Богић Вучковић
| Богић Вучковић Стратимировић | |
|---|---|
 Слика Арсе Тодоровића (1812). | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Богић Вучковић Петровић Стратимировић |
| Место рођења | Требиње залеђе, Херцеговачки санџак,, Отоманско царство (данас Република Српска, Босна и Херцеговина) |
| Место смрти | Кулпин, Краљевина Угарска (сада Србија),  Хабсбуршка монархија |
| Војна каријера | |
| Служба | 1737–39 |
| Одликовања | Оплемењен |
Богић Вучковић Стратимировић (??) био је вођа побуњеника у херцеговачком санџаку који је организовао устанак 1737. године, током аустријско-руско-турског рата (1735–39).
Биографија[уреди | уреди извор]
Богић Вучковић је родом из Требиња, у Херцеговини. Његов отац је Вучко Петровић а деда Петар Стратимировић.[1] Рано се преселио у Краљевину Србију (1718–39).[2] У документима се помиње као крагујевачки трговац.[3] Према сачуваним подацима, Богић је купио[4] потврду Републике Рагузе да потиче од Страцимира Балшића, зетског господара,[5] а затим се са потврдом појавио у јесен 1737. године у канцеларији заменика команданта Хабзбурга у Сремским Карловцима,[6] заједно са Алексом Милишевићем. Команданту је представио себе као припадника племства[5] и нагласивши да је припремио црногорске народе да помогну аустријском цару.[4] Вучковић и његова браћа организовали су устанак у Херцеговини 1737. године током аустријско-турских сукоба на Балкану, истовремено помажући Аустријанцима.[1] После заузимања Београда (1739), за њихов труд, он и његова браћа су добили аустријске племићке титуле и додељено им је село Кулпин које су населили. Усвојили су грб српске средњовековне племићке породице Косаче.
Потомак Богић је Стефан Стратимировић, који је био српски православни митрополит карловачки од 1790. до 1836. године.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Душан Ј. Поповић (1963). Срби у Војводини: Од Темис̆варског сабора, 1790 до Благовес̆тенског сабора, 1861. Матица српска. „Богић Вучковић-Стратимировић, син Вучка Петровића а унук Петра Стратимировића, рођен је у Херцеговини. 1737. организовао је са браћом устанак у Херцеговини, помажући у исто време аустријску војску у рату против ...”
- ^ Историјски гласник. Научна књига. 1956. „Када је почео аустро-турски рат, његов се син налазио међу онима који су спремали устанак у Херцеговини. Као делегат Херцеговаца код Немаца радио је тада и Богић Петровић (зван и Вучковић и Стратимировић), који је исто ...”
- ^ Историски записи. с.н. 1954. „Богић Петровић из Крагујевца”
- ^ а б Књижевност Црне Горе од XII до XIX вијека: Историја и књижевност. Обод. 1996. „... 1737. године, Богић Вучковић из Херцеговине за новац купи свједочанство од Рагузијана да је Црногорац од породице Страцимирове и пође римском ћесару, огласивши да је он покренуо црногорске народе у помоћ ћесару и ...”
- ^ а б Годишњица Николе Чупића. Штампа Државне штампарије Краљевине Југославије. 1904. „У њега завист изазивље и Херцеговац Богић Вучковић, који је такођер од Дубровчана добио атестат како води порекло од Страцимира Баошнића, зетског господара, па је с њим отишао ћесару, представио му се како је 1737. год.”
- ^ Алија С. Коњхоџић (1974). Споменица Братства: 1954-1974. „У Лангеровој књизи се вели: "У јесен 1737 појавила су се два делегата из Херцеговине, Богић Вучковић (назван још и Богић Петровић) и Алекса Милишевић код заменика команданта у Карловцима, грофа Хсрберстајн-а са ...”
- ^ Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић.
Извори[уреди | уреди извор]
- Ǵорǵе Ǵ СТРАТИМИРОВИЋ; Богић Вучковић СТРАТИМИРОВИЋ (1901). О Б. В. Стратимировићу..