Дворац Кроја
| Дворац Кроја | |
|---|---|
 Дворац Кроја | |
| Опште информације | |
| Место | Кроја Стреет „Кала”, Крујë |
| Држава |  Албанија |
| Врста споменика | дворац |
| Време настанка | 5 или 6. век |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Власник | Албанија |
Дворац Кроја је једно од историјски најважнијих обрамбених упоришта у истоименом граду у Албанији, који је вековима брањено од страних освајача и средиште побуне Ђурађа Кастриотиа, Скендербега против Османског царства у 15. веку.[1] Данас је дворац, културно-историјски споменик који симболизује албанску упорност и снагу у борби против освајача. У њему се налази национални музеј Скендербега, остаци џамије Фатиха Султана Мехмеда са минаретом, етнографски музеј, базар и турско купатило (хамам).[2]
Дворац Кроја поносно је стајао на врху камените литице, високо изнад свог града, последњих петнаест векова, и сведочи о дугој бурној историји овог места, које је својевремено представљало средиште Арбреије (древно име Албаније). У време када је Османско царство владало великим подручјима Европе, укључујући Цариград и Балкан, овај дворац је остао непоражен тридесет пет година, захваљујући Ђурађу Кастриоту Скандербегу, легендарном албанском јунаку који је бранио његове зидове до своје смрти.
Опште информације[уреди | уреди извор]
Дворац Кроја је елиптична тврђава на врху камените литице високе 804 м, која се простире на површини од 2,5 хектара. Археолошка ископавања из 1978. показују да је брдо насељено још од 3. века пре нове ере, док је први дворац подигнут у 5. до 6. веку. У близини дворца откривено је велико гробље културе Арбреша.[3]
Данашњ дворца помиње се у 9. веку заједно са градом Кројом као бискупско средиште. У 13. и 14. веку у дворцу је било средиште државе Арбр. Током периода владавине Скандербега у 15. веку дворац је постало албанско упориште - тврђава.
Данас је дворац једно од најпопуларнијих и најпосећенијих места од стране туриста.
Историја[уреди | уреди извор]
.jpg)
Када је моћно Отоманско Царство све више освајало поједине области Балканског полуострва и друге делова Европе, у 15. веку један мали средњовековни дворац у Албанији поносно је стајао на врху камените литице, високо изнад града Кроје, и једно време остао ван овог освајања. Био је то Дворац Кроја саграђен у 5. или 6. веку.
У време отоманске империје, у 15. веку дворац је био седиште Ђурађа Кастриотиа, касније називаног Скендербег и „змаја Албаније”, албанског племића и војног заповедника. Он је у раном периоду живота био послан као талац отоманског двора заједно са његовом браћом, након што је његов отац Иван Кастриот, који је био међу првима који се супротставио упадима Бајазита I, био на то принуђен од стране Султан како би осигурао верност племића тих крајева. Третман таоца није био тако лош. Напротив, Ђурађ Кастриоти се школовао у најбољим војним школама где је у чувеној школи за јаничаре - Ендеруну, тренирао, и био међу најуспешнијим ученицима, обучаван да постане будући војни командант.[4][5] Када је завршио школу Ендерун, султан му је обећао власт над поседима којима је владао његов отац.[тражи се извор] Чувши то, Иван се забринуо да султан не пошаље Скендербега да заузме његов посед, па је у априлу 1428. године, обавестио Млетачку републику, у нади да ће од њих добити помоћ.[6] Том приликом Иван је био приморан да тражи опроштај од Млетачке, будући да је његов син Скендербег претходно ратовао са хришћанима. Ивана је 1430. године ипак поразио војвода Скопља, Исак-бег, који је успео да заузме неке делове Иванових територија, али не све.[7]
Скендербег је 1437. сменио дотадашњег османског намесника града Кроје Хизир-бега, и у њему владо као османски намесник у Кроји до новембра 1438. године,[8] када је Хизир-бег поново постављен на тај положај. Док је био у области данашње Албаније као османски намесник, одржавао је добре односа са својим људима и са племићима, попут свог оца.[8] Након тога, до маја 1438. године, Скендербег је владао великим вилајетом у области око Маће и Љеша, одакле је успео да освоји девет села која су претходно припадала његовом оцу Ивану, па је по њему назвао ту област „Иванов посед”.[8] Због вештина које је показао у борбама, Скендербег је од султана добио титулу валије. У то време, Скендербег је командовао војном јединицом од 5.000 људи.[9]
Након смрти његове браће Репоша 25. јула 1431. године и Константина 1437. године, као и његовог оца Ивана 1437. године, Станиша и Скендербег наставили су политику свог оца према Млетачкој републици и Дубровнику. Године 1438/9. имали су непрекидне привилегије у тим државама, које су наследили од оца.[9]
Након напуштања службе у Османском царству Скендербег је водио побуну против владавине Османлија у Албанији. У Љешу 1444. године сазвао је племенске главаре Арбаније и Црне Горе, како би се заклели да ће заједнички ратовати против Османлија. Постао је вођа тада формиране Љешке лиге. Због борбе против Османлија прво га је глорификовала Католичка црква (иако је током свог живота био и муслиман и православац), а убрзо и словенски народи са Балкана, који су га сматрали својим националним херојем.
Под његовим заповедништвом средњовјековни дворац Кроја, који је бранила мала војска обично не већа од 3.000 бранилаца, одбијала је османске вишеструке масовне опсаде, почевши од 1444. године. Османске снаге које су освојиле велике површине попут Цариграда и Балкана нису могле 15 година пробити обрану овог дворца.
Кастриотијеве војне вештине представљале су велику препреку османлијској експанзији у западној Европи. Османлије су му дали насимак Искендер беy, што значи „Господин Александар“ или „Вођа Александар“ (а преводи се као Скандербег), што се сматра да је ништа мање од поређења са Александром Великим.
Десет година након смрти Скендербега, који је боловао од маларије и умро 17. јануара 1468. године, у 63. години живота,[10] 1478. године, након што је претрпело многе упорне нападе османске војске, ово албанско упориште је коначно освојено, и власт над дворцем и Кројом преузео је османски владар султан Мехмед II.[10]
Значај дворца за Албанце[уреди | уреди извор]
Дворац Кроје изграђен још у 5. веку, иако је у претходних 10 векова претрпео многе олује, своју славу доживо је у 15. веку, под управом Скендербега. Од тог века он је за Албанију постао део историје прожете одређеном врстом величанства, јер се поистовјећује са причом о овом дворцу, по којој Албанци себе сматрају једном малом али моћном силом.[2]
Дворац данас[уреди | уреди извор]
Дворац је данас претворен у Национални музеј у Кроји, у чијем саставу су поред Скендербеговог и Етнографски музеја и остаци џамије, хамама, проповедаонице и базар.[11]
.JPG)
- Скендербегов музеј
Дворац је данас проглашен за културно-историјски споменик од великог значаја и у њему је основан музеј посвећен легендарном албанском вођи Скендербегу. Откако је отворена 1982. године, Музеј је постао знаменитост Круја и једно је од најпосећенијих места у Албанији.[12] Музеј је наста ангажовањем стручњака из свих области науке и културе, укључујући тим познатих албанских архитеката, које су предводили Пирро Васо и Пранвера Хоxха. Инспирацију су црпили из концептуалне платформе коју је осмислио Алекс Буда, тада председавајући Академије наука Албаније. Тимови које је водио познати историчар Кристо Фрасхëри и талентовани албански сликар Басхким Ахмети, такође су допринели овом великом пројекту.[13]
Музеј је изворно замишљена као место историјских сећања, а његов изглед успешно је усклађен са историјом и средњовековном уметношћу. Музеј приказује живот и историју албанских кнежевина. Експонати су распоређени на начин који хронолошки приказују Скандербегов живот и његова војна достигнућа, у једном од најпоноснијих раздобља албанске историје. Важан приказ је реплика оружја Скандербега: његова чувена кацига и мач у облику козје главе. Хронолошки изложба посетиоца упознаје са историјом кроз предмете од керамике, бронзе, гвожђа и бакра, као и оригиналне иконе и мачеви тог раздобља, црквено звоно из 1462. године. Византијске фреске које покривају зидове музеја, потсећају на повратак Скандербега у Крују и величају уједињење некад подељених албанских кнежевина.[13]
- Џамија
Испред музеја су рушевине некадашње цркве, претворене у џамију султана Мехмеда Фатиха након османске окупације, названа по човеку који је коначно нарушио сигурност дворца.
.JPG)
.jpg)
- Сахат кула
Међу рушевинама унутар зидина дворца стоји Стари торањ са сатом, са истим звоном које је једном зазвонило како би најавило смрт Скандербега. Овај сат који су израдили занатлије Кроје, некада је координисао рад у граду, попут: радног времена становника и радног времена трговина, као и времена молитве.
- Етнографски музеј
У традиционалној орјенталној кући у комплексу дворца, испод музеја Скандербега, налази се један од најбољих етнографских музеја у Албанији. Постављен је у оригиналној отоманској кући из 18. века, изграђеној 1764. године. Кућа је припадала имућној породици Паше Топтанија.[12]
Музеј је смештен унутар утврђеног дворишта, непосредно уз Скендербегов музеј, у белој троспратној грађевина са кулом у средини. Зграда је засветљена дрворезбареним прозорима свих величина, и поседује укупно 15 соба које говоре о породичном животу у граду Кроје.
Изложба почиње у радном делу дворишта куће, у којој се налазе столетна пећнице, пчелиње кошнице од камена, кућице за псе и пилиће и многи други традиционални алати предмети непходни за једно домаћинство. Сви предмети у музеју су оригинални и највећим делом још увек функционални.
У приземљу зграде изложени су традиционални пољопривредни алати, некада коришчени у старим занатима за обраду коже, или су коришчени у традиционалном узгоју маслина и цеђењу маслиновог уља.[а]
Други спрат посвећен је породичном животу и засигурно је један од најфасцинантнијих делова музеја, јер се састоји од:
- женске собе која укључује оно што Албанци називају пиџом, са колекцијом посебно израђених предмета које млада жена чува за свој будући брак - често укључујући прекриваче, прекриваче стола, украсе и друге такве предмете. Женска соба демонстрира традицију гостопримства, као и њихову традиционалну улогу уз понизно послуживања глава домаћинстава.
- мушка соба, која има потпуно другачију атмосферу јер је украшена мачевима и пушкама. Жене су проматрале активности мушкараца у мушкој соби кроз мале прозоре како би се увериле да им не недостаје хране и пића, и само им је било допуштено да уђу у ову собу да би их послужили.[14]
У овом Музеју не само да је приказан ниво луксуза једне породице, већ је приказана и богата етнографска збирка, сакупљена у многим албанским породичним кућама, самосталност домаћинства које се одржавало производећи властиту храну, пиће, кожу и оружје. Зидови куће обложени су фрескама из 1764. године, резбареном столаријом, а просторије опремљене живописно осликаним намештајем и мини турским купатилом (хамамом). Кућа је имала и воденицу.
-
Девојачка соба -
Мушка соба -
Преса за маслине -
Домаћа радионица
- Проповедаоница
У склопу овог комлекса налази се споменик, Текије Долме проповедаоница муслиманске вере изграђена у 18. веку.
- Хамам
Одмах поред проповедаонице, југозападно од дворца налази се, турско купатило (хамам) из 15-тог века. Овај објекат се састоји од четири просторије. Од свлачионице која је данас откривена (без крова) спушта се у међупростор који с десне стране има трагова некадашњик купки. Нешто сачуванија су два одвојена купатила у којима је била када. Са десне страна хамам осветљавају прозори. Топла вод се у купатило доводила кроз мали отвор у зиду из цистерне са топлом и хладном.
- Базар
На путу из града Кроја према дворцу налази се део турског базара, једног од најстаријих у Албанији, старог више од 400 година, који је на свом врхунцу примао и више од 150 трговаца који су продавали робу посетиоцима и становницима дворца. Данас се на базару покрај дворца продају производи традиционалних заната и старине. Он је главна тачка за пословања између већине водећих градских трговца. Управо у овом базару трговци су први почели службено међусобно размењивати различите врсте робе. Повољно смештен на главном путу који води до дворца Круја, простор чини део музеја и уједно служи својој традиционалној комерцијалној намени.[15]
Информације за туристе[уреди | уреди извор]
- Радно време
- Лети: од маја до окробра, сваки дан од 09:00 - 19:00 часова
- Зими: од октобра до маја, сваки дан од 09:00 до 14:00 и од 16:00 до 19:00, недјељом од 09:00 до 19:00 часова
Национални музеј у Кроји поседује водиче на албанском и енглеском језику.[16]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Круја има дугу традицију узгоја маслина и преради маслиновог уља, што сеже све до времена легендарног Скандербега у 15. веку
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Тхе Медиевал Албаниан Цастле Тхат Ресистед тхе Мигхтy Оттоманс”. Атлас Обсцура (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ а б „Круја Цастле ТХЕ АНЦИЕНТ СYМБОЛ ОФ АЛБАНИАН РЕСИСТАНЦЕ”. www.интоалбаниа.цом. Интоалбаниа, 2018. Приступљено 27. 4. 2020.
- ^ „Цастле Оф Круја - Басхкиа Крује - БИЗЗ.АЛ - Дисцовер Греат Оппортунитиес Ин Албаниа” (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-01.
- ^ Зилфи, Маделине (2010). Wомен анд Славерy ин тхе Лате Оттоман Емпире: Тхе Десигн оф Дифференце. Цамбридге Университy Пресс. ISBN 978-0-521-51583-2.
- ^ Бартл, Петер (1995). Албанци од средњег века до данас. ЦЛИО. стр. 323
- ^ Гибб, Леwис & Пеллат 1973, стр. 139
- ^ Фрасхëри, Кристо (2002). Гјергј Кастриоти Скëндербеу: јета дхе вепра, 1405–1468. Ботимет Тоена. ISBN 978-99927-1-627-4.
- ^ а б в Анамали, Скëндер (2002), Хисториа е популлит схqиптар нë катëр вëллиме (на језику: Албаниан), I, Ботимет Тоена, ОЦЛЦ 52411919
- ^ а б Франционе, Геннаро (2003). Скендербеу: Њë херо модерн (на језику: Албаниан). Схтëпиа ботуесе "Наим Фрасхëри". ISBN 978-99927-38-75-7.
- ^ а б Маринесцо, Цонстантин (1923), „Алпхонсе V, рои д'Арагон ет де Наплес ет л'Албание де Сцандербег”, Мéлангес де л'Éцоле роумаине ен Франце (на језику: Френцх), I, ОЦЛЦ 459949498
- ^ Маркотић, Бобан. „Скендербег за пет евра”. www.пасаз.рс. Пасаж/Портала за културу и друштво 17. 10. 2017. Архивирано из оригинала 15. 09. 2019. г. Приступљено 27. 4. 2020.
- ^ а б в „Паге 8 - Етхнограпхиц Мусеум, Крује Цастле”. wаслеyс.орг.ук. Архивирано из оригинала 13. 02. 2021. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ а б „Скандербег Мусеум”. www.интоалбаниа.цом. ИнтоАлбаниа 2008. Приступљено 27. 4. 2020.
- ^ „Натионал Етхнограпхиц Мусеум Круја”. www.интоалбаниа.цом. ИнтоАлбаниа 2018. Приступљено 27. 4. 2020.
- ^ „Круја Базаар”. www.интоалбаниа.цом. ИнтоАлбаниа 2018. Приступљено 27. 4. 2020.
- ^ „Висит Круја Цастле он yоур трип то Крује ор Албаниа • Инспироцк”. www.инспироцк.цом (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 03. 2018. г. Приступљено 2021-02-05.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Крујë Цастле (језик: албански)
