Пређи на садржај

Циклопс

С Википедије, слободне енциклопедије

Циклопс
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Артхропода
Подтип: Црустацеа
Класа: Цопепода
Ред: Цyцлопоида
Породица: Цyцлопидае
Род: Цyцлопс
О. Ф. Мüллер, 1785 [1]
Синоними
  • Моноцулус Линнаеус, 1758
  • Науплиус Мüллер, 1785

Циклопс (лат. Цyцлопс)је један од најчешћих слатководних родова (лат. генус) подкласе копепода, из класе максилопода. Овај род је бројан, са преко 400 врста.[2] [3]Препознатљива карактеристика овог рода је присуство једног ока на врху главе. У народу је заједно с неким другим копеподама познат као водена бува.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Назив ове врсте потиче од латинске речи - Цyцлопс, која сама води порекло од речи грчког порекла - Кyклōпс, киклопс, и у првобитном значењу подразумева митско биће из митологије античке Грчке које је поседовало једно око на сред чела. Ову карактеристику поседује и биолошка врста циклопс, с обзиром да има једно око позиционирано на врху главе, као препознатљиву особину. Заједно са дафнијама је у народу познат као водена бува.

Анатомија и морфологија

[уреди | уреди извор]

Врсте овог рода варирају у њиховој величини. Распон величине јединки рода циклопс се креће од 0,5 до 5 мм. Морфолошки могу се запазити разлике како међу врстама рода, тако и међу јединкама супротних полова исте врсте, дакле у извесној мери код овог рода се јавља полни диморфизам. Имају тело жућкасте, или сивкасте боје које је сачињено из два јасно одвојена дела. Предњи део је сачињен од главеног и грудног дела који су срасли у главено-грудни део тела (цепхалотхораx). Овај део тела носи два пара антена, од којих је први пар знатно дужи као и једно тамно или црвенкасто око. Цефалоторакс такође садржи пет торакалних сегмената код мужјака и четири сегмента код женки. Други, задњи део је састављен од шест торакалних и четири каудална сегмента без ногу. Са задњег дела тела се пружају два каудална сегмента, фурке код женки и три фурке код мужјака који могу бити тешко уочљиви. Циклопс поседује пет пари ногу.[4] [5]

Мушки и женски циклопс

Станиште и понашање

[уреди | уреди извор]

Овај род је космополит слатких вода, с тим што се може наћи и у брактичним водама. Живи дуж обала које су обрасле растињем и у воденим срединама без тока или у спорим текућицама. У овој околини се храни комадићима органских материја биљног или животињског порекла. I самим циклопсом се храни велики број акватичних животиња, те овај род има значајно место у ланцу исхране. Креће се, за овај организам карактеистичним, трзајућим покретима. Размножавају се великом брзином. Паре се тако што мужјак првим, развијенијим и дужим паром својих антена придржава женку током копулације. Женке имају велике и јасно видљиве две јајне кесе. Ларва присутна код циклопса је наупилус. Животни век овог организма углавном износи око три месеца. При условима које овај организам не преферира, има способност да обилато лучи слуз, образујући на тај начин од ње заштитни огртач.

Наупилус ларва циклопса

Значај

[уреди | уреди извор]

Циклопс има значај као прелазни домаћин дракункулијазе и рибље патљичаре, као такав, непожељно је његово присуство у води која је у употреби човека.

Методи контроле

[уреди | уреди извор]

Присуство циклопса се може контролисате на више физичких, хемијских, биолошких и др. метода. Циклопс се може издвојити из узорка воде чистом филтрацијом, што и јесте најједноставнији метод. Такође се може убити прокувавањем воде, пошто умире на температурама преко 60 степени Целзијуса. Може се, заједно с ларвом дракункулијазе, истребити довољном количином хлора у води, и то количином од 5 ппм(део на милион делова), али оваква вода има лош укус за пиће. Може се у ову сврху употребити и креч или темефос. Популација циклопса се може довести под контролу и употребом његових природних предатора. У Индијској држави Карнатака постоји карактеристичан, успешан пример управо биолошке борбе против ових штеточина, где је коришћена врста рибе Гамбусиа с циљем искорењивања дракункулијазе из те области. Коришћење модерних инсталација за допремање воде је само по себи довољна превентивна мера.[6] [7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Дапхне Цувелиер & Т. Цхад Wалтер. „Цyцлопс Мüллер, 1785”. Wорлд Цопепода датабасе. 
  2. ^ Г. Г. Мартен (1986). "Иссуес ин тхе девелопмент оф Цyцлопс фор мосqуито цонтрол". Ин M. Ф. Урен, Ј. Блок & L.Х. Мандерсон. Арбовирус Ресеарцх ин Аустралиа: Процеедингс оф тхе Фифтх Сyмпосиум (Аугуст 28 - Септембер 1, 1989, Брисбане, Аустралиа)
  3. ^ „Смитхсониан инвертебрате зоологy”. Смитхсониан. Архивирано из оригинала 03. 03. 2018. г. Приступљено 02. 03. 2018. 
  4. ^ Брајковић, M (2003). Зоологија инвертебрата. Београд: ЗУНС. 
  5. ^ Радовић, I; Петров, Бригита (2001). Разноврсност живота 1 - структура и функција. Београд: Стyлос Нови Сад. 
  6. ^ Wорксхоп он Оппортунитиес фор Цонтрол оф Драцунцулиасис. Wасхингтон DC: Натионал Ацадемy Пресс. 1982. 
  7. ^ Розендаал, Јан. Вецтор цонтрол; метходс фор усе бy индивидуалс анд цоммунитиес. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Крунић, M: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977
  • Догељ, V, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971
  • Крунић, M: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, I: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986
  • Марцон, Е, Монгини, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ciklops&oldid=27433722”