Пређи на садржај

Kalcijum pirofosfat

С Википедије, слободне енциклопедије
Kalcijum pirofosfat
Nazivi
IUPAC naziv
Kalcijum difosfat
Drugi nazivi
Difosforna kiselina, kalcijumova so (1:2)
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.029.292
E-brojevi E450(vi) (zgušnjivači, ...)
MeSH Calcium+pyrophosphate
UNII
  • [Ca+2].[Ca+2].[O-]P([O-])(=O)OP([O-])([O-])=O
Svojstva
Ca2O7P2
Molarna masa 254,053 g/mol
Gustina 3,09 g/cm3
Tačka topljenja 1230 °C
Nerastvoran je
Opasnosti
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 2: Intense or continued but not chronic exposure could cause temporary incapacitation or possible residual injury. E.g., chloroformКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
0
2
0
Tačka paljenja Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Kalcijum fosfat
Drugi katjoni
Magnezijum pirofosfat
Natrijum pirofosfat
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Kalcijum pirofosfat (Ca2O7P2) je hemijsko jedinjenje koje se može formirati reakcijom pirofosforne kiseline i kalcijumove baze, ili putem jakog zagrevanja kalcijum fosfata ili kalcijum amonijum fosfata.[3][4]

On se koristi kao blagi abrazivni agens u pasti za zube.

Deponovanje kalcijum pirofosfat dihidrata u zglobovima uzrokuje reumatološko oboljenje pod nazivom hondrokalcinoza.[5]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  4. ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 
  5. ^ Longmore, Murray; Ian Wilkinson; et al. (2007). Oxford Handbook of Clinicial Medicine. Oxford. стр. 841. ISBN 0-19-856837-1. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]