Пређи на садржај

Boye (музичка група)

С Википедије, слободне енциклопедије

Боyе
Музички рад
Активни период1981—1997.
Место оснивања Србија, Нови Сад
ЖанрАлтернативни рок
Нови талас
Гаражни рок

Boye је некадашњи женски рок састав из Новог Сада. Иза себе су оставиле четири албума алтернативног, урбаног звука.

Историја

[уреди | уреди извор]

Група је настала октобра 1981. године, а основале су је Биљана Бабић (бубњеви), Јасна Мањулов (вокал, текстови, клавијатуре), Љиљана Радаковић (бас гитара) и Клаудија Гавриловић (гитара, вокал). Први наступ имале су месец дана по оснивању, представивши своју енергичну верзију новоталасног звука. Крајем 1982. године бенд напушта Клаудија Гавриловић, а на њено место долази Весна Бранковић, а током 1983. године Милица "Мица" Везмар постала је нови вокал, да би је после само неколико месеци заменила Милица "Маша" Жилник.

Током 1984. године снимиле су први албум у Загребу, али та плоча никада није изашла јер су у дискографској кући од њих желели да направе техно поп састав, а чланови бенда, незадовољни снимљеним материјалом, раскинули су уговор са етикетом.

Годину дана касније, без потребе за компромисима, раде демо снимке са Душаном Којићем Којом, фронтменом Дисциплине Кичме као продуцентом. Средином 1986. године Љиљана Радаковић напушта бенд због трудноће, а на њено место долази Весна Миловић.

Захваљујући тим снимцима добијају могућност да објаве први сингл Ја хоћу те / Краљ досаде који се појавио 1987. на коме је у уобичајеном Којином маниру одштампана крилатица "Први прави женски звук".[1] Након објављивања сингла,нови бас гитариста постао је Дарко Матић, први мушки члан бенда, а групи се придружила још једна певачица Тања Миловић.

За њим следи деби ЛП "Доста! Доста! Доста!" на коме је материјал настајао током претходних година, песме "Мама Киви", "Где можемо се срести", "Доста, доста, доста", под Којиним утицајем задржавају свој основни звук, али у певање уносе рап елементе. Сходно својим алтернативним коренима, Биљана Бабић сама дизајнира омот за сингл и ЛП.

Албум Доста! Доста! Доста! наишао је на позитивне реакције критике, а након изласка бенд је отишао на своју прву соло турнеју широм Југославије.

Године 1989. у групу долази басиста ллија Војисављевић Бебец (еx Ла Страда) који такође усмерава њихов рад.

Следећу плочу "78" објављује независна загребачка кућа ''Search&Enjoy'' 1990. године. Која се опет прихвата продуцентске улоге, аутор је две композиције и на снимању свира гитару. Поред нових материјала, ту је "Ја сам радосна" са самог почетка њихове каријере. Аутор текста Слободан Тишма гостује и као певач у тој композицији. Са избијањем ратова у бившој Југославији, бенд прекида промоциону турнеју а Тања Ђајић, Јасна Мањулов и Весна Бранковић напуштају бенд, уједно и прекидајући музичке каријере. Биљана Бабић и Илија Влаисављевић наставили су да предводе Боyе са новим члановима Јеленом Кајтез (вокал) и Александром Блажић (вокал) и Владимиром Радусиновићем Радуле (гитара), чланом новосадског панк рок бенда Атхеист Рап, који је напустио Боyе након кратког временског периода.

Трећи студијски албум "Boye се не боје" снимљен је у пролеће 1993. године у постави Биљана Бабић (бубњеви), Јелена Кајтез (вокал), Илија Влаисављевић Бебец (бас гитара) и Александра Блажић (вокал). Продукцијом се бавио Бебец а плоча је настала у студију Милета Ћирића у Холандији. Као гости појављују се трубач Зоран Еркман Зеркман (еx Дисциплина кичме) и клавијатуриста Давид Гардеур (еx Фоцус). У Холандији су уз Давидову помоћ урадили спот за песму "Глеглегледај!" који је уз интервју емитован на њиховој националној телевизији. Нови материјал за западно тржиште објавила је израелска дискографска кућа Доранит Ентерприсес, коју воде двоје бивших Новосађана, а за југословенско тржиште касету је објавио прво Мусиц YУсер а затим и Метрополис Рецордс. Албум је наишао на позитивне реакције српске критике и добио је награду за најбоље издање 1993. од српског музичког часописа Ритам.

По повратку из Холандије, Александра Блажић напушта бенд, а Милош Рашковић (гитара) и Ђорђе Тодоровић (тромбон) постају нови чланови бенда.

Почетком 1994. године бенд је одржао три концерта у Атини, а априла 1995. године, група је поново одсвирала турнеју по Грчкој у оквиру манифестације За мир на Балкану. У то време Роберт Телчер је постао нови гитариста. Нова постава наступила је у марту 1996. на Балканском уметничком фестивалу у Комотинију и Ксантију у Грчкој, близу турске границе.

Четврти студијски албум "Преварити навику" реализован је јула 1997. године и то поново у Синг Синг Студију код Ћирића у Холандији, а продуцент је био Бебец. На албуму је био сингл "Лудило машина" представљајући бенд у модернијем музичком правцу него на претходним издањима.

Бенд је своје последње наступе имао током 2000. године. У лето 2000. наступали су на концертима у организацији Радија Б92, уз Дарквоод Дуб, Обојени програм и Воодоо Попеyе.

Након што је Биљана Бабић добила дете, бенд је престао са радом.

После раскида

[уреди | уреди извор]

По одласку из групе, Јасна Мањулов је објавила две књиге поезије Различите песме (1988) и Лажно представљање (1996) и радила је као лектор.

Влаисављевић је са члановима групе Обојени програм написао и снимио музику за филм Александра Давића из 2004. године Журка.[2]

Године 2020. поново је издат албум Преварити Навику [3], а 2023. и албум Боyе се не боје, оба на винилу у издању Одличног Хрчка[4] и са две до сада необјављене песме као бонус нумере, „Кућа и крик” и „Ти си тај”.[5]

Године 2009. српски алтернативни рок бенд Обојени програм обрадио је песму „Ја хоћу те“ и објавио је у синглу од 7 инча.[6]

Исте године, српски инди рок бенд Аутопарк обрадио је песму „Где можемо се срести“ на свом албуму Све даље.[7]

Године 2011. на београдском Миксер фестивалу, српски алтернативни рок бенд Јарболи извео је албум Доста! Доста! Доста! у целини.

Године 2014. глумци ТВ серије Отворена врата обрадили су песму "Доста! Доста! Доста!", за соундтрацк за епизоду "Идоли".[8]

Године 2015. Доста! Доста! Доста! добио је 71. место на листи 100 највећих југословенских албума коју је објавило хрватско издање Роллинг Стонеа.[9]

Године 2021. албум Преварити навику освојио је 95. место на листи 100 најбољих српских албума од распада СФР Југославије. Листа је објављена у књизи Како (ни)је пропао рокенрол у Србији.[10]

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Синглови

[уреди | уреди извор]
  • Ја хоћу те / Краљ досаде (ПГП РТБ 1987)[1]
  • Доста, Доста, Доста (ПГП РТБ 19887)[11]
  • Фудбал / Фудбал инструментал (Сеарцх & Ењоy 1990)[12]
  • Доста! Доста! Доста! (ПГП РТБ 1988)[13]
  • 78 (Сеарцх & Ењоy 1990)[14]
  • Boye се не боје (Доранит Ентерприсес / Мусиц YУсер / Метрополис 1993)[15][16]
  • Арен'т Афраид! (Доранит Ентерприсес 1993)[17]
  • Преварити навику (Б92 1997)[18]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Боyе – Ја Хоћу Те / Краљ Досаде”. дисцогс.цом. 
  2. ^ Давиц, Александар (2004-09-12), Зурка, Соња Савиц, Горан Сусљик, Јелена Цурувија, Приступљено 2024-05-12 
  3. ^ „Боyе – Преварити Навику (2020)”. дисцогс.цом. 
  4. ^ „Боyе – Се Не Боје! (2023)”. дисцогс.цом. 
  5. ^ „Боyе представиле до сада необјављену песму ,,Кућа и крик“ | Балканроцк.цом”. балканроцк.цом (на језику: српски). 2022-12-27. Приступљено 2024-05-12. 
  6. ^ „оБОYЕни Програм* – Ја Хоћу Те / 982”. дисцогс.цом. 
  7. ^ „Аутопарк – Све Даље”. дисцогс.цом. 
  8. ^ Доста Доста Доста! (најава за епизоду ИДОЛИ) (на језику: српски), Приступљено 2024-05-12 
  9. ^ „Роллинг Стоне објавио 100 најбољих албума регије од 1955. до 2015. године - равнододна” (на језику: хрватски). 2015-03-30. Приступљено 2024-05-12. 
  10. ^ Схоп, Цразy Винyл. „Како (ни)је пропао рокенрол у србији – Душко Антонић”. Цразy Винyл Схоп (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-12. 
  11. ^ „Боyе – Доста, Доста, Доста”. дисцогс.цом. 
  12. ^ „Боyе – Фудбал”. дисцогс.цом. 
  13. ^ „Боyе – Доста! Доста! Доста!”. дисцогс.цом. 
  14. ^ „Боyе – 78”. дисцогс.цом. 
  15. ^ „Боyе – Се Не Боје!”. дисцогс.цом. 
  16. ^ „Боyе – Се Не Боје!”. дисцогс.цом. 
  17. ^ „Боyе – Арен'т Афраид!”. дисцогс.цом. 
  18. ^ „Боyе – Преварити Навику”. дисцогс.цом. 

Литература

[уреди | уреди извор]