Diachrysia chrysitis

Диацхрyсиа цхрyситис
Научна класификација
Домен:	Еукарyота
Царство:	Анималиа
Тип:	Артхропода
Класа:	Инсецта
Ред:	Лепидоптера
Натпородица:	Ноцтуоидеа
Породица:	Ноцтуидае
Род:	Диацхрyсиа
Врста:	D. цхрyситис
Биномно име
	Диацхрyсиа цхрyситис; (Лине, 1758)

Diachrysia chrysitis је врста ноћног лептира (мољца) из породице совица (Noctuidae). Припада потпородици Плусиинае, са чијим припадницима дели ларвене карактере. Врсту је први пут описао Карл Лине 1758. године. Распротрањена је у Европи и Источној Азији.^[1]

Екологија врсте[уреди | уреди извор]

Diachrysia chrysitis има до три (најчешће једна поптпуна и друга парцијална) генерације годишње, у зависности од географског подручја, а адулти су у лету од јуна до септембра.^[2] Стадијум који презимљава је гусеница, и то у ранијим ларвалним ступњевима. Храни се полифагно на зељастим биљкама, попут коприве (Urtica dioica) али и многим уснатицама (Lamiaceae). Иако нема посебним захтева по питању станишта, то су најчешће влажна подручја са обиљем зељасте вегетације, подручја поред река и потока, урбана и субурбана станишта попут башти, где се често хране лишћем зачинског биља. ^[3]

Опис[уреди | уреди извор]

Јаја су спљоштена, бела и са многобројним усецима. Младе гусенице наликују на скоро све гусенице из потпородице Плусиинае које недвосмислено одваја редукција лажних ножица, те су присутна два абдоминална пара на петом и шестом абдоминалном сегменту и један пар на аналном сегменту.^[4] Интегумент је благо прозиран, светло зелен и са спорадичним сетама уочљивим на контрастној подлози. Латерална линија дели дорзум и вентрум, неиспрекидана је била. Вентрум је посут ситним белим папилама, а на дорзуму се код старијих гусеница формирају беле фине маркације које се пружају благо дијагонално и које интегументу дају леп образац. Гусенице одаје фецес који остаје на листовима хранитељке, с обзиром на то да су добро уклопљене у зеленило. Главена капсула је светло зелена, и спљоштена. Тело се шири према каудалном делу и даје облик карактеристичан за многе совице. Крећу се попут земљомерки због редукције екстремитета, а на узнемиравање реагују упозаравајућим подизањем тела од подлоге. Адулти имају распон крила до 35мм, а предња крила су смеђе зелена са израженим металик пољима, што је и инспирасало традиционални назив на енглеском говорном подручју: бурнисхед брасс (углачани месинг). Металик поља су заједничка за неколико припадника рода што отежава идентификацију. Постоји и некоколико описаних аберација, попут ab. aurea, са изразито златним пољима.^[5]^[6]