Дифосфор тетроксид

Дифосфор тетроксид
Називи
	Други називи Фосфор тетроксид ; Фосфор(V) оксид; Фосфорни анхидрид
Идентификација
CAS број	12137-38-1 ;
Својства
Хемијска формула	P2O4
Моларна маса	125,96 g·mol−1
Агрегатно стање	чврста материја
Тачка топљења	>100°C
Напон паре	2.54 г·цм−3
Опасности
ЕУ класификација (ДСД)	није на списку
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	Референце инфокутије

Фосфор-тетроксид – фосфортетраоксид, дифосфор-тетраоксид је хемијско једињење фосфора и кисеоника, које припада групи оксида фосфора. Емпиријска формула овог једињења је П₂О₄, иако његове структурн или стехиометријске везе нису потпуно разјашњене.^[1]^[2]

Припрема[уреди | уреди извор]

Фосфор-тетроксид се може добити топлотном разградњом фосфор-триоксида:

\mathrm {4\ P_{2}O_{3}\rightleftharpoons 2\ P+3\ P_{2}O_{4}}

Фосфор-триоксид диспропорционисан преко половине на 210°Ц до фосфора и фосфор--тетроксида.

Осим тога, фосфор-триоксид путем контролиране оксидације с кисеоником у угљеник тетрахлоридном раствору се претвара у фосфор тетроксид.^[3]^[4]^[5]

Редукцијом фосфора настаје фосфор тетроксид, уз пажљиву реакцију са црвеним фосфором, на 450-525° C.

Особине[уреди | уреди извор]

Фосфор тетроксид је безбојан, зависно од процеса производње долази до различитих стопа кристализације чврстог оксида. Такозвани α-облик ромбоедарских кристала, састоји се од П₄О₈ и П₄О₉-молекула у различитим количинама. Уместо наведене емпиријске формуле предвиђене за ову врсту фосфор-тетроксида, однос формула је П₄О_8,1–9,0. Монокино кристализирани β-облик се састоји од П₄О₇ и П₄О₈. Однос формула је ту П₄О_7,7–8,0.

Фосфор-тетрокссид реагује са водом (хидролиза) до фосфорасте и фосфорне киселине.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Воет D.; Воет Ј. (1995). Биоцхемистрy (2нд изд.). Wилеy.
^ Албертс Б. (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл, 4тх Ед. Гарланд Сциенце. ИСБН 0-8153-4072-9.
^ Аткинс П.; де Паула Ј. (2006). Пхyсицал цхемистрy, 8тх Ед. Сан Францисцо: W. Х. Фрееман. ИСБН 0-7167-8759-8.
^ Петруцци Р. Х.; Харwоод W. С.; Херринг Ф. Г. (2002). Генерал Цхемистрy, 8тх Ед. Неw Yорк: Прентице-Халл. ИСБН 0-13-014329-4.
^ Лаидлер К. Ј. (1978). Пхyсицал цхемистрy wитх биологицал апплицатионс. Бењамин/Цуммингс. Менло Парк. ИСБН 0-8053-5680-0.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[<"Volet"-1] Воет D.; Воет Ј. (1995). Биоцхемистрy (2нд изд.). Wилеy.

[<"Alberts"-2] Албертс Б. (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл, 4тх Ед. Гарланд Сциенце. ИСБН 0-8153-4072-9.

[<“Atkins“-3] Аткинс П.; де Паула Ј. (2006). Пхyсицал цхемистрy, 8тх Ед. Сан Францисцо: W. Х. Фрееман. ИСБН 0-7167-8759-8.

[<“Petrucci“-4] Петруцци Р. Х.; Харwоод W. С.; Херринг Ф. Г. (2002). Генерал Цхемистрy, 8тх Ед. Неw Yорк: Прентице-Халл. ИСБН 0-13-014329-4.

[<“Laider“-5] Лаидлер К. Ј. (1978). Пхyсицал цхемистрy wитх биологицал апплицатионс. Бењамин/Цуммингс. Менло Парк. ИСБН 0-8053-5680-0.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]