Пређи на садржај

Џорџ Џоунс

С Википедије, слободне енциклопедије

Џорџ Џоунс
Георге Јонес перформинг ат Цоунтрy Февер ин Прyор Цреек, Оклахома, ин 2005
Џорџ Џоунс изводи у Метрополису у Илиноису 2002. године
Пуно имеЏорџ Глен Џоунс
Име по рођењуГеорге Гленн Јонес
НадимакГеорге Јонес
Датум рођења12 септембар, 1931(1931-09-12)
Место рођењаНешвил, Тенеси
 УСА
Датум смрти26. април 2013.(2013-04-26) (81 год.)
Место смртиСаратога, Тексас
 УСА
Узрок смртиреспираторно затајење
Место укопагробље Вудлон меморијални парк
ПребивалиштеУСА
Држављанствоамеричко
Занимањепевач-текстописац
Активни период1953–2013
Деца4
Веб-сајтwww.georgejones.com

Џорџ Глен Џоунс (12. септембер 1931 – 26. април 2013) био је амерички музичар, певач и текстописац. Он је стекао међународну славу за његову духу листу хитова, укључујући његову најпознатију песму „Хе Стоппед Ловинг Хер Тодаy”, као и препознатљиви глас и фразирање. Током последњих двадесет година свог живота, Џоунса су често називали највећим живим кантри певачем.[1][2] Научник Бил Малон који се бави проучавањем кантри музике пише: „Током два или три минута коју песма конзумира, Џоунс се комплетно удуби у своју лирику, и расположење које преноси, да слушалац једва може да избегне да постане истоветно умешан.” Вејлон Џенингс је изразио слично мишљење у својој песми „It's Alright”: „Кад бисмо сви могли звучати онако како бисмо желели, сви бисмо звучали као Џорџ Џоунс.” Облик његова носа и црте лица зарадили су Џоунсу надимак „The Possum”.[3]

Рођен у Тексасу, Џоунс је први пут чуо кантри музику када је имао седам година, а добио је гитару у својој деветој години. Прву супругу, Дороти Бонвилион, оженио је 1950. године, а развели су се 1951. Након тога је служио у америчком маринском корпусу до 1953. године. Он је оженио Ширли Ан Корли 1954. Године 1959, Џоунс је снимио песму „White Lightning”, коју је написао Џ.П. Ричардсон, чиме је отпочела његова певачка каријера. Његов други брак завршио се разводом 1968. Годину дана касније оженио се са певачицом кантри музике Тами Винет. Године алкохолизма угрозиле су његово здравље и довеле до тога да је пропустио многе представе, те је стекао надимак „No Show Jones”.[4] Након развода од Винете 1975. године, Џоунс се венчао са четвртом супругом Нанси Сепулвадо 1983. године, а 1999. године се одрекао пића. Џоунс је умро 2013. године, у својој 81. години, од хипоксичног респираторног затајења.

Током своје каријере, Џоунс је имао више од 150 хитова, као соло уметник, и у дуетима са другим уметницима. Роберт Кристгау назвао га је „највећим хонком хонки-тонка”.[5]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Ране године (1931–1953)[уреди | уреди извор]

Џорџ Глен Џоунс је рођен 12. септембра 1931, у Саратоги у Тексасу, а одрастао је у Колмеснилу у Тексасу, са својим братом и пет сестара.[6] Његов отац, Џорџ Вашингтон Џоунс, радио је у бродоградилишту и свирао хармонику и гитару, док је његова мајка Клара недјељом свирала клавир у пентекосталној цркви.[7] Током његовог порођаја, један од лекара испустио је Џоунса и сломио му руку.[7] Када му је било седам година, родитељи су му купили радио и први пут је чуо кантри музику. Џоунс се 2006. присетио на Билбоарду како би суботом увече лежао у кревету са родитељима слушајући Гранд Оле Опри и инсистирао на томе да га мајка пробуди ако заспи како би могао чути Роја Акуфа или Била Монроа. У својој аутобиографији „Живео сам да све то кажем”, Џоунс објашњава да је рана смрт његове сестре Етел вероватно подстакла проблем његовог оца с пићем, према свему судећи, Џорџ Вашингтон Џоунс је знао да физички и емоционално злоставља своју жену и децу када би се напио. У књизи Џорџ Џоунс: Живот и времена легенде о Хонки Тонку, Боб Ален препричава како би се Џорџ Вашингтон Џоунс вратио кући са својим јаранима усред ноћи баздећи на пиће, пробудио би престрављеног Џорџа Глена Џоунса и захтевао да пева за њих или да добије батине. У ЦМТ епизоди Унутар славе посвећене Џоунсовом животу, историчар кантри музике Роберт К. Ормен се дивио: „Мислили бисте да би то учинило да не постане певач, јер му је то било тако насилно наметано. Али догодило се супротно; постао хронични певач. Постао је неко ко је морао да пева.” У истом програму, Џоунс је признао да је остао амбивалентан и огорчен према свом оцу све до дана када је умро, и напоменуо је у својој аутобиографији „Устројство породице Џоунс не стоји у добрим односима са алкохолним пићем ... Тата је био необичан пијанац. Прекомерно је пио, али никад током рада, а вероватно је био најтежи радни човек којег сам икада познавао.” Његов отац му је купио прву гитару кад је имао девет година, и он је научио своје прве акорде и песме у цркви, и постоји неколико фотографија са младим Џорџом како свира на улицама Бомонта.

Хенк Вилијамс, Џоунсов највећи музички утицај.

Он је напустио дом у својој шеснаестој години и отишао у Џаспер у Тексасу, где је певао и свирао на радио станици КТXЈ са колегом музичарем Далтоном Хендерсоном. Затим је радио на КРИЦ радио станици. Током једне такве поподневне емисије, Џоунс је упознао свог идола, Ханка Вилијамса („Само сам зурио“, написао је касније).[7] У видео-документарном филму Same Ole Me из 1989. године, Џоунс је признао: „Нисам могао да размишљам нити да једем ишта, осим ако је то био Хенк Вилијамс, и једва са чекао да изађе његов следећи снимак. Он мора да је највећи.” С првом се супругом Дороти Бонвилион оженио је 1950. године, али су се развели 1951. године. Он је служио у америчком маринском корпусу до 1953. Био је стациониран у Сан Хозеу у Калифорнији током своје читаве службе.[8]

Први снимци (1954–1957)[уреди | уреди извор]

Џоунс се оженио са Ширли Ен Корли 1954. Његова прва плоча, „Но Монеy ин Тхис Деал”, снимљена је 19. јануара, а појавила се у фебруару у издању Стардаy Рецордс, чиме је започето певачево дружење са продуцентом и ментором Х.V. „Папи” Дејлијем. Песма је заправо настала у дневној соби суоснивача Стардаy Рецордс Џека Старнса и продукована је од стране Старнса. Џоунс је такође радио у КТРМ (сада КЗЗБ) у Бомонту отприлике у то време. Диџеј Гордон Бакстер је рекао Нику Ташесу да је Џоунс стекао надимак „опосум” док је тамо радио: „Један од диџејева, Слим Вотс, га је назвао Џорџ П. Виликер Пиклепус Посум Џоунс. Као прво, шишао је косу, као опосумов стомак. Имао је опосумов нос и глупе очи, као опосум.” Током својих раних сесија снимања, Дејли је опомињао Џоунса да покушава да звучи превише као његови хероји Хенк Вилијамс и Лефти Фризел. У каснијим годинама, Џоунс би имао мало доброг да каже о музичкој продукцији у Стардају, подсећајући се за НПР 1996. да је „то био ужасан звук. Снимали смо у малој дневној соби куће на аутопуту у близини Бомонта. Могли сте да чујете камионе. Ми смо морали да станемо много пута јер то није био звучно изоловано, то су били само картони за јаја закуцане на зид, а велики стари полукамиони би пролазили и правили велику буку, те смо морали смо да почињемо испочетка.“. Џоунсов први хит дошао је са „Wхy Бабy Wхy” 1955. Исте године, док је био на турнеји као члан екипе Лоуисиана Хаyриде, Џоунс је упознао и свирао наступе са Елвисом Прислијем и Џонијем Кешом. „Нисам га тако добро упознао“, рекао је Џоунс о Прислију Нику Ташесу 1994. „Он се боравио у великој мери са својим пријатељима у његовој свлачионици. Чинило се да нико није проводио дуго времена око њега да прича са њим." Џоунс је, међутим, остао доживотни пријатељ Џонија Кеша. Џоунс је позван да пева у Гранд Оле Опри 1956. године.

Са Преслијевом експлозијом популарности 1956. године, извршен је притисак на Џоунса да направи неколико рокабили нумера, и он је невољко пристао. Међутим, његово срце никада није било у томе, и брзо је жалио због одлуке; у својој аутобиографији се нашалио: „Током година, када сам наилазио на те плоче, користио сам их за фризби.” Објаснио је Билборду 2006. године: „Био сам очајан. Када си гладан, сиромашан човек са кућом пуном деце, урадићеш неке ствари које иначе не би радио. Рекао сам, 'па, дођавола, једном ћу покушати све.' Пробао сам 'Дадгум Ит Хоw Цоме Ит' и 'Роцк Ит', гомилу смећа. Нисам желео своје име на рокенрол ствари, те сам им рекао да ставе Тампер Џоунса на то и ако нешто уради, добро, ако не, дођавола, нисам желео да се стидим због тога.” Џоунс је даље рекао да је безуспешно покушао да купи све мастере како би спречио репродукције да испливају на површину касније, што се и догодило.[9]

Џоунс је прешао у Меркјури 1957. Почетком 1957, Џоунс се удружио са певачицом Џанет Хикс, првом од неколико дуетских партнера које ће имати током година, и остварио у још једном топ-10 сингл са песмом „Yеарнинг”. Исте године се Стардаy Рецордс спојио са Меркјуријем, а Џоунс је постигао високе оцене на топ листама са својим дебитантским Меркјури издањем песме „Дон'т Стоп тхе Мусиц”. У међувремену, Џоунс је путовао црним-топ путевима у Пакарду из 1940-их са његови именом и бројем телефона исписаним са стране. Иако је привлачио велику пажњу и његови синглови су били веома респектабилни на топ листама, Џоунс је и даље свирао „блад бакет” коло хонки-тонкса које је било испуњено руралним пределом.[7]

Број један хитови кантри музике[уреди | уреди извор]

  1. „Wхите Лигхтнинг” (1959)
  2. „Тендер Yеарс” (1961)
  3. „Схе Тхинкс I Стилл Царе” (1962)
  4. „Wалк Тхроугх Тхис Wорлд wитх Ме” (1967)
  5. „Wе'ре Гонна Холд Он” (са Таммy Wyнетте) (1973)
  6. „Тхе Гранд Тоур” (1974)
  7. „Тхе Доор” (1975)
  8. „Голден Ринг” (са Тами Вајнетом) (1976)
  9. „Неар Yоу” (са Тами Вајнетом) (1977)
  10. „Хе Стоппед Ловинг Хер Тодаy” (1980)
  11. „Стилл Доин' Тиме” (1981)
  12. „Yестердаy'с Wине” (са Мерл Хагард) (1982)
  13. „I Алwаyс Гет Луцкy wитх Yоу” (1983)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Георге Јонес : Биограпхy”. ЦМТ. 12. 9. 1931. Архивирано из оригинала 18. 02. 2015. г. Приступљено 9. 10. 2012. 
  2. ^ „Биограпхy”. Приступљено 10. 4. 2012. 
  3. ^ „Георге Јонес Макес Пеаце Wитх Хис Ницкнамес”. 
  4. ^ „Георге Јонес макес пеаце wитх хис ницкнамес”. 21. 12. 2009. Архивирано из оригинала 25. 7. 2011. г. Приступљено 10. 4. 2012. 
  5. ^ Цхристгау, Роберт (1981). „Цонсумер Гуиде '70с: Ј”. Цхристгау'с Рецорд Гуиде: Роцк Албумс оф тхе Севентиес. Тицкнор & Фиелдс. ИСБН 9780899190266. Приступљено 27. 2. 2019 — преко робертцхристгау.цом. 
  6. ^ Јонес, Георге wитх Том Цартер (1997). I Ливед То Телл Ит Алл. Делл Публисхинг. стр. 8. ИСБН 978-0-440-22373-3. 
  7. ^ а б в г Скинкер, Цхрис (17. 2. 1998). „Георге Јонес”. ЦМТ. Приступљено 15. 5. 2013. 
  8. ^ Ерлеwине, Степхен Тхомас (2003). Алл Мусиц Гуиде то Цоунтрy (2нд изд.). Сан Францисцо: Бацкбеат. стр. 387. ИСБН 978-0-87930-760-8. 
  9. ^ Wадделл, Раy (26. 4. 2013). „Георге Јонес: Тхе Биллбоард Интервиеw (2006)”. Биллбоард. Приступљено 20. 12. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • I Ливед то Телл ит Алл, Георге Јонес wитх Том Цартер, Делл Публисхинг. 1997. ISBN 978-0-440-22373-3..
  • Ин Тхе Цоунтрy оф Цоунтрy: А Јоурнеy то тхе Роотс оф Америцан Мусиц, Ницхолас Даwидофф, Винтаге Боокс. 1998. ISBN 978-0-375-70082-8..
  • Цоунтрy Мусиц УСА, Билл C. Малоне, Университy оф Теxас Пресс. 1985. ISBN 978-0-292-71096-2..
  • Јоел Wхитбурн'с Топ Цоунтрy Сонгс, 1944 то 2005, Рецорд Ресеарцх, Меномонее Фаллс, WИ. 2005. ISBN 978-0-89820-165-9..

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Џорџ Џоунс на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džordž_Džouns&oldid=27676140”