Црква Светог Илије у Зеници
![]() | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унијети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Црква Светог Илије у Зеници | |
---|---|
Црква св. Илије Пророка у Зеници | |
![]() Црква децембра 2022. године | |
Основне информације | |
Локација | Нова Зеница |
Координате | 44°12′18″ СГШ; 17°54′18″ ИГД / 44.205085° СГШ; 17.904873° ИГДКоординате: 44°12′18″ СГШ; 17°54′18″ ИГД / 44.205085° СГШ; 17.904873° ИГД |
Религија | католицизам |
Тип | жупна црква |
Јурисдикција | Жупа Светог Илије Зеница |
Град | Зеница |
Општина | Зеница |
Ентитет | Федерација |
Држава | Босна и Херцеговина |
Бискупија | Врхбосанска надбискупија |
Патрон | Илија |
Архитектонски опис | |
Архитект(и) | Јосип Ванцаш |
Оснивање | 1909. год. |
Завршетак изградње | 1910. |
Спецификације | |
Смјер фасаде | сјеверозапад |
Дужина | 42,5 м |
Ширина | 12,75 м |
Црква Светог Илије у Зеници католичка је црква која припада Врхбосанској надбискупији. Комисија за очување националних споменика, на сједници одржаној 16—22. јануара 2007. године, донијела је одлуку да се црква прогласи за национални споменик БиХ.[1] Ову одлуку Комисија је донијела у сљедећем саставу: Зејнеп Ахунбај, Амра Хаџимухамедовић, Дубравко Ловреновић, Љиљана Шево (предсједавајућа) и Тина Вик. Национални споменик чини црква и жупни уред и припадајући парк између та два објекта.
Историја
[уреди | уреди извор]
Првобитна жупна црква у Зеници изграђена је 1870, а данашња 1909—1910, по пројекту Јосипа Ванцаша. На њој преовлађују архитектонски облици сецесије.[2] Садашња жупна кућа изграђена је 1910. (сједиште зеничке жупе премјештено је из Црквица у центар града),[3] а 1930. је реконструисана и значајно проширена.
Црква посједује оргуље које је 1933. поклонио високи чиновник жељезаре у Зеници Фауленд. Од других инструмената постоје електричне оргуље, хармонијум и гитаре.[3]
Фрањевачки редовници у оквиру свог рада имали су задатак да образују и едукују локално становништво. О томе свједочи документ чуван у архиви самостана Гуча Гора, који говори о постојању основне школе у Зеници 1878, која је бројала око 40 ученика.
Рад на пољу образовања и едукације почетком 20. вијека на подручју Зенице преузимају часне сестре реда Пресвете крви Исусове, које су водиле основну и средњу школу све до краја Другог свјетског рата, у објекту данас познатом као Клостер.
Опис
[уреди | уреди извор]

Црква је тлоцртно правоугаоног облика димензија 42,5 × 12,75 метара са апсидом полукружног облика и прочељем са звоником. Уз југозападни угао цркве веже се тлоцртно жупни уред. Главни олтар је из 1837. с рељефом Светог Илије и скулптурама Св. Барбаре и Св. Флоријана. Цркву украшавају и два витража на којима су ликови Св. Петра и Св. Павла. Три помоћна олтара су израђена двадесетих година 20. вијека у тиролској радионици Фердинанда Штуфлесера. На звонику цркве налазе се три звона.[3]
У цркви се налази 14 сцена представљених на Крижном путу, урађених у уљној техници, почетком 20. вијека од стране непознатог аутора. Црква посједује оргуље од осам регистара. Донесене су у цркву 1933. године. Направљене су у Загребу у радионици Хеферер. У цркви се налазе двије слике Габријела Јуркића из 1955. године. Скулптор Анто Кајинић из Зенице је за цркву 1995. године израдио скулптуру Св. Илије од крушковог дрвета. Скулптура је висока око 4,5 м. Исти аутор је 1993. године израдио скулптуру Блажене Дјевице Марије (Госпин кип). Скулптура је израђена од бронзе. Њена висина је око 2 м. Скулптура је постављена у врту између цркве и жупног уреда.
Црква Светог Илије и жупни двор су у релативно добром грађевинском стању, осим фасаде (чија је боја дотрајала на неким дијеловима). Свакодневно се користе оба објекта, црква за молитве, а жупни двор за обављање административних послова и смјештај црквеног особља. Током посљедње деценије у жупном уреду, односно цркви, прикупља се ликовна збирка савремене умјетности. Сви предмети покретног наслијеђа се налазе у добром стању.
У близини цркве је КШЦ „Свети Павао” , као и стадион Билино поље.
Галерија
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Crkva svetog Ilije”. kons.gov.ba. Pristupljeno 13. 9. 2016.
- ^ ktabkbih.net
- ^ а б в bosnasrebrenaarhiv.ba