Пређи на садржај

Даринка Матић Маровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Даринка Матић Маровић
Лични подаци
Датум рођења(1937-02-06)6. фебруар 1937.
Место рођењаХерцег Нови, Краљевина Југославија
Датум смрти15. јул 2020.(2020-07-15) (83 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Занимањедиригенткиња

Даринка Матић Маровић (Херцег Нови, 6. фебруар 1937 — Београд, 15. јул 2020)[1] била је српска диригенткиња, ректор Универзитета уметности у Београду и декан Факултета музичке уметности. Била је прва жена ректор у Србији. Ректор Факултета музичке уметности била је у чак пет мандата. Као диригенткиња водила је хор Колегијум музикум (од 1971) и хор Обилић (од 1981) и за 45 година каријере дириговала на више од десет хиљада концерата.[2][3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је у Херцег Новом. Отац Даринке Матић Маровић био је артиљеријски официр Краљевине Југославије, а мајка Зора радила је као службеница. Брат Стеван и Даринка рано су остали без оца, који је нестао током Другог светског рата. Породица никада није сазнала шта се са њим десило.[2] Иако су живели врло скромно, њена мајка, пореклом из угледне породице, је била истрајна у намери да деци пружи могућност да се образују. Сматрала да Даринка, као женско дете, треба да има музичко образовање. Уписала је на приватне часове клавира. Већ са 13 година, Даринка је имала ангажман у џез оркестру Боке которске. У младости се успешно бавила и спортом, гимнастиком, пливањем, стрељаштвом и веслањем. Била је и првакиња Црне Горе у пливању. Мајчина упорност и одлучност се исплатила. Даринка и Стеван завршили су факултете, Стеван архитектуру, а Даринка Факултет музичких уметности. Као студент радила је у Балетској школи Лујо Давичо и играла у фолклорном ансамблу КУД Бранко Крсмановић. Са овим друштвом је као играч и певач обишла читав свет. У више интервјуа је навела да је мајчина упорност и пожртвованост да јој омогући школовање, упркос тешкој материјалној ситуацији, била једна од пресудних ствари у њеном успеху.[4][5]

Била је удата за Бранислава Матића, професора књижевности, који је преминуо 2006. године.[4] Преминула је у 84. години живота. Сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[6]

Образовање

[уреди | уреди извор]

У Котору је завршила вишу реалну гимназију и музичку школу. Школовање је наставила у Београду. Дипломирала је на Факултету музичке уметности 1959. године и то на наставном одсеку, где јој је клавир био главни предмет. Затим је завршила и одсек дириговање у класи професора Михаила Вукдраговића (1971). Од 1964. до 1971. године радила је у музичкој школи Станковић и на Факултету музичке уметности.[7]

Диригентска каријера

[уреди | уреди извор]

На иницијативу професора Војислава Илића, 1971. године, од студенткиња Факултета музичке уметности основан је женски академски хор Колегијум музикум. За диригента хора била је постављена Даринка Матић Маровић. Такође је, из фолклорног ансамбла Крсмановић прешла у Академски хор Обилић, тада под диригентском палицом Богдана Бабића. Убрзо је постала његов асистент у вођењу хора. Након смрти професора Бабића 1981. године, постала је и званични главни диригент Академског хора Обилић.[7] Изводили су значајна дела домаће и светске музичке литературе. Са оба хора, остварила је бројне турнеје. Дириговала је у преко 40 земаља света. Турнеје хора у САД и у Канади, подразумевале су преко стотину наступа. Имала је прилику да диригује у најпрестижнијим дворанама у свету, попут Карнеги хола, Музикферајна у Бечу, Моцартеума у Салцбургу. Хор Колегијум музикум је само на БЕМУС-у имао преко осамдесет премијерних извођења.[8][9]

Успеси

[уреди | уреди извор]

Наступала је са многобројним угледним оркестрима у земљи и иностранству. Неки од њих су Београдска, Загребачка, Скопска филхармонија, симфонијским оркестром РТС-а. Остварила је и сарадњу са оперским кућама у Италији, Румунији, Совјетском Савезу.[4]

Савез естрадно-музичких уметника наградио је Даринку Матић Маровић 2018. године годишњом Националном наградом.[10]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • Током ангажмана у џез оркестру Бока которске, као плату је добијала бонове за храну.[11]
  • Ни као дете, ни као студент, није имала клавир. Вежбе руку радила је на столу. Први пијанино клавир купила је после дипломирања.[4]
  • Како је као дете била успешна и у спорту и у музици, прекретница да се окрене музици, била је незгода на гимнастичком наступу, када је при незгодном доскоку сломила леву руку.[4]
  • Гласове у хору је постављала по принципу шаховског поља.[12]
  • Основана је награда под њеним именом која се додељује од 2021. године у Котору.[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Преминула Даринка Матић Маровић”. www.ртс.рс. Приступљено 15. 7. 2020. 
  2. ^ а б Ко је овај човек? Даринка Матић-Маровић Архивирано на сајту Wayback Machine (15. фебруар 2017), Глас јавности
  3. ^ РТЦГ; Дани музике у Херцег НовомПриступљено 06.11.2019.
  4. ^ а б в г д Мој живот је музикаПолитика, Приступљено 04.11.2019.
  5. ^ Даринка Матић Маровић: Непресушна енергија, Новости
  6. ^ На вечни починак у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу испраћена Даринка Матић Маровић („Вечерње новости”, 18. јул 2020)
  7. ^ а б Даринка Матић МаровићАкадемски хор Обилић
  8. ^ РТС; 40 година хора Колегијум музикумПриступљено 06.11.2016.
  9. ^ Даринка Матић Маровић011 Инфо.цом
  10. ^ Признања најистакнутијим музичким извођачимаНовости
  11. ^ Са 13 година у џез оркестарБлиц
  12. ^ Бука.цом, Даринка Матић Маровић, прва диригентица бивше Југославије Приступљено 06.11.2019.
  13. ^ НАГРАДА СА ИМЕНОМ ЛЕГЕНДЕ: Годишњица смрти Даринке Матић Маровић („Вечерње новости”, 16. јул 2021)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Darinka_Matić_Marović&oldid=28519460”