Пређи на садржај

Друштвене науке

С Википедије, слободне енциклопедије

Друштвене науке проучавају разне аспекте социјалног живота друштва или појединца, применом научних методологија. Друштвене науке обухватају антропологију, комуникологију, економију, антропогеографију, историју, политикологију, психологију и социологију.[1][2][3]

Историја друштвених наука

[уреди | уреди извор]

Реч „наука” старија је од своје модерне употребе. Утицајем позитивизма реч је постала скраћеница за „природне науке”. Друштво је тек недавним развитком постало објект организованог корпуса знања које се може стандардизовати и о њему објективно промишљати,[4] следећи властита правила и методологију.

Античка Грчка

[уреди | уреди извор]

У античкој филозофији није постојала разлика између математике и проучавања историје, поезије или политике. Тек се развојем математичког доказа поступно истицала перципирана разлика између „научних” и других дисциплина. Аристотел је стога проучавао планетарно кретање и поезију истим методама, а Платон је комбиновао геометријске доказе с властитом демонстрацијом стања интринзичног знања.

Исламска цивилизација

[уреди | уреди извор]

Значајне доприносе друштвеним наукама остварили су муслимански научници у исламској цивилизацији. Ал-Бируни (973 - 1048) називан је „првим антропологом”. Он је написао детаљне компаративне студије о антропологији народа, религија и култура на Блиском истоку, Медитерану и у јужној Азији. Ал-Бирунијева антропологија религије била је једина могућа ствар за научника дубоко уроњеног у науке других народа. Неколико је научника такође хвалило Бирунија због његове исламске антропологије.

Ибн Халдун (1332 - 1406) сматран је оцем демографије, историографије, филозофије историје, социологије и друштвених наука, те означен пиониром модерне економије. Најпознатији је по свом делу Мукадимах (грчки Пролегоменон).

Европска мисао

[уреди | уреди извор]

Након пада Рима, који је учинио мало по питању науке, теоретисање је прешло у руке свештенства и групе учењака познатих као сколастици. Истакнути мислиоци средњег века попут Абелара, Еријугене, Св. Анселма и Ивана од Солсберија написали су неколико коментара о економској анализи. Тома Аквински је у 13. веку изразио занимање за политичку социологију, те је писао о економији. Непосредно пред ренесансу око 14. века Буриданус и Оресмиус писали су о новцу. У 15. веку Св. Антонин Фирентински писао је о општем економском процесу. У 16. веку Леонард де Лејс (Лесиус), Хуан де Лего, а посебно Луј Молина писали су о економским темама. Ови писци фокусирали су се на објашњавање власништва као нечега за „јавно добро”.

Репрезентативне фигуре 17. века били су Дејвид Хартли, Хуго Гротиус, Тиомас Хобс, Џон Лок, те Самуел фон Путендорф. Томас Хобс је расправљао како дедуктивно закључивање из аксиома ствара научни оквир, те је стога његов Левијатан био научни опис политичког комонвелта. У осамнаестом веку друштвене науке су се називале моралном филозофијом насупрот природној филозофији и математици, а укључивале су природну теологију, природну етику, природну јуриспруденцију те политику која је укључивала економију и финанције („доходак”). Чиста филозофија, логика, књижевност и историја били су изван те две категорије. Адам Смит био је професор моралне филозофије, те ученик Франсиса Хачисона. Личности тог времена били су Франсоа Кене, Русо, Ђанбатиста Вико, Вилијам Годвин, Габриел Бонет де Мабли, те Андре Морелет. Француска енциклопедија која је настала у то време садржавала је различита дела о друштвеним наукама.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Гидденс, Антхонy, Дунеиер, Митцхелл, Апплебаум, Рицхард. 2007. Интродуцтион то Социологy. Сиxтх Едитион. Неw Yорк: W.W. Нортон анд Цомпанy. Цхаптер 1.
  2. ^ Купер, А., анд Купер, Ј. Тхе Социал Сциенце Енцyцлопаедиа. 1985. 
  3. ^ Пецк, Х.Т., Пеабодy, С.Х., анд Рицхардсон, C.Ф. Тхе Интернатионал Цyцлопедиа, А Цомпендиум оф Хуман Кноwледге. 1897. . Рев. wитх ларге аддитионс. Неw Yорк: Додд, Меад анд Цомпанy.
  4. ^ Купер, Адам (1996). Тхе Социал Сциенце Енцyцлопедиа (на језику: енглески). Таyлор & Францис. ИСБН 978-0-415-10829-4. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]