Диборан
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Diboran(6)
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.039.021 |
| EC број | 242-940-6 |
| RTECS | ХQ9275000 |
| |
| Својства | |
| B2H6 | |
| Моларна маса | 27,67 g·mol−1 |
| Агрегатно стање | Безбојни гас |
| Густина | 1,216 g/dm3 |
| Тачка топљења | −16.485 °C (−29.641 °F; −16.212 K) |
| Тачка кључања | −925 °C (−1.633 °F; −652 K) |
| Структура | |
| Геометрија молекула | Тетраедрална (за бор) |
| Диполни момент | 0 D |
| Опасности | |
| НФПА 704 | |
| 38 °Ц (100 °Ф; 311 К) | |
| Сродна једињења | |
Сродне једињења бора
|
Декаборан BF3 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Диборан је хемијско једињење, које се састоји од бора и водоника са формулом B2H6.[1] [2] Он је безбојни гас на собној температури са репулзивно слатким мирисом. Диборан се добро меша са ваздухом, лако формирајући експлозивне смеше. Диборан се спонтано пали у влажном ваздуху на собној температури. Синоними су бороетан, бор хидрид, и дибор хексахидрид.
Диборан је кључно једињење бора са мноштвом примена. Ово једињење је класификовано као "ендотермно", што значи да је његова топлота формирања, ΔH°ф позитивна (36 kJ/mol). Упркос његове термодинамичке нестабилности, диборан је кинетички робустан и манифестује екстензивну хемију, већина које је везана за губитак водоника.
Општа формула борана
[уреди | уреди извор]Четири серије борана са једним кластером имају следеће опште формуле, где је "n" број атома бора:
| Тип | Формула | Напомена |
|---|---|---|
| клозо− | BnHn2− | Неутрални BnHn+2 борани нису познати |
| нидо− | BnHn+4 | |
| арахно− | BnHn+6 | |
| хифо− | BnHn+8 | само су адукти познати |
Такоше постоје серије супституисаних неутралних хиперклозо-борана који имају теоретску формулу БнХн. Примери су B12(OCH2Ph)12, који је стабилни дериват хиперклозо-B12H12.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- ^ Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
- ^ Пеyманн, Торалф; Кноблер, Царолyн Б.; Кхан, Саеед I.; Хаwтхорне, M. Фредерицк (2001). „Додеца(бензyлоxy)додецаборане, Б12(ОЦХ2Пх)12: А Стабле Деривативе оф хyперцлосо-Б12Х12”. Ангеw. Цхем. Инт. Ед. 40 (9): 1664—1667. дои:10.1002/1521-3773(20010504)40:9<1664::АИД-АНИЕ16640>3.0.ЦО;2-О.
Литература
[уреди | уреди извор]- Х. C. Броwн; Х. C. (1975). Органиц Сyнтхесис виа Боранес. Неw Yорк: Јохн Wилеy. ИСБН 978-0-471-11280-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
