Дисулфид
У хемији, дисулфид се обично односи на структурну јединицу која се састоји од везаног пара атома сумпора.[1] Дисулфид је хемијско једињење које садржи дисулфидну везу[2], као што је дифенил дисулфид, C6H5S-SC6H5.
Неоргански вс. органски дисулфиди
[уреди | уреди извор]Дисулфидни ањон је S22−, или −S–S−. Сумпору је обично даје редуковани оксидациони број −2, описује се као S2− и назива сулфид. Он има електронску конфигурацију племенитог гаса (аргона). У дисулфиду, сумпор је редукован само до стања са оксидационим бројем −1. Његова конфигурација подсећа на атом хлора. Он тежи да формира ковалентну везу са још једним S− центером чиме настаје S22− група. Кисеоник се тако]е понаша на сличан начин, е.г. у пероксидима као што је H2O2. Примери:
- Гвожђе дисулфид (FeS2), е.г. минерал пирит.
- Дисумпор дихлорид (S2Cl2).
У многим случајевима, сваки атом сумпора у дисулфидној групи је ковалентно везан за атом угљеника у органским једињењима, формира дисулфидну везу. Примери су:
 |
 |
 |
 |
 |
Погрешни називи
[уреди | уреди извор]Термин дисулфид се такође користи за једињења која садрже два сулфидна (S2−) центера. Једињење угљен дисулфид, CS2 са структурном формулом S=C=S. Овај молекул није дисулфид у смислу да му недостаје S-S веза. Слично томе, молибден дисулфид, MoS2, није дисулфид јер његови атоми сумпора нису везани.
 |
 |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Cremlyn, R. J. W. (1996). An introduction to organosulfur chemistry. New York: Wiley. ISBN 978-0-471-95512-2.
- ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
- ^ Sevier, C. S.; Kaiser, C. A. (2002). „Formation and transfer of disulphide bonds in living cells”. Nature Reviews Molecular and Cellular Biology. 3 (11): 836—847. PMID 12415301. doi:10.1038/nrm954.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
