Болус (варење)
Болус (лат. болус, од грчке речи βώλος - груда, комад) је заобљена маса (грудва) или комад делимично сажвакане хране, течна фармацеутска или друга супстанца, течности у количини од једног гутљаја у устима, у процесу преласка у желудац кроз ждријело, горњи сфинктер једњака и једњак.[1] Болус је и доза супстанце (као што је лек) која се даје интравенозно или велика доза супстанце која се даје ињекцијом у сврху брзог постизања потребне терапеутске концентрације у крвотоку.[1]
Болус храна у устима се меша са пљувачком, жвакање помаже да се честице хране смање на величину која се лако може да прогута; а у том процесу помаже и пљувачка која додаје дигестивне ензиме, воду и слуз како би се хемијски смањил честице хране, овлажиле и добиле бољи уксу и биле подмазане ради лакшег гутања. У нормалним стањима, болус се из устију гута и путује низ једњак све до желуца где подлеже процесу варења.[2]
Термин болус се односи на мешавину хране и раствора све док она из устију не доспе у желудац. Када болус стигне у желудац, у коме се меша се са желудачаним соковима и постапено смањује у величину маса хране, тада болус постаје позната као химус.[3]
Ако се болус даје ињекцијом он се преко крви разноси по целом телу.
Назива за болус користи се и за гасни болус или део ваздуха који се враћа из желуца кроз једњак у грло током подригивања или дио рефлуксата избачен из желуца у једњак током гастроезофагеалног рефлукса.[4] Ове врсте болуса се проучавају уз помоћ е езофагоманометрије, манометрије високе резолуције и вишеканалне интралуминалне импедансе једњака.
Процес кретања болуса према желуцу[уреди | уреди извор]
Болус хране, унет у устима, гура се језиком према непцу, а затим према једњаку и желуцу. Болус се гута у једном потезу, и свесни је и добровољничин сваког појединца.
Да би се болус кретао од устију до желуца постоје различите аутоматске радње (рефлекси) које следе једна за другом: након што мишићи усне дубље и ждрела гурају болус у једњак, меко непце се подиже, спречавајући болус хране да пређе у ноздрве. За то време епиглотис делује као вентил који затвара ларинкс тако да болус не може да уђе у респираторни тракт. Када болус доспе у једњак, узастопним мишићним контракција зидова једњака, који се називају перисталтички покрети,[а] храна се спушта у желудац након што прође кроз кроз кардију.
У желуцу болус долази у контакт са желудачаним соковима, који се састоје од воде, хлороводоничне киселине, ренина (киселине која разграђује млеко), муцина и пепсина. У року од 1 до 5 сати, унутрашњи фактор заједно са перисталтичким покретима претварају болус у кашасту масу која се зове химус. Таласи контракцијежелуца затим потискују химус према пилорусу, кроз који тако прерађени болус улази у танко црево.3
Стандардни болус воде[уреди | уреди извор]
У манометријским тестовима покретљивости ждрела, једњака и/или горњег сфинктера једњака, стандардни болус воде (синоним: мокри гутљај), означава количину од 5 мл воде за пиће собне температуре, која се убризгава у пацијентова уста, на пример шприцем.[6]
Током процеса проласка стандардног влажног болуса од устију до желуца, уз помоћ посебне опреме, снима се притисак у различитим деловима гастроинтестиналног тракта и на основу направљеног записа доноси закључак о стању једњака и његовог горњег и доњег сфинктера.[5]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Перисталтику су описали Бејлес и Старлинг пре 120 година, када су открили да су почетни процес инхибиције/релаксације, праћен ексцитацијом/контракцијом, обележје перисталтике.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Дефинитион оф БОЛУС”. www.мерриам-wебстер.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-04.
- ^ „болус | биологy | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-04.
- ^ „цхyме | биоцхемистрy | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-04.
- ^ Дент Ј., Ел-Сераг Н.В., Wалландер M.А. ет ал Епидемиологy оф гастроесопхагеал рефлуx дисеасе: А сyстематиц ревиеw. Гут 2005; 54: 710-7.
- ^ а б Мута, Казумаса; Миттал, Равиндер К.; Зифан, Али (2022-01-24). „Рхyтхмиц цонтрацтион бут аррхyтхмиц дистенсион оф есопхагеал перисталтиц рефлеx ин патиентс wитх дyспхагиа”. ПЛОС ОНЕ (на језику: енглески). 17 (1): е0262948. ИССН 1932-6203.
- ^ „Бордин Д.С., Машарова А.А. Возможности альгинатов в терапии гастроэзофагеальной рефлюксной болезни // Цонсилиум медицум. – 2008. – Том 10. – № 8. – с. 5–9.”. www.гастросцан.ру. Приступљено 2022-11-04.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
