Пређи на садржај

Деоксипиридинолин

С Википедије, слободне енциклопедије
Деоксипиридинолин
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
  • N[C@H](CCCC[n+]1cc(O)c(C[C@H](N)C(=O)O)c(CC[C@H](N)C(=O)O)c1)C(=O)[O-]
Својства
C18H28N4O7
Моларна маса 412,438
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Деоксипиридинолин је органско једињење, које садржи 18 атома угљеника и има молекулску масу од 412,438 Da.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 10
Broj donora vodonika 6
Broj rotacionih veza 13
Particioni koeficijent[3] (ALogP) -6,8
Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) -3,3
Поларна површина[5] (PSA, Å2) 216,9

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]