Пређи на садржај

Цадик Данон

С Википедије, слободне енциклопедије
Цадик Данон
Датум рођења(1918-04-20)20. април 1918.
Место рођењаСарајево
 Аустроугарска
Датум смрти2. март 2005.(2005-03-02) (86 год.)
Место смртиБеоград
 Србија и Црна Гора

Цадик Данон (Цадик бен Данијел Данон; 20. април 1918, Сарајево2. март 2005, Београд) је био врховни рабин Савеза јеврејских општина Југославије и дипломата.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен у угледној рабинској породици, од оца Данијела и мајке Грасие, према породичном предању потиче од рав Моше Данона чији је гроб у Стоцу место ходочашћа.[1] После мале матуре у Травнику примљен је 1932. у Јеврејски средњи теолошки завод где је и дипломирао 1937. Прво је био вероучитељ у Косовској Митровици и Приштини а затим је конкурсом дошао у Сплит.

У Априлском рату 1941. су га заробили Немци и Бугари али је успевао да им побегне из заробљеништва у Сплит где се бавио илегалним радом. Користећи просторије Јеврејске општине и синагоге помагао је избеглицама и народноослободилачком покрету. У априлу 1942. су га ухапсили Италијани, који су га пребацили у логор на југу Италије. I њима је успео да побегне и укључио се у покрет отпора. После капитулације Италије придружио се партизанима. По завршетку рата био је члан југословенске војне мисије у Милану.

У Југославију се вратио маја 1947. и сазнао да му је од целе фамијилије преживеле само две сестре. Отац, мајка, браћа, зетови су били жртве усташког и нацистичког геноцида.

После рата радио је као рабин (1947—1950) а потом као високи званичник Министарства спољних послова ФНР Југославије, на функцији шефа Одељења за нордијске земље (1953—1970). Између осталог, обављао је дужности југословенског представника у Међународној комисији за пловидбу Ђердапом (1958—1962) и отправника послова Амбасаде СФР Југославије у Шведској (1968—1970).

После пензионисања вратио се свештеничком позиву и обављао функцију врховног рабина Југославије (1972—1998). Више деценија био је аутор Јеврејског верског календара, а написао је и књигу „Основни појмови из јудаизма". Године 1974. покренуо је течајеве учења хебрејског језика.

На овом сложеном и одговорном месту је био све до 1998. када је дужност пренео рабину Исаку Асијелу. Сакупљао је јеврејске мелодије, синагогалне и фолклорне. Волео је да пева шпанске романсе и молитве.

Написао је:

  • "Збирка појмова из Јудаизма". Издање Савеза Јеврејских општина Југославије, 1996

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Носилац је бројних домаћих, ратних и мирнодопских одликовања:

  • Партизанске споменице 1941,
  • Ордена Заслуга за народ са златном звездом,
  • Ордена за храброст,
  • Ордена Братства ијединства са сребрним венцем,
  • Ордена Заслуга за народ са сребрним зрацима и
  • Плакете града Београда.

Носилац је и три висока страна одликовања:

  • Ордена председника Финске,
  • Ордена Реда финског лава и
  • норвешког Ордена Светог Олафа.

Један је од двојице носилаца, ван Израела, одликовања које додељује Wорлд Зионист Организатион, WЗО за развој јеврејског образовања у дијаспори.

Живео је у Београду, где је преминуо 2005. године.