Џини Буле
Џини Буле | |
---|---|
Прво прик. | "Путовање дугог дана" 1x14, 19. јануар 1995. |
Последње прик. | "Тренутно стање" 14х11, 3. јануар 2008. |
Информације | |
Године | 1995—99, 08 |
Занимање | Лекарска помоћница (1995−99) Управница ХИВ амбуланте и саветовалишта (тренутно) |
Породица | Ал Буле (бивши супруг) Реџи Мур (бивши супруг) Питер Бентон (бивши љубавник) Карлос Мур (усвојени син) |
Тумач | Глорија Рубен |
Измислио | Мајкл Крајтон |
Џини Буле је измишљени лик из телевизијске серије Ургентни центар. Њу је играла Глорија Рубен прво као епизодни лик у другој половини прве сезоне, а онда и као главни лик од 2. до 6. сезоне. Рубнова је напустила серију током 6. сезонеали 2008. године (у 14. сезони) враитла се у улогу у једној епизоди.
Џини је ХИВ позитивна. Заједно са ликом Робин Скорпио из серије Опошта болница, она је једини главни лик у америчкој телевизијској повести да је заражена ХИВ-ом, а да је на крају сценаристи нису упокојили.
Стварање и развој
[уреди | уреди извор]Кад је уведена у 14. епизоди 1. сезоне "Путовање дугог дана", Џини Буле је била епизодни лик која је била у наставцима приче о главном лику Питеру Бентону (кога је играо Ерик Ла Сејл). Током прве сезоне, Џинина прича се вртела око њене прељубе са Бентоном која се десила након што ју је он запослио да брине о његовој сенилној мајци − Џини је била у нсрећном браку са супругом Алом који је волео да ашикује (њега је прво играо Волфганг Бодисон, а касније Мајкл Бич). Бентон је описан као даровит и "саомуверен", али "одбранбени и озбиљни лекар" који воли да "размишља".[1] Сасвим супротно, Џини је представљена као осећајна, брижна и осетљива. Рубенова је описала Џини као "жену јаке воље, оштру и паметну, али са сувим смислом за хумор. Она тачно зна како да ради свој посао, али има и нежну страну".[1] Разлика у личностима је у почетку доводила до неколико несугласица јер су обоје сматрали шта је најбоље за бентону тешко болесну и сенилну мајку. У 20. епизоди "Пун месец суботом увече", Џини је наредила да се Бентонова мајка веже за кревет како би се избегле повреде. Бесан, Бентон ју је одвезао због чега је она пала са кревета. Бентон и Џини су се касније зближили пошто је он прихватио њен начин брињења о његовој мајци.
У књизи Понашање у кревету: Џорџ Клуни и Ургентни центар, писац Сем Кинлисајд је изнео опаске о призорима и рекао да је прича дирљива, али да се "изгубила због сплетки у остатку серије".[2] Почетак цветања романтика је довео до промене у Бентоновом понашању током наредних епизода приликом чега је Кинлисајд рекао да "се он изгледа одмрзава [...]. Вреди запитати како је до тога дошло, а одговор је изгледа − ако је његова вечера са Џини нека назнака − онда је он заљубљени млади лекар". Да ли ће се наставак његове добричинске навике док прича другу причу пред Џининим супругом видети, а Бентонове симпатије, колико год оне бледе биле, понудиле су његовом лику потребан живот и ван болнице".[2] Како се прва сезона задршила 25. епизодом "Све старо је поново ново", за Бентона је приказано да је упоран да њихова веза напредује јер је питао Џини да остави супруга, што је потпуно супротно Џининој природи повучености па је одбила због чега је будућност њихове везе остала нејасна. Према Кинлисајдовим речима, тиме је намерно "прекинута нит [...] због чега су се гледаоци вратили пред мале екране следеће сезоне". Он је предвидео, "сем што ће их видети заједно у септембру, да ће тако сценаристи моћи да рашчисте све брљотине између и да исправе романтику у новој сезони".[2]
Џини је добила стање главног лика у 2. сезони. Како је сезона протицала, откривено је да је њена прељуба са Петером настављена за шта њен супруг није знао због чега је Бентонова личност са ставом "непријатно ослабила" јер је био трећи члан љубавног троугла.[2] Кад је Џини одбила да остави супруга, прељуба се лоше завршила и окренула нови лист у Џининој причи јер је нашла посао као лекарска помоћница (ЛП) у Ургентном центру Опште болнице. То је довело до непријатељства са разбацаним Бентоном који је наставио да јој прави "пака" од пословног живота све док га она није напала због тога.[2] У својој причи, Кинлисајд је изнео опаску да "је лепо видети што је џини дозвољено да се пребаци са тихе присиле која је превише означавала њену прељубу са Питером и да је још боље видети Бентона подвијеног репа за промену".[2] Како је 2. сезона поодмицала, Џини је дата прича независно од Бентона, дозвољавајући лику развој како је долазила у додир са осталим ликовима, запосленима и болесницима. Овај потез је Кинлисајд проценио и изнео опаску "Овај краткак поглед на Џини, слободну од Бентоног премишљатог присуства, је указао да је Ургентни центар потпуно право место за њен лик. Да јој је дозвољено да даље развија свој лик, уместо да су је терали у Бентонову сенку, могла је да постане конкуренција др. Картеру. Као и Картер, њој је био битан само посао, али се није прашила да се заузме за себе − поготово кад јој би се Бентон нашао на путу".[2] Ипак, он је назначио да је можда "поверење према Џини у првом плану превише механички. Она је била присиљена да носи тежу причу него што њен лик могао тада".[2] 21. епизода 2. сезоне "Носи ова поткресана крила" је означила почетак Џинине главне приче кад је њен супруг Ал примљен у Ургентни центар и на крају му дијагностиковано да је ХИВ позитиван. Како се друга сезона приближавала крају, Џинино ХИВ стање је остало под знаком питања као и стање др. Бентона.
У 1. епизоди 3. сезоне "Др. Картер, претпостављам", сценаристи серије Ургнетни центар су као "непоходном бомбом" изнели вест да су Џини налази за ХИВ позитивни, а Бентонови негативни.[2] Џини је одлучила да држи своју болест у тајности и одбила да изнесе своје стање запосленима, а ту одлуку Бентон није одобравао па је покушао да јој забрани да лечи болеснике са отвореним ранама, иако је замало открио њену тајну. Џинина одлука да не открије своје стање запосленима је била исход њеног сусрета са болесником који болује од СИДА-е у Општој болници. Кад је човек схватио да Џини ради у болници, он ју је тера да се лечи од ХИВ-а негде другде због негативних мера опреза које би могле да јој се десе на послу. Због тога, Џини је била присиљена да плати коктел лекова за ХИВ сама.
Уз говоре о послу и здрављу Џини, и романтично се говорило и развијало касније током 3. сезоне. Кинлисајд је изнео опаске "Џинина невољна одлука да се не забавља са пријатељем болесника је погодило право у мету откривајући не само њено разочарење што мора да пропусти ту прилику, него и схватање можда никад неће моћи то да прихвати. Противтежа тог призора је Беотнонвим Танталовим мукама кад се упознао са својом будућом девојком Карлом донела јако тежак бол Џини због њеног стања иако је дубље истраживање романтичних изазова са којим су се суочавали људи са ХИВ-ом било итекако добродошло".[2]
Прича
[уреди | уреди извор]Џини Буле је уведена у 1. сезони као епизодни лик. Била је физиотерапеуткиња коју је ангажовао др. Питер Бентон да се брине о његовој болесној мајци. Џини, која је у то време била удата, убрзо је започела романтичну везу са Бентоном, али ствари су се угасиле јер није могла да донесе одлуку о свом браку. Касније је постала главни лик током 2. сезоне и нова лекарска помоћница у Ургентном центру Опште болнице. При крају сезоне, њен супруг Ал је примљен у болницу и откривено је да има ХИВ. Џини и Ал су се растали на почетку 3. сезоне јер се он неколико година раније заразио вирусом јер је спавао са другим женама док је био у браку.
Пошто су Џинини налази били ХИВ позитивни, она је позвала Бентона, свог недавног љубавника, да и он оде на преглед. На почетку 3. сезоне, откривено је да Бентон нема вирус. Џини је, међутим, била позитивна на ХИВ. Бентон ју је питао да ли ће и даље радити у Ургентном центру, али је касније прихватио да ће моћи да предузме одговарајуће мере опреза и да подржи њену одлуку да остане у Општој. Касније у серији, Џини и Питер су постали нешто блискији, а Џини је помогла Питеру да се суочи с схватањем да му је син Рис глув.
Током сезоне треће, Џини је кренула на своју прву романтичну везу после своје ХИВ дијагнозе са лекарем из заразних болести Грегом Фисцхером. Међутим, током тог времена она је такође поново распламсала блискост са Алом и на крају је др. Фисцхер раскинуо с' њом кад је сазнао о поновном сусрету. Џини и Ал су су се помирили и обновили своју везу. У четвртој сезони, Ал је остао без посла када се десила несрећа на радилишту која га је присилила да призна својим сарадницима (и пријатељима) да је ХИВ позитиван. Ал је нашао други посао у Атланти током 4. сезоне и хтео је да се преселе, али је Џини одбила да иде са њим, па су се поново раздвојили. Ал више није виђен у серији, али га је Џини с' горчином поменула током 5. сезоне када је сазнала да је закачила хепатитис C за шта је била сигурна да је Ал крив, међутим, кад га је позвала телефоном, Ал јој је факсом послао здравствене податке који показују да он нема ту болест (ово је касније помогло Џини кад се вратила да објасни зашто има нарочите и осећајне податке о томе шта је било са Алом од тад).
Такође у том тренутку, Џини је развила снажно пријатељство са Кери Вивер. Џини се у почетку бојала да јој Кери не да отказ у Општој ако сазна са њено ХИВ стање. Показало се да то није случај, а Виверова је поставила ограничења у којима би Џини било дозвољено да настави да лечи болеснике иако је ХИВ позитивна. Керино и Џинино пријатељство је доведено у питање кад је Кери била присиљена да да отказ Џини из новчаних разлога. Џини је онда оптужила Кери да је покушала да јој да отказ због њеног ХИВ стања јер је била присиљена да прекрши једно од ограничења на радном месту како би излечила повређену особу па је запретила да ће да тужи болницу због дискриминације. Др. Анспо је вратио Џини на посао како би избегао тужбу, а Џини и Кери су на крају решиле своје несугласице.
У четвртој сезони, Џини је била делом подршка Скоту Анспу (кога је тумачио Тревор Морган), сину др. Доналда Анспа. Скот се борио са лимфом Б-ћелија и депресијом. Једино је Џини изгледа могла да му подигне дух и подстрекне наду у њему. Њих двоје су развили јако пријатељство током пет узастопних епизода које су се, на жалост, завршиле Скотовом смрћу.
Почетком шесте сезоне, Џини је усвојила ХИВ позитивног дечака Карлоса након што му је мајка умрла у болници и удала се за полицајца Реџија Мура. Она је покушала да остане у Општој и да брине о свом детету, али је напослетку одлучила да је напустити како би проводила више времена са својом породицом. Последња епизода у којој се Џини појавила у шестој епизоди била је "Мир дивљих ствари" у децембру 1999. године. Отишла је са разумном понудом од Кери Вивер да се врати у Општу на свој стари посао. Међутим, она се никад није вратила на посао у Општој.
У епизоди "Тренутно стање" 14. сезоне, Џини Буле се на кратко вратила у Ургентни центар после 8 година у јануару 2008. године кад је њен син Карлос повредио главу на часу физичког. У почетку се веровало да је он добро. Ипак, ЦТ скенер је открио да има израслину на мозгу. Ово је било знак да је ХИВ прерастао у СИДА-у. Булеова је открила да ниједан њен сарадник кога је знала (као ни њена другарице др. Кери Вивер) више не ради тамо и препознале су је једино болничарке Хејле Адамс и Ћуни Маркез. Након што је у почетку имала тешкоћа да се навикне на промене на свом бившем радном месту, она је започела пуно лечење и донела одлуку да подржи одлуке нових запослених из Ургентног центра − међу којима је био и лекар др. Грегори Прат са којим је у почетку имала несугласице. Делимично је због њеног повратка и подстрека др. Прат одлучио да остане и настави да ради у Ургентном центру јер је раније дао оставку са отказним роком од две недеље јер је болнички одбор одбацио његове напоре да преузме водећу улогу у Ургентном центру.
У времену између њеног последњег појављивања и повратка, Џини и њен супруг Реџи су се подвргнули одвајању и заједничком старатељству над својим сином. Џини је такође постала саветница за младе људе са ХИВ-ом. Њене амбуланте - једна на северној, а друга на јужној страни Чикага - постале су њен лични задатак, а њена дуготрајна преданост према њима допринела је крају њенога брака. Она је открила Прату да јој син помаже да превазиђе своју болест и да помаже другима са ХИВ-ом и да не зна како ће да се носи ако он умре. Она је такође открила да је њен бивши супруг Ал умро две године раније од свог ХИВ-а и СИДА-е и спао на само 35 кила и очигледно постао забораван јер није могао чак ни да је препозна.
Критички пријем
[уреди | уреди извор]Повратак Џини Буле у серију као гостујући лик 2008. године је добро примљен од стране телевизијских критичара. Преглед у Новојоршкој забави је изнео опаску да је њен повратак као "добродошлица данима кад је изгледало да се у свакој епизоди Џини тера да обради неке делове вести о стању у свету". Прича о повратку је описана као "Школски пример тренутка Џини Буле као пречишћавање нових сценариста током серије [...] као да је поново 1995. године". Расправљајући о тумачењу Рубенове лика, у преледу је речено: "Увек су били много драги лепи и отворени тренуци Рубенове. Те призоре је играла велемајсторски, стварајући у нама велико саосећање са ликом [...] Нисмо могли да је гледамо како пати, али смо могли да престанемо да гледамо како пати и умрли смо са сваким малим болом који су јој продуценти нанели".[3]
Указано је да је одлука твораца серије да Џини заразе ХИВ-ом био покушај да се привуча пажња на ту болест у црначкој заједници, поготово код црнкиња.[4] Џини - као и већина женских случајева СИДА-е у Америци 1997. године - је била црнкиња, хетеросексуална и ХИВ јој је пренео дугогодишњи супруг.[5] Ипак, примећено је да је неке гледаоце могло да увреди то што се од свих ликова који воде љубав у серији, Џини - чији лични живот није био много проширен у том тренутку - једина заразила вирусом.[4]
Прихватање приче са ХИВ-ом је критиковано, поготово јер је мало времена посвећено драми око амбулантних поступака који би утврдили да ли Џини има ХИВ. Кад је Џини открила да њен супруг има СИДА-у на крају друге сезоне, она је дала крв и чекала налазе да види да ли и она има вирус. Ипак, гледаоцима нису приказани амбулантни поступци којима се испитује вирус, а у следећој епизоди су приказана реаговања после налаза.[6]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Ериq Ласалле анд Глориа Реубен хелп маке 'ЕР' а топ-ратед ТВ сериес - Цовер Сторy”. Јет. 17. 02. 1997. Архивирано из оригинала 15. 05. 2006. г. Приступљено 01. 06. 2008.
- ^ а б в г д ђ е ж з и Цлоонеy, Георге (1998). Бедсиде Маннерс: Георге Цлоонеy анд ЕР. ЕЦW Пресс. ISBN 978-1-55022-336-1.
- ^ „‘ER’: No One Suffers Like Jeanie Boulet”. New York Entertainment. 2008-01-04. Приступљено 2008-06-01.
- ^ а б Stacey Abbott, Simon Brown (2007). Investigating Alias: Secrets and Spies. I.B.Tauris Publishers. ISBN 1-84511-405-1.
- ^ Nancy Goldstone, Nancy Goldstein and Jennifer L. Manlowe (1997). The Gender Politics of HIV/AIDS in Women. NYU Press. ISBN 0-8147-3093-0.
- ^ Janine Marchessault, Kim Sawchuk (2000). Wild Science: Reading Feminism, Medicine and the Media. Routledge. ISBN 0-415-20430-5.