Десетина (порез)
Десетина (фр. dîme, нем. Zehnt; енгл. tithe) је израз који у свом најширем смислу означава моралну или законску обавезу појединца или домаћинства да десети дио своје жетве или прихода у одређеном периоду преда одређеној религијској или свјетовној институцији (укључујући државу) у смислу њеног финанцирања или одржавања.[1] У ужем смислу се под тиме подразумева обавеза коју су у средњовековној Европи према Католичкој цркви имали сељаци или кметови, односно једна од кључних институција тадашњег феудалног поретка; у том смислу је позната под називом црквена десетина. Врсте и опсег давања везаних уз десетину, укључујући њену добровољност, те начин кориштења тако прикупљених средстава су се разликовале од земље до земље и различитим политичким, економским и другим околностима. У свом обавезном облику је углавном укинута у 19. или 20. веку заједно с другим феудалним институцијама; тада ју је заменио добровољни црквени порез, односно финанцирање од стране државе.
У данашње време су десетине обично добровољне и плаћају се у готовини или чековима, док су у прошлости десетине биле потраживане и плаћане у натури, попут пољопривредних производа. Неколико европских земаља води формални поступак повезан са пореским системом који омогућава неким црквама да процењују десетину.
Традиционално јеврејско право и пракса укључују различите облике десетине од давнина. Ортодоксни Јевреји обично практикују ma'aser kesafim (одвајања 10% свог прихода у добротворне сврхе). У савременом Израелу, Јевреји и даље следе законе пољопривредне десетине, нпр. прве десетине, терумат ма'асер и друге десетине.
Што се тиче хришћанства, многе деноминације сматрају да је Исус Христос подучавао да се „десетина мора дати у контексту дубоке бриге за правду, милост и верност” (цф. Маттхеw 23:23).[2][3][4] Давање десетине се предавало на ранохришћанским црквеним саветима, укључујући Савет из Тура 567, као и Трећи савет из Макона 585. Прикупљање десетине остаје важна доктрина у многим хришћанским деноминацијама, као што су Конгрегационалистичке цркве, Методистичке цркве и Адвентистичка црква седмог дана.[2]
Неке хришћанске цркве, попут оних у методистичкој традицији, подучавају концепт лагерске десетине, који наглашава да десетине морају бити приоритетне и дате локалној цркви, пре него што се могу понудити апостолатима или добротворним организацијама.[5][6]
Древни Блиски Исток
[уреди | уреди извор]Ниједан од постојећих ванбиблијских закона древног Блиског Истока се не бави десетином, мада други секундарни документи показују да је то била раширена пракса у древном Блиском Истоку.[7] Вилијам V. Хол (1996.[8]) препознаје поређење Израела са његовим древним блискоисточним окружењем, међутим, што се тиче десетине, поређења са другим древним блискоисточним доказима су двосмислена,[9] и древна блискоисточна литература пружа оскудне доказе постојања праксе десетине и сакупљања десетине.[10]
Грчка и Рим
[уреди | уреди извор]Десетина је била веома уобичајена широм древног Блиског истока, било за подршку светилишта или за несакралне сврхе.[11]
Ксенофонт (430 – вероватно 355. или 354. пре н. е) је написао: „И десетина, коју су одвојили за Аполона и за Артемиду Ефеску, била је подељена међу војсковођама, узимајући сваки свој део да га чувају за богове;... Овде је Ксенофонт подигао олтар и храм са светим новцем, и од тада би сваке године узимао десетину од производа земље у своје време и приносио жртву богињи, сви грађани и мушкарци и жене из околине су учествовали у фестивалу.... Поред храма стоји табла са овим натписом: „Место је свето за Артемиду. Онај ко га држи и ужива у његовим плодовима мора сваке године да принесе десетину на жртву, а од остатка мора одржавати храм. Ако неко остави ове ствари неурађене, богиња ће се побринути за то."[12] „Учинио је земљу својих пријатеља неповредивом, а непријатељску земљу оголео тако темељно да је за две године посветио богу у Делфима више од двеста таланата као десетину.“[13] Нека се кривци испоруче. Нека се њихова имовина одузме у корист државе, изузев једне десетине која припада богињи."[14] „Знате, људи Атињани, прекомерну строгост каноновог декрета, који наређује да се тај човек, ма ко он био, који је крив за издају народа Атине, стави у гвожђе и да се тако суочи са оптужбом против њега пред народом. Ако буде осуђен, треба да буде бачен у Баратрон и да погине, а имовина таквога да буде конфискована, изузев десетине која припада богињи."[15] „На њиховој страни, Лакедемонци су били довољно срећни да нађу изговор за поход на Тебанце, против којих су гајили дугогодишњу огорченост. Они нису заборавили захтев који су Тебанци поставили на десетину за Аполона у Декелеју, нити њихово одбијање да подрже Лакедемона у нападу на Пиреј;[16] „Агесилај се повукао у Делфе, где је по доласку понудио богу десетину од производа свог плена — не мање од стотину талената.”[17] Један од говорника се одважио да напомене у овом смислу: „Ако се ви и ми, господо, можемо само сложити, данас постоји нада да ће се стара изрека испунити, и Теба бити узета и десетована.”[18]
Демостен (384–322. п. н. е.) је писао: „Није ли он скрупулозно плаћао спартанском гувернеру у том месту десетину коју су договале ваше жене и деца и сав остатак његовог плена; па ипак, када сте га почастили том службом посланика, отео Богињи у Атини њену десетину од плена који је узео од ваших непријатеља? Није ли он, постављен за благајника на Акропољу, украо са тог места оне награде победе које су наши преци однели од варвара, престо са сребрним ногама и Мардонијев јатагон, тежак три стотине дарика? Да ли је онда исправно да се са било ким од њих понашате нежно, и да због њих занемарите десетину Атине или дуплу отплату јавног новца?”[19]
Диодор Сицулус (1. век п. н. е) је написао: „Дрскост богата тамним везама од гвожђа; и узимање откупнине. Десетина је поставила овде ове кобиле, заветоване Палади свом богу.“[20] „Сада је Херакле с наклоношћу примио добру вољу коју су му показали становници Палатина и прорекао им је да ће се, након што он уђе у круг богова, догодити да било који људи дају завет да посвете Хераклу десетину својих добара водити срећнији и просперитетнији живот. I заправо, овај обичај је настао у каснијим временима и задржао се до наших дана... Штавише, Римљани су овом богу подигли значајан храм на обали Тибра, са циљем да се у њему приносе жртве од прихода од десетине“.[21]
Херодот (484–425. п. н. е.) је написао: „Нека људи ваше страже чувају све капије; нека узму плен од оних који га носе и кажу да се мора платити као десетина Зевсу.“[22] „Јер Родопис је желела да остави спомен на себе у Грчкој, тако што је направила нешто што нико други није смислио и посветио у храму и представила ово у Делфима како би сачувала сећање на себе; те је десети део своје супстанце потрошила на израду од великог броја гвоздених воловских ражњева, колико би десетина платила, и послала их у Делфе;[23] „И десети део откупнине посветили су за жртву, и направили од ње бронзана кола са четири коња, која стоје с леве стране када се улази у Пропилеје на Акропољу, а на њој је следеће натпис:[24] „Атински смели синови, у које време су у славној борби угушили Беотијску и халкидску моћ, у оковима и тами је њехов понос поробљен; као откупнину десетину дали су ове коње Палади.“[25] „да су Фокиђани постали господари четири хиљаде мртвих и њихових штитова, од којих су половину посветили у Абе, а остатак у Делфима; десетина од онога што су освојили у тој борби отишла је за израду великих статуа које стоје око троношца испред светилишта у Делфима, а има и других попут њих посвећених у Аби.“[26] „Сакупивши све ствари, одредише десетину за бога Делфа, од чега је направљен и посвећен онај троножац који почива на бронзаној троглавој змији, најближе олтару;“[27] „А народ Сифноса је тада био на свом највећем врхунцу благостања и поседовао је богатство више од свих осталих острвљана, пошто су на свом острву имали руднике злата и сребра, тако да постоји ризница посвећена у Делфима са десетином новца који је долазила из ових рудника, и опремљена на начин једнак најбогатијем од ових ризница; а људи су имали обичај да деле међу собом новац који је долазио из рудника сваке године."[28]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Давид Ф. Бург (2004). А Wорлд Хисторy оф Таx Ребеллионс. стр. виии. ИСБН 9780203500897.
- ^ а б Смитх, Цхристиан; Емерсон, Мицхаел О; Снелл, Патрициа (29. 9. 2008). Пассинг тхе Плате: Wхy Америцан Цхристианс Дон'т Гиве Аwаy Море Монеy (на језику: енглески). Оxфорд Университy Пресс. стр. 215–227. ИСБН 9780199714117.
- ^ Грег L. Бахнсен; Wалтер C. Каисер, Јр.; Доуглас Ј. Моо; Wаyне Г. Стрицкланд; Wиллем А. ВанГемерен (21. 9. 2010). Фиве Виеwс он Лаw анд Госпел. Зондерван. стр. 354.
- ^ Станлеy Е. Портер; Цyнтхиа Лонг Wестфалл (јануар 2011). Емпире ин тхе Неw Тестамент. Wипф анд Стоцк. стр. 116.
- ^ Блацк, Е. W. (1960). Тхе Сторехоусе План. Wест Асхевилле, Нортх Царолина: Аллегхенy Wеслеyан Метходист Цоннецтион.
- ^ „Рецогнизинг тхе импортанце оф сторехоусе титхинг” (на језику: енглески). Цхурцх оф тхе Назарене. 18. 4. 2019. Приступљено 18. 7. 2019.
- ^ D. L. Бакер, (2009). Тигхт фистс ор опен хандс?: wеалтх анд повертy ин Олд Тестамент лаw. стр. 239.. "Тхис wас провидед бy меанс оф а титхе оф агрицултурал продуце. а. Титхес ин тхе Анциент Неар Еаст Ноне оф тхе еxтант лаwс деал wитх титхинг, тхоугх отхер доцументс схоw тхат ит wас а wидеспреад працтице ин тхе анциент Неар Еаст."
- ^ WW Халло, Оригинс: Тхе Анциент Неар Еастерн Бацкгроунд оф Соме Модерн Wестерн Институтионс (Студиес ин тхе Хисторy анд Цултуре оф тхе Анциент Неар Еаст VI; Леиден/Неw Yорк/Кöлн)
- ^ Менахем Херман (1992). Титхе ас гифт: тхе институтион ин тхе Пентатеуцх анд ин лигхт оф ... стр. 127.. "Халло рецогнизес цомпарисонс фор Исраел wитх итс анциент Неар Еастерн енвиронмент. Хоwевер, ин тхе инстанце оф тхе титхе, цомпарисонс wитх отхер анциент Неар Еастерн евиденце хас алреадy беен схоwн то бе амбигуоус, гивен тхе лацк оф ..."
- ^ Бертил Албректсон, (1981). Ремемберинг алл тхе wаy: а цоллецтион оф Олд Тестамент студиес. стр. 116.. "Тхе Титхес ин тхе Олд Тестамент." Х. Јагерсма Брусселс I. Интродуцтион "Ин тхе Олд Тестамент ас wелл ас ин отхер Анциент Неар Еастерн литературе, wе финд онлy сцант евиденце фор тхе працтице оф титхинг анд тхе цоллецтион оф титхес."
- ^ Паул Ј. Ацхтемеиер, Библе Дицтионарy, 1996, Титхе, п.1157
- ^ Xенопхон, Анабасис http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.01.0202:book=5:chapter=3&highlight=tithe
- ^ Xенопхон, Агесилаус
- ^ Xенопхон, Хелленица, боок I, VII
- ^ Xенопхон, Хелленица, боок I, VII
- ^ Xенопхон, Хелленица, боок III, V
- ^ Xенопхон, Хелленица, боок IV, III
- ^ Xенопхон, Хелленица, боок VI, V
- ^ Демостхенес, Агаинст Тимоцратес
- ^ Диодорус Сицулус, Либрарy
- ^ Диодорус Сицулус, ЛИБРАРY ОФ ХИСТОРY
- ^ Херодотус, Тхе Хисториес
- ^ Херодотус, Тхе Хисториес, боок II, 135
- ^ Херодотус, Тхе Хисторy оф Херодотус, V, 77
- ^ Херодотус, Тхе Хисториес, боок V, 77
- ^ Херодотус, Тхе Хисториес, боок VIII, 27
- ^ Херодотус, Тхе Хисториес, боок IX, 81
- ^ Херодотус, Тхе Хисторy оф Херодотус, III, 57
Литература
[уреди | уреди извор]- Албригхт, W. Ф. анд Манн, C. С. Маттхеw, Тхе Анцхор Библе, Вол. 26. Гарден Цитy, Неw Yорк, 1971.
- Тхе Ассyриан Дицтионарy оф тхе Ориентал Институте оф тхе Университy оф Цхицаго, Вол. 4 "Е." Цхицаго, 1958.
- Фитзмyер, Јосепх А. Тхе Госпел Аццординг то Луке, X-XXIV, Тхе Анцхор Библе, Вол. 28А. Неw Yорк, 1985.
- Грена, Г.M. (2004). ЛМЛК--А Мyстерy Белонгинг то тхе Кинг вол. 1. Редондо Беацх, Цалифорниа: 4000 Yеарс оф Wритинг Хисторy. ИСБН 978-0-9748786-0-7.
- Спеисер, Е. А. Генесис, Тхе Анцхор Библе, Вол.1. Гарден Цитy, Неw Yорк, 1964.
- Келлy, Русселл Еарл, "Схоулд тхе Цхурцх Теацх Титхинг? А Тхеологиан'с Цонцлусионс абоут а Табоо Доцтрине," ИУниверсе, 2001.
- Маттхеw Е. Нарраморе (2004). Титхинг: Лоw-Реалм, Обсолете & Дефунцт. ИСБН 978-0-9745587-07. - Април 2004 -
- Цротеау, Давид А. "Yоу Меан I Дон'т Хаве то Титхе?: А Децонструцтион оф Титхинг анд а Рецонструцтион оф Пост-Титхе Гивинг" (МцМастер Тхеологицал Студиес)
- Гоwер, Гранвилле Wиллиам Гресхам Левесон- (1883). Титхес : а папер реад ат тхе Диоцесан Цонференце ат Роцхестер. Роцхестер: Роцхестер Диоцесе.
- Даллманн, Роберт W. (2020). То Титхе ор Нот То Титхе? Тхат ис тхе Qуестион. Ниагара Фаллс, НY: ЦхристЛифе. ИСБН 9780991489138.
- Минарик, Јосепх Ј. (2008). „Таxатион”. Ур.: Давид Р. Хендерсон. Цонцисе Енцyцлопедиа оф Ецономицс (2нд изд.). Либрарy оф Ецономицс анд Либертy. ИСБН 978-0865976658. ОЦЛЦ 237794267.
- Генсцхел, Пхилипп; Сеелкопф, Лаура, едс. . Глобал Таxатион: Хоw Модерн Таxес Цонqуеред тхе Wорлд. Оxфорд Университy Пресс. 2022. ИСБН 9780192897572..
- Сеелкопф, Лаура; Бубек, Моритз; Еихманис, Едгарс; Гандерсон, Јосепх; Лимберг, Јулиан; Мнаили, Yоуссеф; Зулуага, Паула; Генсцхел, Пхилипп (2021). „Тхе рисе оф модерн таxатион: А неw цомпрехенсиве датасет оф таx интродуцтионс wорлдwиде”. Тхе Ревиеw оф Интернатионал Организатионс. 16: 239—263. дои:10.1007/с11558-019-09359-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Theologian Russell Kelly on tithing Архивирано на сајту Wayback Machine (25. новембар 2020)
- Storehouse Tithing by Herb Evans
- Титхинг на сајту Curlie (језик: енглески)
- Q & A On Tithing By Russ Kelly
- Articles By New Testament Scholar Dr. David Croteau
- The Tithe Debate - Arguments For and Against Christian Tithing Today
- А бриеф хисторy оф титхес ин Енгланд на сајту Wayback Machine (архива индеx)
- Do Christian Tithe?
