Пређи на садржај

Џефри Хинтон

С Википедије, слободне енциклопедије
Џефри Хинтон
Хинтон спеакинг ат тхе Универзитету Торонта ин 2023
Хинтон предаје на Универзитету Торонта 2023.
Име по рођењуГеоффреy Еверест Хинтон
Датум рођења(1947-12-06)6. децембар 1947.[1]
Место рођењаВимбледон, Лондон
 Енглеска
Деловање
ПретходникКристофер Лонгует-Хигинс[3][4][5]
Наследник
Веб-сајтwww.cs.toronto.edu/~hinton/

Џефри Еверест Хинтон CC ФРС ФРСЦ[12] (рођен 6. децембра 1947) је британско-канадски информатичар и когнитивни психолог, најпознатији по свом раду на вештачким неуронским мрежама. Од 2013. до 2023. своје време је поделио радећи за Гугл (Гоогле Браин) и Универзитет у Торонту, пре него што је јавно објавио свој одлазак из Гугла у мају 2023, наводећи забринутост због ризика од технологије вештачке интелигенције (АИ).[13] Године 2017, он је био суоснивач и постао је главни научни саветник Института Вектор у Торонту.[14][15]

Заједно са Дејвидом Румелхартом и Роналдом Џ. Вилијамсом, Хинтон је био коаутор веома цитираног рада објављеног 1986. године који је популаризовао алгоритам бекпропагације за обуку вишеслојних неуронских мрежа,[16] иако они нису били први који су предложили приступ.[17] Хинтон се сматра водећом фигуром у заједници дубоког учења.[18][19][20][21][22] Прекретница у препознавању слика коју је АлеxНет дизајнирао у сарадњи са његовим студентима Алексом Крижевским[23] и Иљом Сутскевером за Имиџнет изазов 2012[24] био је напредак у области компјутерског вида.[25]

Хинтон је 2018. године добио Тјурингову награду, често називану „Нобеловом наградом за рачунарство“, заједно са Џошуом Бенђом и Јаном Лекуном, за њихов рад на дубоком учењу.[26] Понекад се називају „Кумовима дубоког учења“,[27][28] и наставили су да заједно држе јавне говоре.[29][30]

У мају 2023, Хинтон је најавио своју оставку из Гугла да би могао „слободно да говори о ризицима вештачке интелигенције“.[31] Изразио је забринутост због намерне злоупотребе од стране злонамерних актера, технолошке незапослености и егзистенцијалног ризика од вештачке опште интелигенције.[32] Он је приметио да ће успостављање безбедносних смерница захтевати сарадњу међу онима који се такмиче у коришћењу вештачке интелигенције како би се избегли најгори исходи.[33]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Анон (2015) ,. Wхо'с Wхо (онлине Оxфорд Университy Пресс изд.). А & C Блацк, ан импринт оф Блоомсбурy Публисхинг плц.  doi:10.1093/ww/9780199540884.013.20261
  2. ^ Džefri Hinton — индексиране публикације на Google Scholar Уреди на Википодацима
  3. ^ Džefri Hinton на сајту MGP (језик: енглески)
  4. ^ „Geoffrey E. Hinton's Academic Genealogy”. Архивирано из оригинала 23. 3. 2017. г. Приступљено 15. 12. 2013. 
  5. ^ Gregory, R. L.; Murrell, J. N. (2006). „Hugh Christopher Longuet-Higgins. 11 April 1923 -- 27 March 2004: Elected FRS 1958”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 52: 149—166. doi:10.1098/rsbm.2006.0012 Слободан приступ. 
  6. ^ Zemel, Richard Stanley (1994). A minimum description length framework for unsupervised learning (Теза). University of Toronto. OCLC 222081343. ProQuest 304161918. 
  7. ^ Frey, Brendan John (1998). Bayesian networks for pattern classification, data compression, and channel coding (Теза). University of Toronto. OCLC 46557340. ProQuest 304396112. 
  8. ^ Neal, Radford (1995). Bayesian learning for neural networks (Теза). University of Toronto. OCLC 46499792. ProQuest 304260778. 
  9. ^ Whye Teh, Yee (2003). Bethe free energy and contrastive divergence approximations for undirected graphical models. utoronto.ca (Теза) (на језику: енглески). University of Toronto. OCLC 56683361. hdl:1807/122253. ProQuest 305242430. Архивирано из оригинала 30. 3. 2023. г. Приступљено 30. 3. 2023. 
  10. ^ Salakhutdinov, Ruslan (2009). Learning deep generative models (Теза). University of Toronto. ISBN 978-0-494-61080-0. OCLC 785764071. ProQuest 577365583. 
  11. ^ Sutskever, Ilya (2013). Training Recurrent Neural Networks. utoronto.ca (Теза) (на језику: енглески). University of Toronto. OCLC 889910425. hdl:1807/36012. ProQuest 1501655550. Архивирано из оригинала 26. 3. 2023. г. Приступљено 30. 3. 2023. 
  12. ^ Anon (1998). „Professor Geoffrey Hinton FRS”. Royal Society. London. Архивирано из оригинала 3. 11. 2015. г.  One or more of the preceding sentences incorporates text from the royalsociety.org website where:

    "All text published under the heading 'Biography' on Fellow profile pages is available under Creative Commons Attribution 4.0 International License." --„Royal Society Terms, conditions and policies”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2016. г. Приступљено 2016-03-09. 
  13. ^ Douglas Heaven, Will (1. 5. 2023). „Deep learning pioneer Geoffrey Hinton quits Google”. MIT Technology Review (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 5. 2023. г. Приступљено 2023-05-01. 
  14. ^ Hernandez, Daniela (7. 5. 2013). „The Man Behind the Google Brain: Andrew Ng and the Quest for the New AI”. Wired (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 2. 2014. г. Приступљено 10. 5. 2013. 
  15. ^ „Geoffrey E. Hinton – Google AI”. Google AI (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 9. 11. 2019. г. Приступљено 15. 6. 2018. 
  16. ^ Rumelhart, David E.; Hinton, Geoffrey E.; Williams, Ronald J. (9. 10. 1986). „Learning representations by back-propagating errors”. Nature (на језику: енглески). 323 (6088): 533—536. Bibcode:1986Natur.323..533R. ISSN 1476-4687. S2CID 205001834. doi:10.1038/323533a0. 
  17. ^ Schmidhuber, Jürgen (1. 1. 2015). „Deep learning in neural networks: An overview”. Neural Networks (на језику: енглески). 61: 85—117. PMID 25462637. S2CID 11715509. arXiv:1404.7828 Слободан приступ. doi:10.1016/j.neunet.2014.09.003. 
  18. ^ Mannes, John (14. 9. 2017). „Geoffrey Hinton was briefly a Google intern in 2012 because of bureaucracy – TechCrunch”. TechCrunch (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 3. 2020. г. Приступљено 28. 3. 2018. 
  19. ^ Somers, James (29. 9. 2017). „Progress in AI seems like it's accelerating, but here's why it could be plateauing”. MIT Technology Review (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 5. 2018. г. Приступљено 28. 3. 2018. 
  20. ^ Sorensen, Chris (2. 11. 2017). „How U of T's 'godfather' of deep learning is reimagining AI”. University of Toronto News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 4. 2019. г. Приступљено 28. 3. 2018. 
  21. ^ Sorensen, Chris (3. 11. 2017). „'Godfather' of deep learning is reimagining AI”. Phys.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 4. 2019. г. Приступљено 28. 3. 2018. 
  22. ^ Lee, Adrian (18. 3. 2016). „Geoffrey Hinton, the 'godfather' of deep learning, on AlphaGo”. Maclean's (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 3. 2020. г. Приступљено 28. 3. 2018. 
  23. ^ Gershgorn, Dave (18. 6. 2018). „The inside story of how AI got good enough to dominate Silicon Valley”. Quartz (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 12. 2019. г. Приступљено 5. 10. 2018. 
  24. ^ Krizhevsky, Alex; Sutskever, Ilya; Hinton, Geoffrey E. (3. 12. 2012). „ImageNet classification with deep convolutional neural networks”. Ур.: F. Pereira; C. J. C. Burges; L. Bottou; K. Q. Weinberger. NIPS'12: Proceedings of the 25th International Conference on Neural Information Processing Systems. 1. Curran Associates. стр. 1097—1105. Архивирано из оригинала 20. 12. 2019. г. Приступљено 13. 3. 2018. 
  25. ^ Allen, Kate (17. 4. 2015). „How a Toronto professor's research revolutionized artificial intelligence”. Toronto Star (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 4. 2015. г. Приступљено 13. 3. 2018. 
  26. ^ Chung, Emily (27. 3. 2019). „Canadian researchers who taught AI to learn like humans win $1M award”. Canadian Broadcasting Corporation (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 2. 2020. г. Приступљено 27. 3. 2019. 
  27. ^ Ranosa, Ted (29. 3. 2019). „Godfathers Of AI Win This Year's Turing Award And $1 Million”. Tech Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 3. 2019. г. Приступљено 5. 11. 2020. 
  28. ^ Shead, Sam (27. 3. 2019). „The 3 'Godfathers' Of AI Have Won The Prestigious $1M Turing Prize”. Forbes (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 4. 2020. г. Приступљено 5. 11. 2020. 
  29. ^ Ray, Tiernan (9. 3. 2021). „Nvidia's GTC will feature deep learning cabal of LeCun, Hinton, and Bengio”. ZDNet (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 3. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  30. ^ „50 Years at CMU: The Inaugural Raj Reddy Artificial Intelligence Lecture”. Carnegie Mellon University. 18. 11. 2020. Архивирано из оригинала 2. 3. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2022. 
  31. ^ Metz, Cade (1. 5. 2023). „'The Godfather of A.I.' Leaves Google and Warns of Danger Ahead”Неопходна новчана претплата. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 5. 2023. г. Приступљено 2023-05-01. 
  32. ^ „"Godfather of artificial intelligence" talks impact and potential of new AI”. CBS News. 25. 3. 2023. Архивирано из оригинала 28. 3. 2023. г. Приступљено 2023-03-28. 
  33. ^ Erlichman, Jon, '50-50 chance' that AI outsmarts humanity, Geoffrey Hinton says, BNN Bloomberg, June 14, 2024

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Rothman, Joshua, "Metamorphosis: The godfather of A.I. thinks it's actually intelligent – and that scares him", The New Yorker, 20 November 2023, pp. 29–39.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džefri_Hinton&oldid=28422103”