Chalcolestes parvidens
| Цхалцолестес парвиденс | |
|---|---|
| |
| Белорепа зелена девица | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Артхропода |
| Класа: | Инсецта |
| Ред: | Одоната |
| Породица: | Лестидае |
| Род: | Цхалцолестес |
| Врста: | C. парвиденс
|
| Биномно име | |
| Цхалцолестес парвиденс (Артоболевкии, 1929)
| |
Цхалцолестес парвиденс (Артоболевкии, 1929) је врста из фамилије Лестидае. Српски назив ове врсте је Белорепа зелена девица.
Опис врсте[уреди | уреди извор]
Ова врста је скоро идентичног изгледа као C. виридис. Тр бух оба пола је зелено-окер. Крила су провидна с браон птеростигмом. Често се налазе на истом станишту. За поуздано разликовање потребно је гледати структуру примарних гениталија мужјака. Уколико су на истом станишту, јављају се хибриди ове две врсте. За разлику од врста из рода Лестес, одрасле јединке углавном стоје на гранама жбуња или дрвећа, често далеко од воде. стајаће и споротекуће воде богато обрасле обалном и воденом вегетацијом [1].
Станиште[уреди | уреди извор]
Готово сви типови стајаћих и споротекућих вода уз које се види жбунасто или дрвенасто растиње.
Животни циклус[уреди | уреди извор]
Код ове врсте полагање јаја се врши у тандему, односно мужјак и женка су још увек спојени у току тог процеса. Женке полажу јаја у кору дрвенастих врста биљака које расту уз воду, односно гране које су изнад воде. Првих неколико недеља јаја се развијајау великом брзином да би после тога ушла у дијапаузу, односно тако провела зиму. На пролеће развој јаја се наставља и из њих се излежу ларве које падају у воду и настављају да се развијају великом брзином. Након пар месеци излежу се одрасле јединке које своје егзувије остављају на приобалним зељастим биљкама.
Сезона летења[уреди | уреди извор]
Сезона летења траје од маја до новембра.
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ђурђевић, Аца; Николић, Марко; Поповић, Милош (2020). Вилински коњици Србије - приручник. Србија: Завод за заштиту природе Србије. ИСБН 978-86-80877-71-6.
Литература[уреди | уреди извор]
- Аскеw, Р.Р. (2004) Тхе Драгонфлиес оф Еуропе. (ревисед ед.) Харлеy Боокс. п215. ISBN 0-946589-75-5
- Боудот ЈП., ет ал. (2009) Атлас оф тхе Одоната оф тхе Медитерранеан анд Нортх Африца. Либеллула Супплемент 9:1-256.
- Дијкстра, К-D.Б & Леwингтон, Р. (2006) Фиелд Гуиде то тхе Драгонфлиес оф Бритаин анд Еуропе. Бритисх Wилдлифе Публисхинг. ISBN 0-9531399-4-8.