Дејан Ђорић
 | Овај чланак је биографија живе особе који нема никакве независне и поуздане изворе. Према правилима о биографијама живих особа, чланак мора садржавати изворе. Помозите да га се унапреди тако што ћете му додати неутралне, проверљиве и поуздане изворе. Напомена: Контроверзне тврдње о живим особама које немају референцу или је референца коју имају непоуздана — без обзира да ли је тврдња позитивна, негативна, неутрална или само мало вероватна — морају бити одмах уклоњене без икакве дискусије. Погледајте Википедија:Контроверзни чланци. |
| Дејан Ђорић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1959. |
| Место рођења | Београд, |
Дејан Ђорић (Београд, Србија, 1959) један је од најистакнутијих ликовних критичара и есејиста у Србији.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Студирао је историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Ликовном критиком се бави од 1985. године. Аутор је или коаутор 31 вишејезичне проблемске и монографске публикације објављене у Београду и Цириху. Коаутор је два највећа новија балканска издавачка пројекта, двоструке монографије Београд, град тајни и Медиале, троструке, тројезичне књиге са филмским ДВД. Написао је као аутор монографије о сликарима Радиславу Тркуљи, Милуну Митровићу, Лидији Мацури, Леониду Шејки, Бели венчац – 35 аранђеловачких симпозијума скулптуре, као и бројне текстове у листовима, часописима, стручној периодици и издањима посвећеним уметности. Значајну улогу заузео је и у критици дела Драгана Малешевића Тапија.
Медиала и монографија "In Search of Lost time". Влада Мирковић. "The paintings" су награђене на Београдском сајму књига 2005. и 2006. године. Члан је удружења УЛУПУДС и АИЦА. Добитник је годишње награде УЛУПУДС-а за 1991. годину. Заступљен је у лексикону "Ко је ко у Југославији" 1996. и у публикацијама "American Biographical Institute". Амерички Биографски институт за допринос ликовној критици наградио га је 2008. године са Златном медаљом за Србију и уврстио у публикацију "Греат Миндс оф тхе 21ст Центурy". Интернационални биографски центар у Кембриџу представио га је у издању "2000 Оутстандинг Интеллецтуалс оф тхе 21ст Центурy". Његови текстови су превођени на енглески, немачки, бугарски и македонски језик. Живи и ради у Београду.[1]
Ликовна критика
[уреди | уреди извор]- Балша Рајчевић (1989)
- Драган Малешевић Тапи (1994, 1995, 1996, 2009)
- Радован Хиршл (2005)
- Леонид Шејка (2007)
- Медиала
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Дејан Ђорић”. Службени гласник. Приступљено 23. 01. 2023.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
