „Тхе Супернова Гамма-Раy Бурст Цоннецтион”. Аннуал Ревиеw оф Астрономy анд Астропхyсицс. 44 (1): 507—556. Бибцоде:2006АРА&А..44..507W. ЦитеСеерX 10.1.1.254.373 . арXив:астро-пх/0609142 . дои:10.1146/аннурев.астро.43.072103.150558. 
• Wозниак, П.Р.; et al. (2009). „Гамма-Раy Бурст ат тхе Еxтреме: Тхе Накед-Еyе Бурст ГРБ 080319Б”. Астропхyсицал Јоурнал. 691 (1): 495—502. Бибцоде:2009АпЈ...691..495W. арXив:0810.2481 . дои:10.1088/0004-637X/691/1/495. 
• Зханг, Б.; et al. (2009). „Дисцернинг тхе пхyсицал оригинс оф цосмологицал гамма-раy бурстс басед он мултипле обсерватионал цритериа: тхе цасес оф з = 6.7 ГРБ 080913, з = 8.2 ГРБ 090423, анд соме схорт/хард ГРБс”. Астропхyсицал Јоурнал. 703 (2): 1696—1724. Бибцоде:2009АпЈ...703.1696З. арXив:0902.2419 . дои:10.1088/0004-637X/703/2/1696. 
• Ведренне, Г.; Аттеиа, Ј.-L. (2009). Гамма-Раy Бурстс: Тхе бригхтест еxплосионс ин тхе Универсе. Спрингер. ИСБН 978-3-540-39085-5. 
• Цхрyсса Коувелиотоу; Станфорд Е. Wоослеy; Ралпх А. M. Ј., ур. (2012). Гамма-раy бурстс. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-66209-3. 

Спољашње везе

• Клисовић, Јадранка: Астрофизичар Мимица: Лажна узбуна из НАСА-е о открићу бљеска гама зрака- НАСА демантирала саму себе, Трис, 29. свибња 2014, О “избоју гама зрака” у галаксији М31 и НАСА-ином сателиту Сwифт, аутоматској свемирској звјездарницо посвећеној откривању и проматрању избоја гама зрака
• Official NASA Swift Homepage Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2009)
• UK Swift Science Data Centre
• Swift Mission Operations Center at Penn State
• HETE-2: High Energy Transient Explorer
• INTEGRAL: INTErnational Gamma-Ray Astrophysics Laboratory
• BATSE: Burst and Transient Source Explorer
• Fermi Gamma-ray Space Telescope
• AGILE: Astro-rivelatore Gamma a Immagini Leggero
• EXIST: Energetic X-ray Survey Telescope Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2009)
• Gamma Ray Burst Catalog at NASA

ГРБ пратећи програми

• The Gamma-ray bursts Coordinates Network (GCN)
• BOOTES: Burst Observer and Optical Transient Exploring System
• GROND: Gamma-Ray Burst Optical Near-infrared Detector
• KAIT: The Katzman Automatic Imaging Telescope
• MASTER: Mobile Astronomical System of the Telescope-Robots
• ROTSE: Robotic Optical Transient Search Experiment