Пређи на садржај

Дулек

С Википедије, слободне енциклопедије

Дулеци на Француској пијаци, Њу Орлеанс

Дулек је култивар зимске тикве која је округла са глатком, благо ребрастом кором, и најчешће тамно жуте до наранџасте боје.[1] Дебела кора садржи семе и пулпу. Врста који се најчешће користи за култивацију је Cucurbita pepo, мада се неки култивари врста Cucurbita maxima, C. argyrosperma, и C. moschata сличног изгледа исто тако понекад називају „дулеком”.[1]

Дулеков цвет причвршћен за врежу
Севе зрелог дулека
Попречни пресек дулека

Етимологија и терминологија[уреди | уреди извор]

Енглески назив pumpkin потиче од речи pepon (πέπων), што је грчки за „велика диња”, нешто округло и велико.[2] Французи су адаптирали ову реч у pompon, што су Британци изменили у pumpion, а код канијих америчких колониста се усталила реч pumpkin.[3]

Израз дулек нема усаглашено ботаничко или научно значење,[4] и употребљава се за било „тикве” или „зимске тикве”.[1] У Северној Америци и Великој Британији дулек се традиционално односи само на одређене округле наранџасте сорте зимске тикве, претежно изведене из врсте Cucurbita pepo, док се у новозеландском и аустралијском жаргону термин дулек генерално односи на све зимске тикве.[5]

Опис[уреди | уреди извор]

Дулеци, попут других тикви, воде порекло из североисточног Мексика и јужних Сједињених Држава.[1] Најстарија евиденција су фрагменти дулека који су датирани на период између 7.000 и 5.500 пне нађени у Мексику.[1] Плод дулека је тип ботаничког поврћа познат као бобица.[1][6]

Мушки (горе) и женски (доле) цветови дулека

Традиционални C. pepo дулеци генерално теже између 3 и 8 килограма, мада највећи култивари (врсте C. maxima) регуларно досежу тежине од преко 34 кг (75 лб).[7]

Боја дулека је извдена из наранџастих каротеноидних пигмената, укључујући бета-криптоксантин, алфа и бета каротене, сви од којих су једињења провитамина А која бивају конвертована у витамин А у телу.[8]

Таксономија[уреди | уреди извор]

Сви дулеци су зимске тивке, зрели плодови одређене врсте из рода Cucurbita. Карактеристике које се обично користе за дефинисање „бундеве” укључују глатку и благо ребрасту кору,[9] и тамно жуту до наранџасте боје.[9] Од око 2005. године, беле бундеве су почеле да постају све популарније у Сједињеним Државама.[10] Постоје и друге боје, укључујући тамно зелену (као и код неких врста које се користе ради уља бундевиног семена).

Култивација[уреди | уреди извор]

Бундеве се узгајају широм света из различитих разлога, од пољопривредних намена (попут хране за животиње) до комерцијалне и украсне продаје.[11] Од седам континената, само Антарктик није подесан за произњу бундева. Традиционална америчка бундева која се користи за џек-о'-Лантерне је сорта конектикатских пољских дулека.[11][12][13][14]

Продукција[уреди | уреди извор]

Продукција дулека – 2017
(укључује тикве голице и тиквице)
Земља (милиона тона)
 Кина
8.0
 Индија
5.1
 Русија
1.2
 Украјина
1.2
 САД
1.1
Свет
27,4
Извор: ФАОСТАТ Уједињених нација[15]

У Сједињеним Државама[уреди | уреди извор]

Њива са дулецима у Винчестеру у Орегону

Као један од најпопуларнијих усева у Сједињеним Државама, током 2017. године произведено је преко 6,8 × 109 килограма (15 милијарди фунти) бундеве.[16] Савезне државе са највећом производњом дулека укључују Илиноис, Индијану, Охајо, Пенсилванију и Калифорнију.[11]

Према Министарству пољопривреде Илиноиса, 95% америчких усева намењених за прераду узгаја се у Илиноису.[17] Предузеће Нестле, које послује под робном марком Libby's, производи 85% прерађене бундеве у Сједињеним Државама, у својој фабрици у Мортону, Иллиноис. У јесен 2009. године киша је у Илиноису опустошила Нестлеов усев, што је у комбинацији са релативно слабим родом из 2008. исцрпело резерве те године, резултирајући несташицом која је погодила читаве САД током празничне сезоне Дана захвалности.[18] Још једну несташицу, нешто мање озбиљну, узроковао је на усев из 2015. године.[19][20] Усев дулека који се узгајају у западним Сједињеним Државама, а који чини сачињава 3-4% националног усева, првенствено је намењен органском тржишту.[21]

Дулек формира мушке и женске цветове. Они морају бити оплођени, што обично чине пчеле.[16] Бундеве су историјски биле опрашиване домаћим сквош пчелама, Peponapis pruinosa, али је заступљеност ове врсте пчела опала, вероватно делом услед њене осетљивости на пестициде (имидаклоприд).[22] Приземне пчеле попут сквош пчела и источног бумбара погодније су за пренос крупних честица полена које бундеве стварају,[23][24] али данас већина комерцијалних засада бива опрашена кошницама медоносних пчела, које такође омогућавају производњу и продају меда произведеног од полена бундеве. Министарство пољопривреде САД препоручује једну кошницу по акру (4.000 м² по кошници, или 5 кошница на 2 хектара). Ако нема довољно пчела за опрашивање, вртлари често морају да врше ручно опрашивање. Неадекватно опрашени дулеци обично почињу да расту, али побацају пре потпуног развоја.

Гигантски дулеци[уреди | уреди извор]

Гигантски дулеци на такмичењу за „најтежи дулек”

Дивовске бундеве су велике тикве са изгледом попут бундеве које нарасту до изузетне величине, са највећом чија тежина премашује једну тону.[25][26] Већина су сорте Cucurbita maxima, а развијене су напорима ботаничких друштава и пољопривредних ентузијаста.[25]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Дулек, сиров
Нутритивна вредност на 100 г (3,5 оз)
Енергија109 кЈ (26 кцал)
6,5 г
Шећери2,76 г
Прехрамбена влакна0,5 г
0,1 г
1 г
Витамини
Витамин А екв.
(53%)
426 μг
(29%)
3.100 μг
1500 μг
Тиамин 1)
(4%)
0,05 мг
Рибофлавин 2)
(9%)
0,11 мг
Ниацин 3)
(4%)
0,6 мг
Витамин Б5
(6%)
0,298 мг
Витамин Б6
(5%)
0,061 мг
Фолат 9)
(4%)
16 μг
Витамин C
(11%)
9 мг
Витамин Е
(3%)
0,44 мг
Витамин К
(1%)
1,1 μг
Минерали
Калцијум
(2%)
21 мг
Гвожђе
(6%)
0,8 мг
Магнезијум
(3%)
12 мг
Манган
(6%)
0,125 мг
Фосфор
(6%)
44 мг
Калијум
(7%)
340 мг
Натријум
(0%)
1 мг
Цинк
(3%)
0,32 мг
Остали конституенти
Вода91,6 г

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.

Количини од 100 грама сирове бундева даје 110 килоџула (26 килокалорија) енергије хране, и изврстан је извор (20% или више дневне вредности) провитамина А бета-каротена и витамина А (53% DV) (табела). Витамин C је присутан у умереном садржају (11% DV), али нема других хранљивих састојака у значајним количинама (мање од 10% DV, табела). Бундева се састоји од 92% воде, 6,5% угљених хидрата, 0,1% масти и 1% протеина (табела).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Цуцурбита пепо L.”. Кеw Сциенце, Плантс оф тхе Wорлд, Роyал Ботаниц Гарден, УК. 2018. Приступљено 8. 12. 2018. 
  2. ^ Парис, Харрy С. (1989). „Хисторицал Рецордс, Оригинс, анд Девелопмент оф тхе Едибле Цултивар Гроупс оф Цуцурбита пепо (Цуцурбитацеае)”. Ецономиц Ботанy. Неw Yорк Ботаницал Гарден Пресс. 43 (4): 423—443. ЈСТОР 4255187. дои:10.1007/бф02935916. 
  3. ^ „Тхе Пумпкин Патцх”. 2007. Архивирано из оригинала 03. 02. 2019. г. Приступљено 19. 2. 2008. 
  4. ^ „Хортицултуре Qуестионс анд Ансwерс”. Гарден Хелп ФАQ. Миссоури Ботаницал Гарден. 
  5. ^ Ферриол, Марíа; Пицó, Белéн (2007). „3”. Хандбоок оф Плант Бреединг: Вегетаблес I. Неw Yорк: Спрингер. стр. 317. ИСБН 978-0-387-72291-7. „Тхе цоммон термс "пумпкин", "сqуасх", "гоурд", "цусхаw", "аyоте", "запалло", "цалабаза", етц. аре офтен апплиед индисцриминателy то дифферент цултиватед специес оф тхе Неw Wорлд генус Цуцурбита L. (Цуцурбитацеае): C. пепо L., C.  маxима Дуцхесне, C. мосцхата Дуцхесне, C. аргyросперма C. Хубер анд C. фицифолиа Боуцхé. 
  6. ^ Сцхрагер, Вицтор (2004). Тхе Цомплеат Сqуасх: А Пассионате Гроwер'с Гуиде то Пумпкинс, Сqуасх, анд Гоурдс. Неw Yорк: Артисан. стр. 25. ИСБН 978-1-57965-251-7. 
  7. ^ „Пумпкин”. Енцyцлопæдиа Британница Онлине. 2007. Приступљено 28. 11. 2007. 
  8. ^ Провеси ЈГ, Диас ЦО, Аманте ЕР (2011). „Цхангес ин царотеноидс дуринг процессинг анд стораге оф пумпкин пурее”. Фоод Цхемистрy. 128 (1): 195—202. ПМИД 25214348. дои:10.1016/ј.фоодцхем.2011.03.027. 
  9. ^ а б „Пумпкинс ин Флорида”. Институте оф Фоод анд Агрицултурал Сциенцес. 
  10. ^ „Wхите Пумпкинс Хит тхе Халлоwеен Маркет”. НБЦ Неwс. Ассоциатед Пресс. 26. 10. 2005. Приступљено 9. 10. 2013. 
  11. ^ а б в Wолфорд, Рон; Банкс, Друсилла (2008). „Пумпкинс анд Море”. Университy оф Иллиноис Еxтенсион. Приступљено 19. 2. 2008. 
  12. ^ Рицхардсон, Р. W. „Сqуасх анд Пумпкин” (ПДФ). Унитед Статес Департмент оф Агрицултуре, Агрицултурал Ресеарцх Сервице, Натионал Плант Гермпласм Сyстем. Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 9. 2015. г. Приступљено 23. 11. 2014. 
  13. ^ Степхенс, Јамес M. „Пумпкин — Цуцурбита спп.”. Университy оф Флорида. Приступљено 23. 11. 2014. 
  14. ^ Баггетт, Ј. Р. „Аттемптс то Цросс Цуцурбита мосцхата (Дуцх.) Поир. 'Буттернут' анд C. пепо L. 'Делицата'. Нортх Царолина Стате Университy. Архивирано из оригинала 06. 02. 2014. г. Приступљено 23. 11. 2014. 
  15. ^ „Пумпкин продуцтион ин 2017 (инцлудес сqуасх анд гоурдс), Цропс/Регионс/Wорлд лист/Продуцтион Qуантитy (пицк листс)”. УН Фоод анд Агрицултуре Организатион, Цорпорате Статистицал Датабасе (ФАОСТАТ). 2018. Приступљено 7. 9. 2019. 
  16. ^ а б Астилл, Грегорy (2018). „Пумпкинс: Бацкгроунд & Статистицс”. Унитед Статес Департмент оф Агрицултуре Ецономиц Ресеарцх Сервице. Приступљено 2. 12. 2018. 
  17. ^ „Иллиноис Леадс Натион ин Пумпкин Продуцтион”. Иллиноис Департмент оф Агрицултуре. 22. 10. 2004. 
  18. ^ Хирсцх, Јеррy (18. 11. 2009). „Пумпкин пие цоулд бецоме сцарце афтер Тханксгивинг”. Лос Ангелес Тимес. Приступљено 2. 6. 2015. 
  19. ^ „Неwс - Пумпкин схортаге ин тхе У.С. хас Цанада то тхе ресцуе - Тхе Wеатхер Нетwорк”. www.тхеwеатхернетwорк.цом. 
  20. ^ „Хере'с Wхат Хаппенед то тхе Греат Пумпкин Схортаге оф 2015”. Фортуне. 
  21. ^ Северсон, Ким (17. 11. 2009). „Либбy'с Wарнс оф а Цаннед Пумпкин Схортаге”. Тхе Неw Yорк Тимес. 
  22. ^ Wиллиамс, Рогер (2009). „Еффецтс оф имидацлоприд-басед Инсецтицидес он тхе Нативе Цуцурбит Поллинатор, Пепонапис пруиноса. УС Интерагенцy ИПМ Пројецтс. Архивирано из оригинала 28. 10. 2018. г. Приступљено 15. 9. 2013. 
  23. ^ Цанто-Агуилар, M.L.; Парра-Табла, V. (2000). „Импортанце оф Цонсервинг Алтернативе Поллинаторс: Ассессинг тхе Поллинатион Еффициенцy оф тхе Сqуасх Бее, Пепонапис лимитарис ин Цуцурбита мосцхата (Цуцурбитацеае)”. Јоурнал оф Инсецт Цонсерватион. 4 (3): 201—208. дои:10.1023/А:1009685422587. 
  24. ^ Тепедино, V. Ј. (април 1981). „Тхе поллинатион еффициенцy оф тхе сqуасх бее (Пепонапис пруиноса) анд тхе хонеy бее (Апис меллифера) он суммер сqуасх (Цуцурбита пепо)”. Јоурнал оф тхе Кансас Ентомологицал Социетy. 54 (2): 359—377. ЈСТОР 25084168. 
  25. ^ а б Боррелл, Бренда (октобар 2011). „Тхе Греат Пумпкин”. Тхе Смитхсониан Институтион. Приступљено 31. 10. 2016. 
  26. ^ Баррон, Цхристина (17. 10. 2016). „Белгиан ман'с пумпкин сетс wорлд рецорд ат а wхоппинг 2,624 поундс”. Тхе Wасхингтон Пост. Приступљено 31. 10. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]