Дулек
Дулек је култивар зимске тикве која је округла са глатком, благо ребрастом кором, и најчешће тамно жуте до наранџасте боје.[1] Дебела кора садржи семе и пулпу. Врста који се најчешће користи за култивацију је Cucurbita pepo, мада се неки култивари врста Cucurbita maxima, C. argyrosperma, и C. moschata сличног изгледа исто тако понекад називају „дулеком”.[1]
.jpg)
Етимологија и терминологија[уреди | уреди извор]
Енглески назив pumpkin потиче од речи pepon (πέπων), што је грчки за „велика диња”, нешто округло и велико.[2] Французи су адаптирали ову реч у pompon, што су Британци изменили у pumpion, а код канијих америчких колониста се усталила реч pumpkin.[3]
Израз дулек нема усаглашено ботаничко или научно значење,[4] и употребљава се за било „тикве” или „зимске тикве”.[1] У Северној Америци и Великој Британији дулек се традиционално односи само на одређене округле наранџасте сорте зимске тикве, претежно изведене из врсте Cucurbita pepo, док се у новозеландском и аустралијском жаргону термин дулек генерално односи на све зимске тикве.[5]
Опис[уреди | уреди извор]
Дулеци, попут других тикви, воде порекло из североисточног Мексика и јужних Сједињених Држава.[1] Најстарија евиденција су фрагменти дулека који су датирани на период између 7.000 и 5.500 пне нађени у Мексику.[1] Плод дулека је тип ботаничког поврћа познат као бобица.[1][6]
Традиционални C. pepo дулеци генерално теже између 3 и 8 килограма, мада највећи култивари (врсте C. maxima) регуларно досежу тежине од преко 34 кг (75 лб).[7]
Боја дулека је извдена из наранџастих каротеноидних пигмената, укључујући бета-криптоксантин, алфа и бета каротене, сви од којих су једињења провитамина А која бивају конвертована у витамин А у телу.[8]
Таксономија[уреди | уреди извор]
Сви дулеци су зимске тивке, зрели плодови одређене врсте из рода Cucurbita. Карактеристике које се обично користе за дефинисање „бундеве” укључују глатку и благо ребрасту кору,[9] и тамно жуту до наранџасте боје.[9] Од око 2005. године, беле бундеве су почеле да постају све популарније у Сједињеним Државама.[10] Постоје и друге боје, укључујући тамно зелену (као и код неких врста које се користе ради уља бундевиног семена).
Култивација[уреди | уреди извор]
Бундеве се узгајају широм света из различитих разлога, од пољопривредних намена (попут хране за животиње) до комерцијалне и украсне продаје.[11] Од седам континената, само Антарктик није подесан за произњу бундева. Традиционална америчка бундева која се користи за џек-о'-Лантерне је сорта конектикатских пољских дулека.[11][12][13][14]
Продукција[уреди | уреди извор]
| Продукција дулека – 2017 | |
|---|---|
| Земља | (милиона тона) |
 Кина |
|
 Индија |
|
 Русија |
|
 Украјина |
|
 САД |
|
У Сједињеним Државама[уреди | уреди извор]
.jpg)
Као један од најпопуларнијих усева у Сједињеним Државама, током 2017. године произведено је преко 6,8 × 109 килограма (15 милијарди фунти) бундеве.[16] Савезне државе са највећом производњом дулека укључују Илиноис, Индијану, Охајо, Пенсилванију и Калифорнију.[11]
Према Министарству пољопривреде Илиноиса, 95% америчких усева намењених за прераду узгаја се у Илиноису.[17] Предузеће Нестле, које послује под робном марком Libby's, производи 85% прерађене бундеве у Сједињеним Државама, у својој фабрици у Мортону, Иллиноис. У јесен 2009. године киша је у Илиноису опустошила Нестлеов усев, што је у комбинацији са релативно слабим родом из 2008. исцрпело резерве те године, резултирајући несташицом која је погодила читаве САД током празничне сезоне Дана захвалности.[18] Још једну несташицу, нешто мање озбиљну, узроковао је на усев из 2015. године.[19][20] Усев дулека који се узгајају у западним Сједињеним Државама, а који чини сачињава 3-4% националног усева, првенствено је намењен органском тржишту.[21]
Дулек формира мушке и женске цветове. Они морају бити оплођени, што обично чине пчеле.[16] Бундеве су историјски биле опрашиване домаћим сквош пчелама, Peponapis pruinosa, али је заступљеност ове врсте пчела опала, вероватно делом услед њене осетљивости на пестициде (имидаклоприд).[22] Приземне пчеле попут сквош пчела и источног бумбара погодније су за пренос крупних честица полена које бундеве стварају,[23][24] али данас већина комерцијалних засада бива опрашена кошницама медоносних пчела, које такође омогућавају производњу и продају меда произведеног од полена бундеве. Министарство пољопривреде САД препоручује једну кошницу по акру (4.000 м² по кошници, или 5 кошница на 2 хектара). Ако нема довољно пчела за опрашивање, вртлари често морају да врше ручно опрашивање. Неадекватно опрашени дулеци обично почињу да расту, али побацају пре потпуног развоја.
Гигантски дулеци[уреди | уреди извор]
Дивовске бундеве су велике тикве са изгледом попут бундеве које нарасту до изузетне величине, са највећом чија тежина премашује једну тону.[25][26] Већина су сорте Cucurbita maxima, а развијене су напорима ботаничких друштава и пољопривредних ентузијаста.[25]
Исхрана[уреди | уреди извор]
| Нутритивна вредност на 100 г (3,5 оз) | |
|---|---|
| Енергија | 109 кЈ (26 кцал) |
6,5 г | |
| Шећери | 2,76 г |
| Прехрамбена влакна | 0,5 г |
0,1 г | |
1 г | |
| Витамини | |
| Витамин А екв. | (53%) 426 μг(29%) 3.100 μг1500 μг |
| Тиамин (Б1) | (4%) 0,05 мг |
| Рибофлавин (Б2) | (9%) 0,11 мг |
| Ниацин (Б3) | (4%) 0,6 мг |
| Витамин Б5 | (6%) 0,298 мг |
| Витамин Б6 | (5%) 0,061 мг |
| Фолат (Б9) | (4%) 16 μг |
| Витамин C | (11%) 9 мг |
| Витамин Е | (3%) 0,44 мг |
| Витамин К | (1%) 1,1 μг |
| Минерали | |
| Калцијум | (2%) 21 мг |
| Гвожђе | (6%) 0,8 мг |
| Магнезијум | (3%) 12 мг |
| Манган | (6%) 0,125 мг |
| Фосфор | (6%) 44 мг |
| Калијум | (7%) 340 мг |
| Натријум | (0%) 1 мг |
| Цинк | (3%) 0,32 мг |
| Остали конституенти | |
| Вода | 91,6 г |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. | |
Количини од 100 грама сирове бундева даје 110 килоџула (26 килокалорија) енергије хране, и изврстан је извор (20% или више дневне вредности) провитамина А бета-каротена и витамина А (53% DV) (табела). Витамин C је присутан у умереном садржају (11% DV), али нема других хранљивих састојака у значајним количинама (мање од 10% DV, табела). Бундева се састоји од 92% воде, 6,5% угљених хидрата, 0,1% масти и 1% протеина (табела).
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ „Цуцурбита пепо L.”. Кеw Сциенце, Плантс оф тхе Wорлд, Роyал Ботаниц Гарден, УК. 2018. Приступљено 8. 12. 2018.
- ^ Парис, Харрy С. (1989). „Хисторицал Рецордс, Оригинс, анд Девелопмент оф тхе Едибле Цултивар Гроупс оф Цуцурбита пепо (Цуцурбитацеае)”. Ецономиц Ботанy. Неw Yорк Ботаницал Гарден Пресс. 43 (4): 423—443. ЈСТОР 4255187. дои:10.1007/бф02935916.
- ^ „Тхе Пумпкин Патцх”. 2007. Архивирано из оригинала 03. 02. 2019. г. Приступљено 19. 2. 2008.
- ^ „Хортицултуре Qуестионс анд Ансwерс”. Гарден Хелп ФАQ. Миссоури Ботаницал Гарден.
- ^ Ферриол, Марíа; Пицó, Белéн (2007). „3”. Хандбоок оф Плант Бреединг: Вегетаблес I. Неw Yорк: Спрингер. стр. 317. ИСБН 978-0-387-72291-7. „Тхе цоммон термс "пумпкин", "сqуасх", "гоурд", "цусхаw", "аyоте", "запалло", "цалабаза", етц. аре офтен апплиед индисцриминателy то дифферент цултиватед специес оф тхе Неw Wорлд генус Цуцурбита L. (Цуцурбитацеае): C. пепо L., C. маxима Дуцхесне, C. мосцхата Дуцхесне, C. аргyросперма C. Хубер анд C. фицифолиа Боуцхé.”
- ^ Сцхрагер, Вицтор (2004). Тхе Цомплеат Сqуасх: А Пассионате Гроwер'с Гуиде то Пумпкинс, Сqуасх, анд Гоурдс. Неw Yорк: Артисан. стр. 25. ИСБН 978-1-57965-251-7.
- ^ „Пумпкин”. Енцyцлопæдиа Британница Онлине. 2007. Приступљено 28. 11. 2007.
- ^ Провеси ЈГ, Диас ЦО, Аманте ЕР (2011). „Цхангес ин царотеноидс дуринг процессинг анд стораге оф пумпкин пурее”. Фоод Цхемистрy. 128 (1): 195—202. ПМИД 25214348. дои:10.1016/ј.фоодцхем.2011.03.027.
- ^ а б „Пумпкинс ин Флорида”. Институте оф Фоод анд Агрицултурал Сциенцес.
- ^ „Wхите Пумпкинс Хит тхе Халлоwеен Маркет”. НБЦ Неwс. Ассоциатед Пресс. 26. 10. 2005. Приступљено 9. 10. 2013.
- ^ а б в Wолфорд, Рон; Банкс, Друсилла (2008). „Пумпкинс анд Море”. Университy оф Иллиноис Еxтенсион. Приступљено 19. 2. 2008.
- ^ Рицхардсон, Р. W. „Сqуасх анд Пумпкин” (ПДФ). Унитед Статес Департмент оф Агрицултуре, Агрицултурал Ресеарцх Сервице, Натионал Плант Гермпласм Сyстем. Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 9. 2015. г. Приступљено 23. 11. 2014.
- ^ Степхенс, Јамес M. „Пумпкин — Цуцурбита спп.”. Университy оф Флорида. Приступљено 23. 11. 2014.
- ^ Баггетт, Ј. Р. „Аттемптс то Цросс Цуцурбита мосцхата (Дуцх.) Поир. 'Буттернут' анд C. пепо L. 'Делицата'”. Нортх Царолина Стате Университy. Архивирано из оригинала 06. 02. 2014. г. Приступљено 23. 11. 2014.
- ^ „Пумпкин продуцтион ин 2017 (инцлудес сqуасх анд гоурдс), Цропс/Регионс/Wорлд лист/Продуцтион Qуантитy (пицк листс)”. УН Фоод анд Агрицултуре Организатион, Цорпорате Статистицал Датабасе (ФАОСТАТ). 2018. Приступљено 7. 9. 2019.
- ^ а б Астилл, Грегорy (2018). „Пумпкинс: Бацкгроунд & Статистицс”. Унитед Статес Департмент оф Агрицултуре Ецономиц Ресеарцх Сервице. Приступљено 2. 12. 2018.
- ^ „Иллиноис Леадс Натион ин Пумпкин Продуцтион”. Иллиноис Департмент оф Агрицултуре. 22. 10. 2004.
- ^ Хирсцх, Јеррy (18. 11. 2009). „Пумпкин пие цоулд бецоме сцарце афтер Тханксгивинг”. Лос Ангелес Тимес. Приступљено 2. 6. 2015.
- ^ „Неwс - Пумпкин схортаге ин тхе У.С. хас Цанада то тхе ресцуе - Тхе Wеатхер Нетwорк”. www.тхеwеатхернетwорк.цом.
- ^ „Хере'с Wхат Хаппенед то тхе Греат Пумпкин Схортаге оф 2015”. Фортуне.
- ^ Северсон, Ким (17. 11. 2009). „Либбy'с Wарнс оф а Цаннед Пумпкин Схортаге”. Тхе Неw Yорк Тимес.
- ^ Wиллиамс, Рогер (2009). „Еффецтс оф имидацлоприд-басед Инсецтицидес он тхе Нативе Цуцурбит Поллинатор, Пепонапис пруиноса”. УС Интерагенцy ИПМ Пројецтс. Архивирано из оригинала 28. 10. 2018. г. Приступљено 15. 9. 2013.
- ^ Цанто-Агуилар, M.L.; Парра-Табла, V. (2000). „Импортанце оф Цонсервинг Алтернативе Поллинаторс: Ассессинг тхе Поллинатион Еффициенцy оф тхе Сqуасх Бее, Пепонапис лимитарис ин Цуцурбита мосцхата (Цуцурбитацеае)”. Јоурнал оф Инсецт Цонсерватион. 4 (3): 201—208. дои:10.1023/А:1009685422587.
- ^ Тепедино, V. Ј. (април 1981). „Тхе поллинатион еффициенцy оф тхе сqуасх бее (Пепонапис пруиноса) анд тхе хонеy бее (Апис меллифера) он суммер сqуасх (Цуцурбита пепо)”. Јоурнал оф тхе Кансас Ентомологицал Социетy. 54 (2): 359—377. ЈСТОР 25084168.
- ^ а б Боррелл, Бренда (октобар 2011). „Тхе Греат Пумпкин”. Тхе Смитхсониан Институтион. Приступљено 31. 10. 2016.
- ^ Баррон, Цхристина (17. 10. 2016). „Белгиан ман'с пумпкин сетс wорлд рецорд ат а wхоппинг 2,624 поундс”. Тхе Wасхингтон Пост. Приступљено 31. 10. 2016.
Литература[уреди | уреди извор]
- Отт, Циндy (2012). Пумпкин: Тхе Цуриоус Хисторy оф ан Америцан Ицон. Сеаттле: Университy оф Wасхингтон Пресс. ИСБН 978-0-295-99195-5.
- Крефт, С.; Крефт, M. (2007). „Пхyсицоцхемицал анд пхyсиологицал басис оф дицхроматиц цолоур”. Натурwиссенсцхафтен. 94 (11): 935—939. Бибцоде:2007НW.....94..935К. ПМИД 17534588. дои:10.1007/с00114-007-0272-9.
- Каернбацх, C.; Дöрре, C. (2006). Гула, Б.; Витоуцх, О., ур. „Он тхе цолор оф транспарент субстанцес, ин Цуррент Псyцхологицал Ресеарцх ин Аустриа” (ПДФ). Процеедингс оф тхе 7тх Сциентифиц Цонференце оф тхе Аустриан Псyцхологицал Социетy (ÖГП). Клагенфурт. Архивирано из оригинала (ПДФ) 4. 11. 2009. г.
- Тyлер Хербст, Схарон (2001). „Пумпкин-Сеед Оил”. Тхе Неw Фоод Ловер'с Цомпанион (3рд изд.). Баррон. стр. 550. Приступљено 14. 2. 2008.
- Бавец Ф, Гробелник Млакар С, Розман Ч, Бавец M (2007). „Оил Пумпкинс: Ницхе фор Органиц Продуцерс” (ПДФ). Иссуес ин неw цропс анд неw усес. Пурдуе Университy Агрицултуре, Хортицултуре анд Ландсцапе Арцхитецтуре. Приступљено 2. 9. 2012.
- Роберт Е. Хенсхаw, ур. (2011). Енвиронментал Хисторy оф тхе Худсон Ривер. Албанy, НY: Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. ИСБН 978-1-4384-4026-2.
- Сцхулз, Волкер, ур. (2004). Ратионал Пхyтотхерапy: А Референце Гуиде фор Пхyсицианс анд Пхармацистс (5тх изд.). Муницх: Спрингер. стр. 304—305. ИСБН 978-3-540-40832-1.
- Xиао, С. Х.; Кеисер, Ј.; Цхен, M. Г.; Таннер, M.; Утзингер, Ј. (2010). „Ресеарцх анд Девелопмент оф Антисцхистосомал Другс ин тхе Пеопле'с Републиц оф Цхина а 60-yеар ревиеw”. Адванцес ин Параситологy. 73: 231—295. ПМИД 20627145. дои:10.1016/С0065-308X(10)73009-8.
- Wу, Yан; Фисцхер, Wаррен (1997). Працтицал Тхерапеутицс оф Традитионал Цхинесе Медицине. Таос, НМ: Парадигм Публицатионс. стр. 282—283. ИСБН 978-0-912111-39-1.
- Хсон-Моу Цханг; Паул П. Х., ур. (2000). Пхармацологy анд Апплицатионс оф Цхинесе Материа Медица, Волуме 2. Сингапоре: Wорлд Сциентифиц Публицатионс. стр. 832—836. ИСБН 978-981-02-3692-2.
- Xиао, Нинг; Yао, Јиа-Wен; Динг, Wеи; Гираудоуx, Патрицк; Цраиг, Пхилип С.; Ито, Акира (2013). „Приоритиес фор Ресеарцх анд Цонтрол оф Цстоде Зооносес ин Асиа”. Инфецтиоус Дисеасес оф Повертy. 2 (1:16). ПМЦ 3750256
. ПМИД 23915395. дои:10.1186/2049-9957-2-16. - Ито, Акира; Ли, Т.; Цхен, X.; Лонг, C.; Yанагида, Т.; Накао, M.; Сако, Y.; Окамото, M.; Wу, Y.; Раоул, Ф.; Гираудоуx, П.; Цраиг, П. С. (2013). „Мини Ревиеw он Цхемотхерапy оф Таениасис анд Цyстицерцосис Дуе то Таениа Солиум ин Асиа, анд а Цасе Репорт Wитх 20 Тапеwормс ин Цхина” (ПДФ). Тропицал Биомедицине. 30 (2): 164—73. ПМИД 23959481.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Пумпкинс на сајту Curlie (језик: енглески)
- „Пумпкин сеед (Цуцурбитае пепонис семен)”. Хеилпфланзен-Wелт Библиотхек. Приступљено 25. 3. 2015.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
