Calopteryx
Цалоптерyx | |
---|---|
Calopteryx virgo | |
Научна класификација | |
Домен: | Еукарyота |
Царство: | Анималиа |
Тип: | Артхропода |
Класа: | Инсецта |
Ред: | Одоната |
Породица: | Цалоптерyгидае |
Племе: | Цалоптерyгини |
Род: | Цалоптерyx Leach, 1815 |
Синоними | |
Agrion |
Calopteryx Леацх, 1815 је род крупних водених девица које припадају фамиљи Calopterygidae.[1]
Идентификација
[уреди | уреди извор]Род Цалоптерyx обухвата крупне водене девице, којима је тело и нерватура крила металик обојена. Мужјаци имају интензивније обојена крила од женки. Тело мужјака је углавном плаве боје, док су женке зелене. Имају изразито дуге ноге, са посебно бројним и дугим чекињама. Крила нису изражено сужена у основи. Мужјаци немају птеростигме, док женке имају светле псеудоптеростигме. Псеудоптеростигме су слабо дефинисаних граница и прожете су нерватуром, за разлику од птеростигми.[2]
Разликовање од других родова
[уреди | уреди извор]Обојеност крила, металик обојеност тела, одсуство птеростигме и изражена нерватура крила су дијагностички карактери. Врсте рода Лестес су такође металик обојене, али су мањих димензија, са уским, провидним крилима, изразито суженим у основи. За род Епаллаге су карактеристична слична крила, али је тело без металик одсјаја, птеростигме су велике, а чекиње на ногама су кратке.
Понашање
[уреди | уреди извор]Положај тела при мировању је карактеристичан, са подигнутим абдоменом и склопљеним крилима. Оба пола се могу наћи у близини текуће воде, често у великом броју. Мужјаци веома активно бране територије у близини места погодних за полагање јаја (нпр. субмерзна водена вегетација), а женке привлаче удварачким плесом у ваздуху. У вечерњим сатима се обично скупљају у великом броју у приобалној вегетацији, где налазе склониште.
Врсте
[уреди | уреди извор]- Цалоптерyx спленденс (Харрис, 1782)
- Цалоптерyx xантхостома (Цхарпентиер, 1825)
- Цалоптерyx еxул Селyс, 1853
- Цалоптерyx вирго (Линнаеус, 1758)
- Цалоптерyx хаеморрхоидалис (Вандер Линден, 1825)
Галерија
[уреди | уреди извор]-
♂
-
♀
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Дијкстра, Клаас-Доуwе Б. (2006). Фиелд Гуиде то тхе Драгонфлиес оф Бритаин анд Еуропе. стр. 65. ISBN 978-0-9531399-4-1.
- ^ Дијкстра, Клаас-Доуwе Б. Фиелд Гуиде то тхе Драгонфлиес оф Бритаин анд Еуропе. БWП. ИСБН 978-0-9531399-4-1.