Буковичко издајство

Буковичко издајство је био назив за скуп догађаја које су чланови Народне странке назвали тим именом.

Сам тај догађај је био знаком прекретнице у царској покрајини Далмацији у смислу самосталног и конкретног дјеловања православаца, онда већ подоста задојених идејама о српству, који су одонда кренули са својим странкама.

Издајство се састојало у томе што је на изборима за далматински Сабор 1879. Срби из изборне јединице Паг-Задар-Бенковац-Обровац, дотад регуларни бирачи Народне странке који су доносили тијесну побједу Народној странци, ускратили потпору дотадашњем редовном заступнику, Михи Клаићу, за тај котар.

Тада је обровачки изборни одбор Народне странке, састављен махом од тамошњих Срба, одбио дати потпору Миховилу Клаићу, одбили програм Народне странке, успротивили се уједињењу царске Далмације с царским покрајинама Хрватском и Славонијом те још неколико увјета за које је било развидно да ће их Народна странка одмах одбити, односно већ је било у почетку јасно да их се и саставило с намјером да их хрватска струја неће никако прихватити.

С друге стране, обровачки Срби су преговарали с аутономашима, којима су на концу дали и потпору, а њихов је кандидат, потписао што су Срби захтијевали.

Захваљујући издаји славенских интереса од стране српских бирача и њихову приклањању аутономашко-талијанашкој струји, аутономаши су побиједили те године у том котару.

Извор

• Тихомир Рајчић: Срп. национализам у Далмацији у XIX. стољећу: 6. дио - Преокрет и одвајање, Слободна Далмација, 13. коловоза 2000.