Пређи на садржај

Бранко Т. Иванчевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Бранко Т. Иванчевић
Лични подаци
Датум рођења(1939-06-07)7. јун 1939.(85 год.)
Место рођењаБрајићи, Будва, СФРЈ
ДржављанствоЦрна Гора
Образовањедипломирани правник
УниверзитетУниверзитет у Београду
Занимањедруштвено-политички радник
Политичка каријера
ПартијаСавез комуниста Црне Горе
Предсједник општине Будва
новембар 1973. — 13. април 1978.
ПретходникМило Медиговић
НаследникПредраг Ћулафић

Бранко Т. Иванчевић (Брајићи, 17. јун 1939) је бивши предсједник општине Будва и друштвено-политички радник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Бранко Т. Иванчевић као предсједник општине Будва

Његов отац Томо Јоков Иванчевић био је учесник Првог свјетског рата, такође носилац Албанске споменице. Томо је био и активни учесник Другог свјетског рата, НОБ-а од 1941. године. Мајка Стане Никова Иванчевић, рођена Дапчевић. Основну школу завршио у Фекетићу, насеље које се налази у Војводини, Србија. Гимназију завршио у Херцег Новом школске 1959-1960. год. Завршио Правни факултет Универзитета у Београду и стекао академско звање дипломираног правника.

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Постао је члан Комунистичке Партије Југославије 1959. год. Био је први секретар Основне Организације Савеза Кумуниста у „Гимназији“ –Херцег Нови. Био је члан Факултетског комитета Савеза Комуниста Правног факултета Универзитета у Београду, Савјета Правног факултета Универзитета у Београду за вријеме мандата декана проф. др Јована Ђорђевића, Универзитетског комитета Савеза Комуниста Универзитета у Београду и секретаријата Универзитетског Комитета Савеза Комуниста Београд.

Биран за потпредсједника Клуба за међународно пријатељство омладине и студената Универзитета у Београду.

5. фебруара 1965. год. изабран за секретара Општинског комитета Савеза комуниста Црне Горе за Општину Будва. Функцију секретара Општинског Комитета Савеза Комуниста – Будва обављао у два мандата до краја 1969. године.

Изабран на мјесто предсједника Општине Будва новембра 1973. године.[1] Реизабран на мјесто предсједника Општине Будва 25. априла 1974. године. Дужност обавља до новембра 1978. године

1974. год. биран за народног посланика Скупштине СФРЈ у Вијећу народа у делегацији Социјалистичке Републике Црне Горе на мандат од четири године.

Био делегат Савеза Комуниста на V и VI Конгресу Савеза Комуниста Црне Горе.

Био делегат на IX Конгресу Савеза Комуниста Југославије.

Био је учесник Свечане сједнице посвећене прослави 50 година Савеза Комуниста Југославије.

Радна активност[уреди | уреди извор]

Поред професионалних политичких активности ради као: Директор Угоститељског предузећа Електропривреде Србије и Хотела „Парк“ у Будви, Директор развоја Јадранског сајма у Будви.

Од 1983. год. био потпредсједник Пословног одбора „Пољопривредног комбината – Београд“ задужен за развој туризма.

Члан Управног одбора предузећа за спољну трговину „Рапид“ –Београд.

Директор предузећа за спољну трговину „Бродокомерц“ – Београд.

2001. године се пензионисао.

Тренутно живи у Будви.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „број 022-23” (ПДФ). Приморске Новине. 28. новембар 1973.