Цијанокобаламин
| |
| Идентификација | |
|---|---|
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.000.618 |
| EC број | 200-680-0 |
| Својства | |
| C63H88CoN14O14P | |
| Моларна маса | 1355,38 g/mol |
| Агрегатно стање | Тамно црвен чврста материја |
| Тачка топљења | > 300 °C |
| Тачка кључања | > 300 °C |
| Раствара се | |
| Опасности | |
| Безбедност приликом руковања | External MSDS from Fisher Scientific |
EU klasifikacija (DSD)
|
Nije dostupan |
| S-oznake | S24/25 |
| NFPA 704 | |
| Tačka paljenja | N/A |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Цијанокобаламин је најраспрострањенија форма витамина Б12.[3] Витамин Б12 је генерички назив за све провитамине витамина Б12. Тело може да конвертује цијанокобаламин то било коју од активних форми витамина Б12, нпр. метилкобаламин.[4]
Хемијске особине
[уреди | уреди извор]Цијанокобаламин је најпознатији и највише произвођени провитамин из фамилије Б12 витамина (фамилије хемикалија које функционишу као Б12 кад се унесу у тело). Цијанокобаламин је најстабилнија форма овог витамина на ваздуху. Он се најлакше кристалише, и стога се лако пречишћава након производње бактеријском ферментацијом, или синтезом ин витро. Он се може добити у облику тамних црвених кристала или као аморфни црвени прах. Цијанокобаламин је веома хигроскопан у својој анхидратној форми, и мало је растворан у води (1:80). Стабилан је при краткотрајном аутоклавирању на 121 °C, али је веома настаблиан при излагању светлости.
Код животиња се цијанидни лиганд замењује другим групама (аденозил, метил), које су биолошки активне. Преостали део цијанокобаламина остаје непромењен.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
- ^ Victor Herbert (1988). „Vitamin B-12: plant sources, requirements, and assay” (PDF). American Journal of Clinical Nutrition. 48 (3 Suppl): 852—8. PMID 3046314.
Vidi još
[уреди | уреди извор]Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
