Дудовке
| Дудовке Временски распон: Креда - садашњост
| |
|---|---|
| |
| Панамско гумено дрво (Castilla elastica) | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Плантае |
| Кладус: | Трацхеопхyтес |
| Кладус: | Ангиоспермае |
| Кладус: | Еудицотидае |
| Кладус: | Росидс |
| Ред: | Росалес |
| Породица: | Морацеае Gaudich.[1] |
| Родови | |
|
Погледајте текст | |
Дудовке (Moraceae) — често звани фамилија дудова или фамилија смокви — фамилија су цветница која обухвата 38 родова и преко 1.100 врста.[2] Већина је широко распрострањена у тропским и субтропским регионима, и у мањој мери у пределима умерене климе; међутим, ова пороциа свеукупно има космополитску дистрибуцију. Једина синапоморфија унутар Дудовки је присуство млечника и млечног сапа у свим паренхималним ткивима, док су генерално корисне пољске карактеристике два тучка при чему је понекад један умањен, сложени неупадљиви цветови, и сложени плодови.[3] Фамилија обухвата добро познате биљке као што су смоква, бенгалски фикус, хлебно дрво, дуд, и маклуру. Цветови дудовки су обично композитни (редукована цваст).
Историјска таксономија
[уреди | уреди извор]Ова породице је раније била сврстана у сад непостојећи ред Urticales. Недавне молекуларне студије су довеле до њеног смештања унутар Rosales у клади званој уртикалијски розиди, која исто тако обухвата Ulmaceae, Celtidaceae, Cannabaceae и Urticaceae. Cecropia, који су различити постављани у Moraceae, Urticaceae, и њихову засебну фамилију, Cecropiaceae, сада су уврштени у Urticaceae.[4]
Дводоме биљке (које имају индивидуе са засебним половима) јављају се у примитивном стању у породици Moraceae.[5] Биљна репродуктивна морфологија је независно еволуирала најмање четири пута унутар ове фамилије.
Дистрибуција
[уреди | уреди извор]Дудовке имају космополитску дистрибуцији, те се могу наћи широм света. Према неким хипотезама њихова космополитска дистрибуција је последица распада Гондване током периода јуре.[6] За већина врста је утврђено да потичу из тропа Старог света са нагласком на Азији и пацифичким острвима [7]
Филогенија
[уреди | уреди извор]Модерна молекуларна филогенетика сугерише следеће односе:[4][5][8][9]
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Племена и родови
[уреди | уреди извор]Дудовке се састоје од следећег:[10]
- Artocarpeae Lam. & DC. 1806
- Artocarpus J.R.Forst. & G.Forst. (~50 spp.)
- Batocarpus H.Karst. (4 spp.)
- Clarisia Ruiz & Pav. (3 spp.)
- Hullettia King ex Hook.f. (2 spp.)
- Parartocarpus Baill. (3 spp.)
- Prainea King ex Hook.f. (4 spp.)
- Treculia Decne. ex Trécul (3 spp.)
- -{Цастиллеае C.C.Берг 1977
- Антиаропсинеае (C.C.Берг) Цлемент & Wеиблен 2005
- Антиаропсис К.Сцхум. (1 сп.)
- Спараттосyце Бур. (1 сп.)
- Цастиллинеае Цлемент & Wеиблен 2009
- Антиарис Лесцх. (1 сп.)
- Цастилла Церв. (3 спп.)
- Хелицостyлис Трéцул (7 спп.)
- Маqуира Аубл. (5 спп.)
- Месогyне Енгл. (1 сп.)
- Науцлеопсис Миq. (~20 спп.)
- Перебеа Аубл. (9 спп.)
- Поулсениа Еггерс (1 сп.)
- Псеудолмедиа Трéцул (~9 спп.)
- Антиаропсинеае (C.C.Берг) Цлемент & Wеиблен 2005
- Дорстениеае Думорт. 1830
- Блеекродеа Блуме (3 спп.)
- Босqуеиопсис Де Wилд. & Т.Дуранд (1 сп.)
- Бросимум Сw. (13 спп.)
- Броуссонетиа Л’Хéр. еx Вент. (8 спп.)
- Дорстениа L. (~105 спп.)
- Фатоуа Гаудицх. (3 спп.)
- Хелиантхостyлис Баилл. (2 спп.)
- Малаисиа Бланцо 1837 (1 сп.)
- Сцyпхосyце Баилл. (2 спп.)
- Слоетиа Теијсм. & Бинн. еx Курз 1864 (1 сп.)
- Трилеписиум Тхоуарс (1 сп.)
- Трyматоцоццус Поепп. & Ендл. (2 спп.)
- Утсетела Пеллегр. (1 сп.)
- Фицеае Гаудицх. 1830
- Фицус L. (750 спп.)
- Мацлуреае W.L. Цлемент & Wеиблен 2009
- Мацлура Нутт. (11 спп.)
- Мореае Думорт. 1829
- Фосили
Врсте
[уреди | уреди извор]- Артоцарпус алтилис (Паркинсон) Фосберг
- Артоцарпус еластицус Реинw.
- Артоцарпус хетеропхyллус Лам.
- Артоцарпус хирсутус Лам.
- Артоцарпус интегер (Тхунб.) Мерр.
- Артоцарпус марианненсис Трéцул
- Артоцарпус одоратиссимус Бланцо
- Артоцарпус ригидус Блуме
- Артоцарпус тамаран Бецц.
- Батоцарпус цостариценсис Стандл. & L.О. Wиллиамс
- Бросимум алицаструм Сw.
- Бросимум гуианенсе (Аубл.) Хубер
- Бросимум утиле (Кунтх) Питтиер
- Броуссонетиа казиноки Сиеболд
- Броуссонетиа папyрифера (L.) L'Хéр. еx Вент.
- Цастилла еластица Сессé
- Цастилла улеи Wарб.
- Дорстениа цонтрајерва L.
- Фатоуа виллоса (Тхунб.) Накаи
- Фицус алтиссима Блуме
- Фицус америцана Аубл.
- Фицус ауреа Нутт.
- Фицус аурицулата Лоур.
- Фицус бенгхаленсис L.
- Фицус бењамина L.
- Фицус царица L.
- Фицус цитрифолиа Милл.
- Фицус друпацеа Тхунб.
- Фицус еластица Роxб. еx Хорнем.
- Фицус годеффроyи Wарб.
- Фицус хеннеана Миq.
- Фицус лутеа Вахл
- Фицус лyрата Wарб.
- Фицус мацропхyлла Десф. еx Перс.
- Фицус мицроцарпа L. ф.
- Фицус наталенсис Хоцхст.
- Фицус нота (Бланцо) Мерр.
- Фицус нyмпхаеифолиа Милл.
- Фицус обтусифолиа Кунтх
- Фицус палмата Форсск.
- Фицус пертуса L. ф.
- Фицус платyпода (Миq.) А. Цунн. еx Миq.
- Фицус пролиxа Г. Форст.
- Фицус пумила L.
- Фицус рацемоса L.
- Фицус религиоса L.
- Фицус рубигиноса Десф. еx Вент.
- Фицус саффордии Мерр.
- Фицус суперба Миq.
- Фицус сyцоморус L.
- Фицус тхоннингии Блуме
- Фицус тинцториа Г. Форст.
- Фицус тригоната L.
- Фицус улмифолиа Лам.
- Фицус yопоненсис Десв.
- Мацлура помифера (Раф.) C.К. Сцхнеид.
- Мацлура тинцториа (L.) D. Дон еx Стеуд.
- Мацлура трицуспидата Царриèре
- Милициа еxцелса (Wелw.) C.C. Берг
- Морус алба L.
- Морус мицропхyлла Буцклеy
- Морус нигра L.
- Морус рубра L.
- Псеудолмедиа спуриа (Сw.) Грисеб.
- Стреблус антхропопхагорум (Сеем.) Цорнер
- Стреблус пендулинус (Ендл.) Ф. Муелл.
- Трецулиа африцана Децне. еx Трéцул
- Тропхис рацемоса (L.) Урб.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп (2009). „Ан упдате оф тхе Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп цлассифицатион фор тхе ордерс анд фамилиес оф флоwеринг плантс: АПГ ИИИ” (ПДФ). Ботаницал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 161 (2): 105—121. дои:10.1111/ј.1095-8339.2009.00996.x. Приступљено 6. 7. 2013.
- ^ Цхристенхусз, M. Ј. M.; Бyнг, Ј. W. (2016). „Тхе нумбер оф кноwн плантс специес ин тхе wорлд анд итс аннуал инцреасе”. Пхyтотаxа. 261 (3): 201—217. дои:10.11646/пхyтотаxа.261.3.1.
- ^ Јудд WС, Цампбелл ЦС, Келлогг ЕА, Стевенс ПФ, Доногхуе МЈ (2008). Плант Сyстематицс: А Пхyлогенетиц Аппроацх. Сундерланд, МА: Синауер Ассоциатес, Инц. стр. 1-620. ИСБН 978-0-878-93407-2.
- ^ а б Сyтсма КЈ, Мораwетз Ј, Пирес C, Непокроефф M, Цонти Е, Зјхра M, Халл ЈЦ, Цхасе МW (2002). „Уртицалеан росидс: Цирцумсцриптион, росид анцестрy, анд пхyлогенетицс басед он рбцЛ, трнЛ–Ф, анд ндхФ сеqуенцес” (ПДФ). Америцан Јоурнал оф Ботанy. 89 (89): 1531—1546. ПМИД 21665755. дои:10.3732/ајб.89.9.1531.
- ^ а б Датwyлер СЛ, Wеиблен Г (2004). „Он тхе оригин оф тхе фиг: Пхyлогенетиц релатионсхипс оф Морацеае фром ндхФ сеqуенцес”. Америцан Јоурнал оф Ботанy. 91 (5): 767—777. ПМИД 21653431. дои:10.3732/ајб.91.5.767. Архивирано из оригинала 13. 02. 2021. г. Приступљено 28. 04. 2019.
- ^ „Гондwана”. Енцyцлопедиа Британница.
- ^ Зерега Њ, Цлемент WЛ, Датwyлер СЛ, Wеиблен ГД (2005). „Биогеограпхy анд Дивергенце тимес ин тхе мулберрy фамилy (Морацеае)” (ПДФ). Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 37 (2): 402—416. ЦитеСеерX 10.1.1.418.1442
. ПМИД 16112884. дои:10.1016/ј.yмпев.2005.07.004.[мртва веза]
- ^ Цлемент WЛ, Wеиблен ГД (2009). „Морпхологицал еволутион ин тхе мулберрy фамилy (Морацеае)”. Сyстематиц Ботанy. 34 (3): 530—552. дои:10.1600/036364409789271155.
- ^ Зерега Њ, Цлемент WЛ, Датwyлер СЛ, Wеиблен ГД (2005). „Биогеограпхy анд дивергенце тимес ин тхе мулберрy фамилy (Морацеае)”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 37 (2): 402—416. ЦитеСеерX 10.1.1.418.1442 . ПМИД 16112884. дои:10.1016/ј.yмпев.2005.07.004.
- ^ „Морацеае - Тхе Мулберрy Фамилy”. Флорида Фруит Геек. 2018.
|фирст1=захтева|ласт1=у Аутхорс лист (помоћ)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Морацеае Архивирано на сајту Wаyбацк Мацхине (7. новембар 2006) ин L. Wатсон анд M.Ј. Даллwитз (1992 онwардс). Тхе фамилиес оф флоwеринг плантс. Архивирано на сајту Wаyбацк Мацхине (3. јануар 2007)
