Бранко Т. Иванчевић
![]() | Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Бранко Т. Иванчевић | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() | |||||||||||||
Лични подаци | |||||||||||||
Датум рођења | 7. јун 1939. | ||||||||||||
Место рођења | Брајићи, Будва, СФРЈ | ||||||||||||
Држављанство | Црна Гора | ||||||||||||
Образовање | дипломирани правник | ||||||||||||
Универзитет | Универзитет у Београду | ||||||||||||
Занимање | друштвено-политички радник | ||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||
Партија | Савез комуниста Црне Горе | ||||||||||||
|
Бранко Т. Иванчевић (Брајићи, 17. јун 1939) је бивши предсједник општине Будва и друштвено-политички радник.
Биографија[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/08/Branko_T._Ivan%C4%8Devi%C4%87.jpg/200px-Branko_T._Ivan%C4%8Devi%C4%87.jpg)
Његов отац Томо Јоков Иванчевић био је учесник Првог свјетског рата, такође носилац Албанске споменице. Томо је био и активни учесник Другог свјетског рата, НОБ-а од 1941. године. Мајка Стане Никова Иванчевић, рођена Дапчевић. Основну школу завршио у Фекетићу, насеље које се налази у Војводини, Србија. Гимназију завршио у Херцег Новом школске 1959-1960. год. Завршио Правни факултет Универзитета у Београду и стекао академско звање дипломираног правника.
Политичка каријера[уреди | уреди извор]
Постао је члан Комунистичке Партије Југославије 1959. год. Био је први секретар Основне Организације Савеза Кумуниста у „Гимназији“ –Херцег Нови. Био је члан Факултетског комитета Савеза Комуниста Правног факултета Универзитета у Београду, Савјета Правног факултета Универзитета у Београду за вријеме мандата декана проф. др Јована Ђорђевића, Универзитетског комитета Савеза Комуниста Универзитета у Београду и секретаријата Универзитетског Комитета Савеза Комуниста Београд.
Биран за потпредсједника Клуба за међународно пријатељство омладине и студената Универзитета у Београду.
5. фебруара 1965. год. изабран за секретара Општинског комитета Савеза комуниста Црне Горе за Општину Будва. Функцију секретара Општинског Комитета Савеза Комуниста – Будва обављао у два мандата до краја 1969. године.
Изабран на мјесто предсједника Општине Будва новембра 1973. године.[1] Реизабран на мјесто предсједника Општине Будва 25. априла 1974. године. Дужност обавља до новембра 1978. године
1974. год. биран за народног посланика Скупштине СФРЈ у Вијећу народа у делегацији Социјалистичке Републике Црне Горе на мандат од четири године.
Био делегат Савеза Комуниста на V и VI Конгресу Савеза Комуниста Црне Горе.
Био делегат на IX Конгресу Савеза Комуниста Југославије.
Био је учесник Свечане сједнице посвећене прослави 50 година Савеза Комуниста Југославије.
Радна активност[уреди | уреди извор]
Поред професионалних политичких активности ради као: Директор Угоститељског предузећа Електропривреде Србије и Хотела „Парк“ у Будви, Директор развоја Јадранског сајма у Будви.
Од 1983. год. био потпредсједник Пословног одбора „Пољопривредног комбината – Београд“ задужен за развој туризма.
Члан Управног одбора предузећа за спољну трговину „Рапид“ –Београд.
Директор предузећа за спољну трговину „Бродокомерц“ – Београд.
2001. године се пензионисао.
Тренутно живи у Будви.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „број 022-23” (ПДФ). Приморске Новине. 28. новембар 1973.