Црњевац
Црњевац | |
---|---|
Прунелла вулгарис (Цоммон Селф-хеал) | |
Научна класификација | |
Царство: | Плантае |
Кладус: | Трацхеопхyтес |
Кладус: | Ангиоспермае |
Кладус: | Еудицотидае |
Кладус: | Астеридс |
Ред: | Ламиалес |
Породица: | Ламиацеае |
Потпородица: | Непетоидеае |
Племе: | Ментхеае |
Род: | Прунелла L. |
Синоними[1] | |
|
Црњевац је род зељастих биљака породице уснатица, која има велику примену у траварству. За разлику од великог броја уснатица, попут нане, рузмарина и сл, црњевац нема посебан изразит мирис. Њени називи на енглеском језику би се могли превести као "свелечилица". Биљка је у последње време предмет читавог низа научних истаживања.[2]
Станште
[уреди | уреди извор]Већина врста Црњевца се природно јавља по Европи, Азији, и Северу Африке, А Прунелла вулгарис (Обчни Црњевац) је Холартично распрострањен, те се јавља и у Северној Америци, и представља уобичајен коров. Расту ниско, и бујају на влажним травнатим површинама, где се брзо шире и густо прекривају тло. Као што је чеса појава са биљкама из породице уснатица, имају четвртасто стабло.
Опис
[уреди | уреди извор]Енгски назив "свелечилица" потиче од тога што се неке врсте користе у лечењу многих мањих обољења. Може се узгајати из семена, или дељењем бусена на пролеће и јесен.
Врсте
[уреди | уреди извор]- Прунелла албаница Пéнзес - Албанија
- Прунелла × бицолор Бецк - делови Европе (П. грандифлора × П. лациниата)
- Прунелла × цодинае Сеннен - Шпанија (П. хyссопифолиа × П. лациниата)
- Прунелла цретенсис Ганд. - Крит
- Прунелла × гентианифолиа Пау - Шпанија (П. хyссопифолиа × П. вулгарис)
- Прунелла грандифлора (L.) Сцхоллер - централна + јужна Европа од Кавказа до Русије; Кавказ
- Прунелла хyссопифолиа L. - Шпанија, Француска, Италија, Мароко
- Прунелла × интермедиа Линк - централна + југозападна Европа (П. лациниата × П. вулгарис)
- Прунелла лациниата (L.) L - централна + јужна Европа, Нортх Африца, Миддле Еаст
- Прунелла ориенталис Борнм. - Турска, Сирија
- Прунелла прунеллиформис (Маxим.) Макино - Јапан
- Прунелла × суррецта Думорт. - централна + југозападна Европа (П. грандифлора × П. вулгарис)
- Прунелла вулгарис L. - распрострањена широм Европе, Северне Африке, Азије, Северне Америке; натурализована у Новом Зеланду и деловима Америке
Подврсте:[3]
[уреди | уреди извор]- Прунелла вулгарис ссп. алеутица (Ферналд) Хултéн – Алеутиан селфхеал
- Прунелла вулгарис ссп. ланцеолата (W. Бартрам) Хултéн – ланце селфхеал
- Прунелла вулгарис ссп. вулгарис (L.) – цоммон селфхеал
Употреба
[уреди | уреди извор]Народна медицина
[уреди | уреди извор]На Пацифичком северозападу, њезин сок је користило Qуинаулт племе, док ју је Qуилеуте племе користило на крастама. Такође, користили су целу биљку за лечење посекотина и упала.[4] Припремом биљке са машћу праве се мелеми. Осушена биљка (кин: 夏枯草) се користи за справљање биљног напитка. Често се користи и за халитозу, и то углавном у комбинацији са другим биљкама (нпр. перилла, нана, етц.). [1]
У исхрани
[уреди | уреди извор]Благо горки листови се користе као салата. Ларве неких Лептира, укључујући Цолеопхора албитарселла је користе у исхрани[5].
Прунелла вулгарис се користи и као састојак неких бодyбуилдинг суплемената.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Кеw Wорлд Цхецклист оф Селецтед Плант Фамилиес
- ^ „Прунелла вулгарис - ПубАг Сеарцх Ресултс”. пубаг.нал.усда.гов (на језику: енглески). Приступљено 29. 6. 2020.
- ^ „Прунелла вулгарис L.”. www.итис.гов. ИТИС. Приступљено 23. 6. 2016.
- ^ „Прунелла спике Хисторy...”. Архивирано из оригинала 20. 2. 2018. г. Приступљено 2. 6. 2017.
- ^ „Цолеопхора Албитарселла”.