Пређи на садржај

Целулитис ока

С Википедије, слободне енциклопедије
Целулитис ока
Орбитални облик целулитиса ока
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностофталмологија

Целулитис ока је инфекција коже капака и/или очне орбите, најчешће изазвана инфекцијом бактеријама или гљивицама. Може се јавити у два облика као: пресептални целулитис (периорбитални целулитис), или као инфекција капка и околне коже испред орбиталног септума и орбитални целулитис (постсептални целулитис) као инфекција ткива орбите иза орбиталног септума. I један и други целулитис могу бити узроковани спољашњим жариштем инфекције (нпр. из ране на кожи лица), инфекцијом која се шири из носних синуса или зуба или метастатским ширењем инфекције из неког другог удаљенијег жаришта у телу.[1]

Симптоми су бол у капку, промена боје и едем коже капка; а код орбиталног целулитиса температура, малаксалост, егзофталмус, поремећена покретљивост ока и поремећај вида.[1]

Дијагноза се заснива на анамнези, клиничком прегледу, лабораторијским анализама и неуролошким сликовним дијагностичким методама.[1]

Лечи се антибиотицима, и понекад хируршком дренажом.[1]

Класификација болести по МКБ10

[уреди | уреди извор]
Шифра МКБ10 Латински назив Српски назив
Х05.0 Инфламматио орбитае ацута
  • Целулитис орбитае
Акутно запаљење дупље ока
  • Целулитис орбите ока

Врсте целулита

[уреди | уреди извор]

Зависно од лолаизације, етиологије и карактеристика патолошког процеса, постоје две врсте целулитиса очију — пресептелни и орбитални:

Облик целулитиса Патофизиолошке карактеристике
Пресептални Пресептални целулитис захвата само ткиво очних капака. Ова врста целулита обично се јавља код деце, и то претежно код мале деце.[2]

Узрокован је непосредним ширењем инфекције узроковане траумом лица или очног капка, убодом инсеката, претходном инфекцијом горњих дисајних путева, коњунктивитисом или халационом.

Орбитални Орбитални целулитис утиче на орбиталне структуре очију. Овај облик целулитиса могу узроковати патолошке промене у окужање очију или капака, и то најчешће ширењем инфекције из суседних синуса, нарочито етмоидалног (у 75% до 90%). Болест је ређе узрокована непосредном инфекцијом која прати локалну трауму (нпр угриз инсекта или животиња, пенетрирајуће повреде капка) или ширењем инфекције са предала лица.

Орбитални целулитис је озбиљно стање. Често се мора третирати агресивније од пресепталног целулитиса.[2]

Етиопатогенеза

[уреди | уреди извор]

Целулитис је често узрокован инфекцијом бактеријама или гљивицама. Остали етиолошки фактори који могу довести до целулитиса укључују:[3]

  • Угризе инсеката
  • Ране на кожи (посебно на лицу)
  • Стоматохируршке операције или друге операције главе и врата
  • Упала синуса, из којих се затим инфекција шири у орбиту или капак. Пошто су синусне инфекције чешће у хладном времену, целулитис се јавља више у зимском периоду.
Једнострани целулитис ока
ЦТ галеве — упале максиларног синуса (пуна стрелица) са знацима орбиталног целулитиса (празна стрелица)
  • Астма
  • Траума орбите,
  • Инфламација након оперативног третмана орбите,
  • Хематогено ширење инфекције,
  • Фурункул, карбункул, чупање обрва.[1]

Узрочници зависе од етиологије и животне старости пацијената, а као најчешћи узрочници наводе се Стрептоцоццус пнеумониае, док Стапхyлоцоццус ауреус и Стрептоцоццус пyогенес превладавају када до инфекције долази услед локалне трауме. Инфекција Хаемопхилусом инфлуензае типа б, који је раније био чести узрочник, данас редак због распрострањене вакцинације против грипа. Ретки узрочници су гљивице, које узрокују орбитални целулитис код болесника са шећерном болешћу или имуносупримираних болесника.

Инфекције код деце млађе од 9 година по правилу су узроковане појединачним аеробним узрочником; док деца старија од 15 година типично имају полимикробне мешане инфекције аеробима и анаеробима (Бацтероидес, Пептострептоцоццус).[4]

Како орбитални целулитис потичу од великих жаришта фулминантне инфекције у суседном ткиву (нпр синузитиа), која су одвојена танком коштаном преградом, инфекције орбите могу бити опсежне и тешке. Испод периоста се може накупљати течност, понекад у великој количини, што доводи до настанка субпериосталног апсцеса, који многи у почетку бити стерилни, а касније пурулентни (гнојави).

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Симптоми целулитиса укључују:

  • испупчено око
  • отицање капака или ткива око очију
  • црвени капци
  • проблеми при покретима очију
  • замућен вид или двоструки вид (двослике)
  • грозница, субфебрилна температура
  • малаксалост и губитак енергије.[5]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Поред клиничког прегледа дијагностика болести укључује поред клиничког прегледа и неколико лабораторијских тестова, укључујући комплетну крвну слику, диференцијалну крвну слику, и кукултуру узетих узорака брисом. Биохемијско испитивање показује изразиту леукоцитозу.[1]

Палпацијом ока осећа се топлина (лат. цолор) као знак запаљења, а пацијент је у лошијем општем стању са нешто повишеном телесном температуром.

Терапија

[уреди | уреди извор]

Целулитис је озбиљно обољење јер се инфекција брзо шири. Због тога се мора одмах по дијагностиковању приступити активном лечењу, у коме је ургентна терапија битна у борби против целулитиса ока.

Медикаментозна терапија

Терапија обично укључује интравенску примену антибиотика у болничким условима и честе контроле офталмолога (сваких 4-6 сати). Антибиотска терапија – будући да је орбитални целлулитис обично узрокован Стапхyлоцоццусом и Стрептоцоццусом је пеницилини и цефалоспорини.. Међутим, због повећаног пораста МРСА-е (метицилин-резистентни Стапхyлоцоццус ауреус) орбитални целулитис такођер може бити третиран с ванкомицином, клиндамицином, или доксициклином.[6]

Ако је побољшање болести настане након 48 сати наком интравенске примене антибиотика, пацијент се може превести на терапију оралним антибиотицима (који се морају користити јој 2 до 3 недље од почетка болести.

Хируршка терапија

Хируршке интервенције Хирурске интервенције су неоходне код постојања апсцеса који може угрозити вид или неуролошки статус болесника. Такође хируршки захват за декомпресију орбите и отварање заражених синуса индициран је кад је угрожен вид и кад постоји сумња на гнојење или страно тело, кад се ЦТ–ом приказује орбитални или велики субпериостални апсцес или кад инфекција не одговара на антибиотике.

Операција која обично захтева дренажу синуса, ако је субпериостеални апсцес присутан у медијалном делу орбите, може бити изведена и ендоскопски.

Постоперативно, пацијенти морају редовито обављати контроле код хирурга и бити под строгим надзором офталмолога.

Компликације

[уреди | уреди извор]

Компликације су:

  • губитак вида (у 3% до 11%) пацијената због исхемичне ретинопатије и неуропатије видног живца узроковане повећаним интраорбиталним притиском;
  • ограничење покрета ока (офталмоплегија) узроковано упалом у меком ткиву и
  • интракранијалне последице услед централног ширења инфекције, укључујући и тромбозу кавернозног синуса, менингитис и мождани апсцес.

Прогноза

[уреди | уреди извор]

Иако се целулитис ока сматра офталмолошким ургентним стањем прогноза је добра, под условом да се примени ургентна, адекватна и потпуна терапија.

Благовремена примена одговарајућих антибиотика и хигијенско-дијететских мера доводи до излечења без икаквих секвела.

  1. ^ а б в г д ђ Нагесwаран, Савитхри; Wоодс, Цхарлес Р.; Бењамин, Даниел К.; Гивнер, Лауренце Б.; Схеттy, Авинасх К (1. 8. 2006). „"Орбитал Целлулитис ин Цхилдрен". Тхе Педиатриц Инфецтиоус Дисеасе Јоурнал. 25 (8): 695—699. .
  2. ^ а б Wалд ЕР. Периорбитал анд орбитал инфецтионс. Ин: Лонг СС, ед. Принциплес анд Працтице оф Педиатриц Инфецтиоус Дисеасес. 4тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2012:цхап 87.
  3. ^ Олитскy СЕ, Хуг D, Плуммер ЛС, Стахл ЕД, Арисс MM, Линдqуист ТП. Орбитал инфецтионс. Ин: Клиегман РМ, Стантон БФ, Ст. Геме ЈW, Сцхор НФ, едс. Нелсон Теxтбоок оф Педиатрицс. 20тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер; 2016:цхап 634.
  4. ^ Yен МТ, Лее С. Мицробиал пресептал анд орбитал целлулитис. Ин: Тасман W, Јаегер ЕА, едс. Дуане'с Опхтхалмологy. 2013 ед. Пхиладелпхиа, ПА: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс; 2013:вол 4, цхап 25.
  5. ^ Дуранд ML. Периоцулар инфецтионс. Беннетт ЈЕ, Долин Р, Бласер МЈ, едс. Ин: Манделл, Доуглас, анд Беннетт'с Принциплес анд Працтице оф Инфецтиоус Дисеасес. 8тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2015:цхап 118.
  6. ^ Гарциа ГХ, Харрис ГЈ (2000). "Цритериа фор нонсургицал манагемент оф субпериостеал абсцесс оф тхе орбит: аналyсис оф оутцомес". Опхтхалмологy. 107 (8).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).