Пређи на садржај

ЦБУ-107 Пасивно оружје за напад

С Википедије, слободне енциклопедије

ЦБУ -107 Пасивно оружје за напад (Пассиве Аттацк Wеапон - (ПАW)) је вођена бомба која се баца из авиона и садржи металне пенетраторске шипке различитих величина. Дизајнирана је за напад на циљеве где експлозивни ефекат може бити непожељан за околно становништво, као што су резервоари за складиштење горива или залихе хемијског оружја [1] у цивилним подручјима.[2]

Опис[уреди | уреди извор]

Пасивно оружје за напад је неексплозивно, кинетичко пенетрационо оружје за употребу против осетљивих циљева. [3] Пробојне шипке ЦБУ-107 ограничавају колатералну штету и не расипају потенцијално контаминирајуће крхотине када се користе против непријатељских залиха оружја за масовно уништење. Начин на који ПАW функционише је да након што се испусти из авиона, контејнер или дозатор се отвара на унапред подешеној висини, омогућавајући појединачним шипкама пенетратора да слободно падну на земљу и продру у своју мету. Пре удара, његова унутрашња комора почиње да се ротира, а пројектили се брзо узастопно избацују центрифугалном силом, продирући у мете у радијусу од 200 стопа. Оружје садржи пенетрирајуће пројектиле различитих величина, али не и експлозив, тако да има само минималне колатералне штете. [3] Пасивно оружје за напад ЦБУ-107 може уништити сумњиве биолошке и хемијске објекте без расипања опасних остатака. Напуњен је са 3.700 неексплозивних пенетратора. Оружје је дизајнирано за употребу против циљева као што су залихе биолошког оружја или лабораторије у којима су експлозиви. Оружје држи 350 комада 14-ин. штапова, 1.000 комада 7-ин. шипакака и 2.400 комада 2-ин. штапова. [4]

Добра страна овог оружја је да нема експлозива у себи, него функционише тако што уништава мете продирући у њих великом брзином, значи кинетичким ударом. На пример ако би се гађало складиште са горивом ове шипке би само пробушиле резервоаре и гориво би само исцурело, без било какве експлозије и не би се гориво чак ни запалило или ако постоји радарска антена на врху неке зграде, оружје ће продрети у антену и онеспособити је без уништавања зграде. Тако да и ако остану на бојном пољу нико не треба да се брине да ли ће да експлодирају, јер нема експлозива у томе и то је једна од добрих страна овог оружја јер нико не страда, као од других касетних бомби које после дејстава ако неексплодирају одмах, онда постоји вероватноћа да ће неко да страда ако их дира. Док код ових ЦБУ-107 нема експлозива и нема бојазни да ће неко да страда. [4]

Оружје се састоји од дозатора муниције са корекцијом ветра, опремљеног СУУ-66/Б тактичком дозатором муниције, који садржи 3.750 неексплозивних челичних и волфрамових пенетраторских шипки различитих величина. Ово је јединствена верзија бомбе и не постоји друга верзија ЦБУ-107. Оружје се истиче брзином којом је развијено и постављено, укупно 98 дана (са потпуном производњом до 9. марта 2003.). [2][5] Ова брзина је била потребна због могућности неких нових сукоба, а и те године је избио рат против Ирака, тако да је тај успех у брзини пројектовања и почетка производње донело развојном тиму неколико награда. [6] ЦБУ-107 је дизајниран за извођење ратовања заснованог на ефектима, где се постиже стратешки вредан „ефекат“ на бојном пољу без потребе да се оштети велики део инфраструктуре у нападнутој области. Продорне шипке су величине од неколико инча до преко једне стопе дугачке и могу онеспособити мете као што су резервоари за гориво, антене или чак хеликоптер без нужног оштећења људи у близини. Ефекат удара ЦБУ-107 штапа је сличан учинку пробијања оклопа стабилизованим перајима који пробија оклоп испаљен из тенковског топа; ако се испусте са довољно велике висине да достигну коначну брзину, они ослобађају велику количину топлоте у ограниченом простору екстремно брзо која испарава и топи се кроз малу површину. [1]

ЦБУ-107 има исти облик и тежину као и ЦБУ-103 или ЦБУ-105 бомба. Ово је уштедело време развојном тиму јер нису морали да врше провере раздвајања лета на новом оружју, а софтверски пакет авиона је исти. Са становишта посаде за пуњење, они тачно знају како то да ураде јер је исто као и постојећа породица оружја ВЦМД. I исто за ваздухопловне посаде; знају да га испоруче, јер га испоручују исто као и остале бомбе. [4]

Авиони који су оспособљени да носе ове бомбе су: Ф-16, Б-52 или Ф-15Е.

Коришћење ЦБУ-107 у конфликтима[уреди | уреди извор]

ЦБУ-107 је први пут коришћен у нападу на ирачко Министарство информација 28. марта 2003. године, током инвазије на Ирак 2003. године. Авион Ф-16 је ноћу избацио ове бомбе, а мете су биле две антенске мреже, које су обе уништене уз мало штете на МУП-у или суседним зградама. [7]

Спецификације[уреди | уреди извор]

  • Смернице: ИНС
  • Носивост:
    • 350 ком. 35,56 цм (14,00 ин) волфрамове шипке
    • 1.000 ком. 17,8 цм (7,0 ин) волфрамове шипке
    • 2.400 ком 5,1 цм (2,0 ин) челичних шипки

Види још[уреди | уреди извор]

  • ЦБУ-97 Сенсор Фузед Wеапон, које испушта експлозивно формиране противоклопне пенетраторе кинетичке енергије из истог дозатора.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]