Калцијум јодид
Изглед
(преусмерено са Calcium iodide)
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
Kalcijum jodid
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.030.238 |
RTECS | ЕВ1300000 |
УНИИ | |
| |
Својства | |
CaI2 | |
Моларна маса | 293,887 g/mol (anhidrat) 365,95 g/mol (tetrahidrat) |
Агрегатно стање | бели прах |
Густина | 3,956 g/cm³[3] |
Тачка топљења | 779°C (tetrahidrat) sa dekompozicijom |
Тачка кључања | 1100°C |
64.6 g/100 mL (0°C) 66 g/100 mL (20°C) 81 g/100 mL (100°C) | |
Растворљивост | растворан у ацетону и алкохолима |
Структура | |
Кристална решетка/структура | Ромбоедрална, hP3 |
Кристалографска група | P-3m1, No. 164 |
Geometrija molekula | oktaedralna |
Opasnosti | |
NFPA 704 | |
Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
kalcijum fluorid kalcijum hlorid kalcijum bromid |
Drugi katjoni
|
berilijum jodid magnezijum jodid stroncijum jodid barijum jodid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Калцијум јодид је неорганско једињење са формулом CaI2. Ова безбојна деликвесцентна чврста материја је веома растворна у води. Њене особине су сличне сродним солима, као што је калцијум хлорид. Он се користи у фотографији[3].
Реакције[уреди | уреди извор]
Хенри Моисан је први изоловао калцијум 1898. редукујући калцијум јодид чистим натријумом[4]:
Калцијум јодид се може формирати третирањем калцијум карбоната, калцијум оксида, или калцијум хидроксида са јодоводоником:[5]
Калциум јодид споро реагује са кисеоником и угљен-диоксидом на ваздуху, при чему се ослобађа јод, који је одговоран за мутно жуту боју нечистих узорака.[6]
- 2 CaI2 + 2 CO2 + O2 → 2 CaCO3 + 2 I2
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б Turner, Jr. Francis M., ур. (1920). The Condensed Chemical Dictionary (1st изд.). New York: Chemical Catalog Co. стр. 127. Приступљено 8. 12. 2007.
- ^ Mellor Joseph William; link (1912). Modern Inorganic Chemistry. New York: Longmans, Green, and Co. стр. 334. Приступљено 8. 12. 2007.
- ^ Gooch Frank Austin, Walker Claude Frederic; link (1905). Outlines of Inorganic Chemistry. New York: Macmillan. стр. 340. Приступљено 8. 12. 2007.
- ^ Jones Harry Clary; link (1906). Principles of Inorganic Chemistry. New York: Macmillan. стр. 365. Приступљено 8. 12. 2007.