Дарвин међу машинама

„Дарвин међу машинама” је чланак објављен у новинама Тхе Пресс 13. јуна 1863. у Крајстчерчу на Новом Зеланду, у којем се у наслову спомиње рад Чарлса Дарвина. Написао га је Самјуел Батлер, али се потписао као Селејријус. Чланак је покренуо могућност да су машине нека врста „механичког живота“ који пролази кроз сталну еволуцију, и да би на крају машине могле да истисну људе као доминантну врсту:

Позивамо се на питање: какво створење ће вероватно бити следећи наследник човека у превласти на Земљи. Често смо чули да се о томе расправља; али нам се чини да ми сами стварамо своје наследнике; свакодневно додајемо лепоту и деликатност њихове физичке организације; ми им свакодневно дајемо већу моћ и свим врстама генијалних направа снабдевамо ону моћ саморегулације, самодејства која ће за њих бити оно што је интелект био људској раси. Током векова постаћемо инфериорна раса.
...
Из дана у дан, међутим, машине нас све више освајају; из дана у дан постајемо им све потчињенији њима; више људи је свакодневно везано да се као робови брину о њима, више људи свакодневно посвећује енергију свог целокупног живота развоју механичког живота. Исход је једноставно питање времена, и да ће доћи време када ће машине имати стварну превласт над светом и његовим становницима, ниједна особа истински филозофског ума не може ни на тренутак да доведе у питање.

Чланак се завршава позивом на то да „треба одмах објавити рат до смрти против њих. Свака машина сваке врсте треба да буде уништена од стране оних који желе добро својој врсти. Нека не буде изузетака, да не буде приказана четвртина; вратимо се одмах на првобитно стање расе."

Еволуција глобалне интелигенције[уреди | уреди извор]

Џорџ Дајсон примењује Батлерову оригиналну премису на вештачки живот и интелигенцију Алана Тјуринга у Дарвин међу машинама: еволуција глобалне интелигенције (1998) ISBN 0-7382-0030-1, да би сугерисао да је интернет живо, разумно биће.

Дајсонова главна тврдња је да је еволуција свесног ума из данашње технологије неизбежна. Није јасно да ли ће то бити један или више умова, колико би тај ум био паметан, па чак и да ли ћемо моћи да комуницирамо са њим. Он такође јасно сугерише да на Земљи постоје облици интелигенције које тренутно не можемо да разумемо. Из књиге: „Није бесмислено питање који ће се ум, ако га уопште има, бојати великог накупљања идеја у току, али је још увек прерано да бисмо очекивали одговор који је значајан за нас.“^[1]