Пређи на садржај

Дијета без глутена

С Википедије, слободне енциклопедије
Дијета без глутена
Пацијент са глутенском атаксијом: пре и након 3 месеца безглутенске дијете
Специјалностидерматологија

Дијета без глутена или безглутенска исхрана је облик исхране који искључује унос глутена, који је мешавина протеина који се налазе у пшеници (и свим њеним врстама и хибридима, као што су пир, камут и тритикале), као и у јечму, ражи и зоби.[1][2][3][4][5] Лечење овом врстом дијете заснива се на искључењу житарица које садрже глутен попут пшенице, јечма и ражи. Међутим с обзиром на то да данас све већи број људи самоиницијативно започиње безглутенску дијету, важно је нагласити да се пре увођења безглутенске дијете мора искључити целијакија и алергија на пшеницу. Такође, сматра се да би особе на безглутенској дијети требале бити под надзором нутрициониста. Наиме, осим што постоје неки специфични недостатци ове дијете попут смањенога уноса тиамина и витамина А, лош одабир намирница такође може узроковати нутритивне дефиците у овој врсти дијете.

Опште информације

[уреди | уреди извор]

Глутен представља беланчевине из групе проламина присутне у ендосперму пшенице, ражи и јечма. Глутен у пшеничном брашну чине глијадин (45%) и глутенин (45%). Поред тога, у пшеничном брашну се налазе и други протеини, као што су албумини, глобулини, бета-амилаза, алфа-амилаза, трипсин инхибитор, липидни трансфер протеин и пуроиндолини.[6][7] Глутен може код појединих особа узроковат гастроинтестиналне и системске симптоме,а поремећаји повезаним са глутеном, укључујући целијакију (CD), нецилајчну глутенску осетљивост (НЦГС), глутенску атаксију, дерматитис херпетиформис (ДХ) и алергију на пшеницу. Код ових људи, исхрана без глутена је показана као ефикасана тераписка и заштитна мера,[8] али неколико студија показују да око 79% људи са целијакијом не долази потпуног опоравак танког црева, упркос строгој дијета без глутена.[9] Ово је углавном узроковано ненамерним гутањем глутена, јер су недавне студије доказале да дијета без глутена уопште не може бити без глутена, што је лоше вести за оне који су заиста нетолерантни.

Дијета без глутена постала је прави модни феномен, нарочито код људи са слабим основним образовањем и разумевањем безглутенске дијете, који често верују да стриктно прате савремене трендове у исхрани, али они заправо тиме редовно праве грешке.[10]

Истраживачи у САД су анализом узорке столице и урина узетих од пацијената који пате од целијакије и који су преходно подвргнути строгој исхрани без глутена, ипак, пронашли присуство од 150 до 400 милиграма дневно глутена, не знајући тачно одакле он потиче. То доказује зашто и поред строге безглутенске дијете и даље перзистирају хистопатолошке промене у цревима.[11]

Неки су ову дијету усвојили ради личног задовољства, убеђени да се осећају боље. Други, с друге стране, заиста су нетолерантни на глутен и пате од целијакије која напада слузокожу танког црева. Њихова дијагноза је тешка, али пре него што почну са овом дијетом те особе пролазе претходно кроз доказивање антитела у крви и потврђивање дијагнозе биопсијом дуоденума.

Иако, дијета без глутена може, барем у неким случајевима, побољшати гастроинтестиналне или системске симптоме код болести као што је синдром иритабилног црева, реуматоидни артритис, мултипла склероза или ХИВ ентеропатија[тражи се извор]. дијета без глутена се погрешно промовише као алтернативни третман особа са аутизмом, за шта тренутни нема доказа о њеној ефикасности, јер су промене симптома аутизма јако ограничене и недовољне.[12][13][14]

Међутим, неуравнотежена селекција хране и погрешан избор прехрамбених производа без глутена могу довести до недостатака у исхрани. Замена житарица које садрже глутен без глутенским намирницама у комерцијалним производима који се традиционално производе са пшеницом или другим житарицама које садрже глутен може довести до мањег уноса неких хранљивих материја као што су гвожђе и витамини Б-комплекса . Неки производи без глутена који се продају на тржишту обогаћени су храном сличном глутену и често имају већи садржај липидаи угљених хидрата.

Класификација глутеном изазваних болести

[уреди | уреди извор]

Како се у литератури спомињу различита имена за глутеном изазване болести као што су глутенска сензитивност, глутенска хиперсензитивност или нецелијачна глутенска интолеранција, јавила се потреба да се све болести из ове групе према патофизиолошким механизмима јасно дефинишу и сврстају у одређене категорије. Тако је на глобалном нивоу настало разврставање ових поремећаја у три велике латегорије (групе):[15][16]

Шема ГИБ
Категорија болести Врсте
Аутоимунске
Алергијске
  • Алергија на пшеницу
  • Анафилакса узрокована вежбањем зависна о пшеници
  • Пекарска астма
  • Контактни дерматитис.
Неаутоимунске и неалергијске

Прве де категорије обухватају поремећаје настале активацијом имунолошког система. За разлику од аутоимуних болести код којих се стварају аутоантитела, механизам настанка алергијске реакције је унакрсно везивање имуноглобулина Е (ИгЕ) за глутенске пептиде чиме долази до дегранулације мастоцита и отпуштања хистамина и других медијатора.[17]

Трећа група поремећаја је преосјетљивост на глутен, чији механизам настанка није нити аутоимуни, нити алергијски, већ се сматра да главну улогу у његовом настанку има урођени имунолошки систем.

Разлози за примену дијете без глутена

[уреди | уреди извор]

Тренутно нема званично одобрених третмана и лекова за лечење глутеном изазваних болести, осим дијете без глутена (ГФД), која је изузетно тешка за одржавање. Просечна западњачка исхрана садржи 5 — 15 г глутена.[18] Гутање глутена од само 50 мг/д може бити штетно за неке пацијенте са целијаком.[19] Елиминација и до 99% глутена из исхране још увек може бити недовољна да би се избегли симптоми и хистолошка оштећења. ФДА је дала смерницу да храна означена без глутена мора садржати < 20 ппм глутена.[20] Међутим, постоје потешкоће са тренутно одобреним аналитичким методама за детекцију и квантификацију глутена у одређеним намирницама (нпр. код ферментисане и хидролизиране хране).[21][22]

Од изузетне важности је напоменути да се не укључује безглутенску дијету самоиницијативно без претходне консултације са лекаром. Она је оправдана само у оним случајевима у којима постоји доказана повезаност глутена и патолошког стања.

Производи без глутена треба да буду резервисани само за људе код којих глутен изазива болест. Једини користан третман за пацијенте са целијакијом, глутенском атаксијом, алергијом на пшеницу је стриктна и доживотна дијете без глутена која резултује комплетним опоравком у већини случајева, нарочито код деце.[23]

У свим другим случајевима неоправдано је увођење безглутенске дијете која може довести до различитих нутритивних поремећаја, са последичном гојазношћу и другим коморбидитетима.[24]

Супротстављени ставови

[уреди | уреди извор]

Данас, све популарнија и масовнија примена дијете без глутена створила је конфузију међу пацијентима ојеној добробити јер је за последицу имала масовно усвајање као најпопуларнијег режима исхране у САД данас, коју прати мултимилионска индустија безглутенске хране. Иако је искључивање глутена из исхране од есенцијалне важноси за доказану целијачну болест и глутенску атаксију, чињеница је да сви они заједно предстаљају само мали проценат оних који су тртенутно на дијете без глутена, а да већина то чини из персоналних, а не медицинских разлога.

Одржавање стриктне дијете без глутена је напорно и скупо са ризиком за нутритиним дефицитом и порастом телесне масе (81%) због хиперкалоријског садржаја комерцијалне хране без глутена. Ови производи нису рутински обогаћени и могу бити дефицитарни у влакнима, тиамину, фолатима, витамину А, магнезијуму, калцијуму и гвожђу. При томе, не постоје докази о потреби елиминација других извора глутена (раж, јечам) у случају нецелијачне глутен-сензитивности.

У саставу „безглутенских" производа чије су предности боље варење, неки састојци се понекад замјењују адитивима. Ово може бити посебно калорично или може пореметити функцију система за варење. На пример, хлеб без глутена има 40% више калорија него класични пекарски производ, а и у овај хлеб произвођачи додају три супстанце које могу изазвати надимање и пролив ако се прогутају у великим количинама.

Прогноза

[уреди | уреди извор]

Код већине пацијенат симптоми болести се повлаче након безглутенске дијета, зато што су сасвим елиминисали глутен, док код других опоравку доприноси и избегавање непротеинских компоненти жита, као што су шећери који припадају категорији ферментабилних олигосахарида, дисахарида моносахарида и полиола.

Међутим броја истаживања наводе да већи број пацијената на дијета без глутена не могу да избегну случајни унос глутена, а и тако мале количине су понекад довољне да изазову тешке симптоме и хистолошко оштећење слузокоже црева.[11]

Компликације

[уреди | уреди извор]

Прехрамбене компликације дијете без глутена могу се спречити само исправним дијететским образовањем.[25]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Биесиекиерски, Јессица Р. (2017). „Wхат ис глутен?”. Јоурнал оф Гастроентерологy анд Хепатологy. 32: 78—81. ПМИД 28244676. дои:10.1111/јгх.13703. 
  2. ^ Циацци, C.; Цицлитира, П.; Хадјивассилиоу, M.; Каукинен, К.; Лудвигссон, Ј. Ф.; МцГоугх, Н.; Сандерс, D. С.; Wоодwард, Ј.; Леонард, Ј. Н.; Сwифт, Г. L. (2015). „Тхе глутен-фрее диет анд итс цуррент апплицатион ин цоелиац дисеасе анд дерматитис херпетиформис”. Унитед Еуропеан Гастроентерол Ј. 3 (2): 121—35. ПМЦ 4406897 Слободан приступ. ПМИД 25922672. дои:10.1177/2050640614559263. 
  3. ^ Цомино I, Морено Мде L, Соуса C (Нов 7, 2015). „Роле оф оатс ин целиац дисеасе”. Wорлд Ј Гастроентерол. 21 (41): 11825—31. .
  4. ^ Пенагини Ф, Дилилло D, Менегхин Ф, Мамели C, Фабиано V, Зуццотти ГВ (Нов 18, 2013). „Глутен-фрее диет ин цхилдрен: ан аппроацх то а нутритионаллy адеqуате анд баланцед диет”. Нутриентс. 5 (11): 4553—65. .
  5. ^ де Соуза MC, Десцхêнес МЕ, Лауренцелле С, Годет П, Роy CC, Дјилали-Саиах I (2016). „Пуре Оатс ас Парт оф тхе Цанадиан Глутен-Фрее Диет ин Целиац Дисеасе: Тхе Неед то Ревисит тхе Иссуе”. Цан Ј Гастроентерол Хепатол (Ревиеw): 1—8. 2016. .
  6. ^ Меијер, C. Р.; Схамир, Р.; Меарин, L. M. (2015). „Цоелиац дисеасе анд нонцоелиац глутен сенситивитy”. Ј Педиатр Гастроентерол Нутр. 60: 429—32. .
  7. ^ Хилл, D. I.; Фасано, А.; Гуандалини С; et al. (2016). „NASPGHAN clinical report on the diagnosis and treatment of gluten-related disorders”. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 63: 156—65. .
  8. ^ Mulder, C. J.; van Wanrooij RL, Bakker SF, Wierdsma N, Bouma G (2013). „Gluten-free diet in gluten-related disorders”. Dig. Dis. 31 (1): 57—62. .
  9. ^ See, J. A.; Kaukinen K, Makharia GK, Gibson PR, Murray JA (октобар 2015). „Practical insights into gluten-free diets”. Nat Rev Gastroenterol Hepatol. 12 (10): 580—91. .
  10. ^ Mulder CJ, van Wanrooij RL, Bakker SF, Wierdsma N, Bouma G (2013). „Gluten-free diet in gluten-related disorders”. Dig. Dis. 31 (1): 57—62. Review.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
  11. ^ а б Syage, Jack A.; Kelly, Ciarán P.; Dickason, Matthew A.; Ramirez, Angel Cebolla; Leon, Francisco; Dominguez, Remedios; Sealey-Voyksner, Jennifer A. (2018). „Determination of gluten consumption in celiac disease patients on a gluten-free diet”. The American Journal of Clinical Nutrition. 107 (2): 201—207. PMID 29529159. doi:10.1093/ajcn/nqx049. 
  12. ^ Marí-Bauset S, Zazpe I, Mari-Sanchis A, Llopis-González A, Morales-Suárez-Varela M. „Evidence of the gluten-free and casein-free diet in autism spectrum disorders: a systematic review”. Journal of Child Neurology. 29 (12): 1718—27. децембар 2014. .
  13. ^ Buie T (2013). „The relationship of autism and gluten”. Clin Ther. 35 (5): 578—83. .
  14. ^ Millward, Claire; Ferriter, Michael; Calver, Sarah J.; Connell-Jones, Graham G. (2008). „Gluten- and casein-free diets for autistic spectrum disorder”. Cochrane Database of Systematic Reviews (2): CD003498. PMC 4164915 Слободан приступ. PMID 18425890. doi:10.1002/14651858.CD003498.pub3. 
  15. ^ Sapone, Anna; Bai, Julio C.; Ciacci, Carolina; Dolinsek, Jernej; Green, Peter HR; Hadjivassiliou, Marios; Kaukinen, Katri; Rostami, Kamran; Sanders, David S.; Schumann, Michael; Ullrich, Reiner; Villalta, Danilo; Volta, Umberto; Catassi, Carlo; Fasano, Alessio (2012). „Spectrum of gluten-related disorders: Consensus on new nomenclature and classification”. BMC Medicine. 10: 13. PMC 3292448 Слободан приступ. PMID 22313950. doi:10.1186/1741-7015-10-13 Слободан приступ. 
  16. ^ Czaja-Bulsa, Grażyna (2015). „Non coeliac gluten sensitivity-a new disease with gluten intolerance”. Clin Nutr. 34 (2): 189—94. PMID 25245857. doi:10.1016/j.clnu.2014.08.012. .
  17. ^ Sapone A et al. (2012) Spectrum of gluten-related disorders: consensus on new nomenclature and classification. Biomed Central:10:13.
  18. ^ Hoppe C, Gøbel R, Kristensen M, Lind MV, Matthiessen J, Christensen T, Trolle E, Fagt S, Madsen ML, Husby S (2017). „Intake and sources of gluten in 20- to 75-year-old Danish adults: a national dietary survey”. Eur J Nutr. 56: 107—17. .
  19. ^ Catassi C, Fabiani E, Iacono G, D'Agate C, Francavilla R, Biagi F, Volta U, Accomando S, Picarelli A, De Vitis I. „A prospective, double-blind, placebo-controlled trial to establish a safe gluten threshold for patients with celiac disease”. Am J Clin Nutr. 85: 160—6. 2007. .
  20. ^ US Food and Drug Administration Report, “Guidance for Industry; Gluten-Free Labeling of Foods,” June 2014.
  21. ^ Diaz-Amigo C, Popping B (2012). „Gluten and gluten-free: issues and considerations of labeling regulations, detection methods, and assay validation”. J AOAC Int. 95: 337—48. .
  22. ^ Scherf, K. A.; Poms RE (2016). „Recent developments in analytical method for tracing gluten”. J Cereal Sci. 67: 112—22. .
  23. ^ Jericho, H.; Assiri A; Guandalini, S. (2017). „Celiac disease and wheat intolerance syndrome: A critical update and reappraisal”. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 64: 15—21. .
  24. ^ Leccioli, Valentina; Oliveri, Mara; Romeo, Marcello; Berretta, Massimiliano; Rossi, Paola (2017). „A New Proposal for the Pathogenic Mechanism of Non-Coeliac/Non-Allergic Gluten/Wheat Sensitivity: Piecing Together the Puzzle of Recent Scientific Evidence”. Nutrients. 9 (11): 1203. PMC 5707675 Слободан приступ. PMID 29099090. doi:10.3390/nu9111203 Слободан приступ. 
  25. ^ Penagini F, Dilillo D, Meneghin F, Mameli C, Fabiano V, Zuccotti GV (18 de novembro de 2013). „Gluten-free diet in children: an approach to a nutritionally adequate and balanced diet”. Nutrients. 5 (11): 4553—65.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Rubio-Tapia A, Murray JA (2010). „Celiac disease”. Curr Opin Gastroenterol. 26: 116—22. .
  • Schuppan, D.; Junker Y; Barisani, D. (2009). „Celiac disease: from pathogenesis to novel therapies”. Gastroenterology. 137: 1912—33. .
  • Al-Bawardy B, Codipilly DC, Rubio-Tapia A, Bruining DH, Hansel SL, Murray JA (2017). „Celiac disease: a clinical review”. Abdom Radiol. 42: 351—60. .
  • Sealey-Voyksner JA, Khosla C, Voyksner RD, Jorgenson JW (2010). „Novel aspects of quantitation of immunogenic wheat gluten peptides by liquid chromatography-mass spectrometry/mass spectrometry”. J. Chromatogr A. 1217: 4167—83. .
  • Bethune MT, Khosla C. Parallels between pathogens and gluten peptides in celiac sprue. PLoS Pathog 4:e34.
  • Leffler, D. A.; Kelly CP, Green PH, Fedorak RN, DiMarino A, Perrow W, Rasmussen H, Wang C, Bercik P, Bachir NM, Murray JA (2015). „Larazotide acetate for persistent symptoms of celiac disease despite a gluten-free diet: a randomized controlled trial”. Gastroenterology. 148: 1311—9. .
  • Petersen J, Montserrat V, Mujico JR, Loh KL, Beringer DX, van Lummel M, Thompson A, Mearin ML, Schweizer J, Kooy-Winkelaar Y; et al. (2014). „T-cell receptor recognition of HLA-DQ2-gliadin complexes associated with celiac disease”. Nature Struct Mol Bio. 21: 480—8. .
  • Lähdeaho ML, Kaukinen K, Laurila K, Vuotikka P, Koivurova OP, Kärjä-Lahdensuu T, Marcantonio A, Adelman DC, Mäki M. „Glutenase ALV003 attenuates gluten-induced mucosal injury in patients with celiac disease”. Gastroenterology. 146: 1649—58. 2014. .
  • Syage, J. A.; Murray JA, Green PHR, Khosla C (2017). „Latiglutenase improves symptoms in seropositive celiac disease patients while on a gluten-free diet”. Dig Dis Sci. 62: 2428—32. .
  • See, J. A.; Kaukinen K, Makharia GK, Gibson PR, Murray JA (2015). „Practical insights into gluten-free diets”. Nat Rev Gastroenterol Hepatol. 12: 580—91. .
  • Hall, N. J.; Rubin GP, Charnock A. Intentional and inadvertent non-adherence in aduct celiac disease (2013). „A cross-sectional survey”. Appetite. 68: 56—62. .
  • Ford, S.; Howard R; Oyebode, J. (2012). „Psychosocial aspects of coeliac disease: a cross-sectional survey of a UK population”. Br J Health Psychol. 17: 743—57. .
  • Comino I, Real A, Vivas S, MÁ Síglez, Caminero A, Nistal E, Casqueiro J, Rodríguez-Herrera A, Cebolla A, Sousa C. „Monitoring of gluten-free diet compliance in celiac patients by assessment of gliadin 33-mer equivalent epitopes in stool”. Am J Clin Nutr. 95: 670—7. 2012. .
  • Comino I, Fernandez-Banares F, Esteve M, Ortigosa L, Castillejo G, Fambuena B, Ribes-Koninckx C, Sierra C, Rodriguez-Herrara A, Salazar JC; et al. (2016). „Fecal gluten peptides reveal limitations of serological tests and food questionnaires for monitoring gluten-free diet in celiac disease patients”. Am J Gastroenterol. 111: 1456—65. .
  • Moreno, M. L.; Cebolla A, Munoz-Suano A, Carrillo-Carrion C, Comino I, Pizarro A, Leon F, Rodriguez-Herrera A, Sousa C (2017). „Detection of gluten immunogenic peptides in the urine of patients with coeliac disease reveals transgressions in the gluten-free diet and incomplete mucosal healing”. Gut. 66: 250—7. .
  • Murray JA, Kelly CP, Green PH, Marcantonio A, Wu TT, Mäki M, Adelman DC (2017). „No difference between latiglutenase and placebo in reducing villous atrophy or improving symptoms in patients with symptomatic celiac disease”. Gastroenterology. 152: 787—98. .

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dijeta_bez_glutena&oldid=28422040”