Дифосфор тетроксид
Називи | |
---|---|
Други називи
Фосфор тетроксид
Фосфор(V) оксид Фосфорни анхидрид | |
Идентификација | |
Својства | |
P2O4 | |
Моларна маса | 125,96 g·mol−1 |
Агрегатно стање | чврста материја |
Тачка топљења | >100°C |
Напон паре | 2.54 г·цм−3 |
Опасности | |
ЕУ класификација (ДСД)
|
није на списку |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Фосфор-тетроксид – фосфортетраоксид, дифосфор-тетраоксид је хемијско једињење фосфора и кисеоника, које припада групи оксида фосфора. Емпиријска формула овог једињења је П2О4, иако његове структурн или стехиометријске везе нису потпуно разјашњене.[1][2]
Припрема[уреди | уреди извор]
Фосфор-тетроксид се може добити топлотном разградњом фосфор-триоксида:
- Фосфор-триоксид диспропорционисан преко половине на 210°Ц до фосфора и фосфор--тетроксида.
Осим тога, фосфор-триоксид путем контролиране оксидације с кисеоником у угљеник тетрахлоридном раствору се претвара у фосфор тетроксид.[3][4][5]
Редукцијом фосфора настаје фосфор тетроксид, уз пажљиву реакцију са црвеним фосфором, на 450-525° C.
Особине[уреди | уреди извор]
Фосфор тетроксид је безбојан, зависно од процеса производње долази до различитих стопа кристализације чврстог оксида. Такозвани α-облик ромбоедарских кристала, састоји се од П4О8 и П4О9-молекула у различитим количинама. Уместо наведене емпиријске формуле предвиђене за ову врсту фосфор-тетроксида, однос формула је П4О8,1–9,0. Монокино кристализирани β-облик се састоји од П4О7 и П4О8. Однос формула је ту П4О7,7–8,0.
Фосфор-тетрокссид реагује са водом (хидролиза) до фосфорасте и фосфорне киселине.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Воет D.; Воет Ј. (1995). Биоцхемистрy (2нд изд.). Wилеy.
- ^ Албертс Б. (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл, 4тх Ед. Гарланд Сциенце. ИСБН 0-8153-4072-9.
- ^ Аткинс П.; де Паула Ј. (2006). Пхyсицал цхемистрy, 8тх Ед. Сан Францисцо: W. Х. Фрееман. ИСБН 0-7167-8759-8.
- ^ Петруцци Р. Х.; Харwоод W. С.; Херринг Ф. Г. (2002). Генерал Цхемистрy, 8тх Ед. Неw Yорк: Прентице-Халл. ИСБН 0-13-014329-4.
- ^ Лаидлер К. Ј. (1978). Пхyсицал цхемистрy wитх биологицал апплицатионс. Бењамин/Цуммингс. Менло Парк. ИСБН 0-8053-5680-0.