EOF (рачунарство)
У рачунарству, EOF (скраћено од енгл. End-of-File — крај датотеке) је стање у оперативним системима и програмским језицима које означава да у извору нема више података за читање. Извори података су обично датотеке или токови.
Репрезентација EOF-а зависи од система који је у питању, али по правилу то је неки посебан знак, односно целобројна вредност која се разликује од осталих валидних карактера у датом контексту. На пример, у C стандардној библиотеци након V6 јуникса[1] (па тиме и на многим јуниксоликим системима), EOF је симболичка константа која има нумеричку вредност „-1“[а]. Стандардни јуниксови терминали аутоматски преводе знак Control-D унет преко тастатуре у EOF вредност како програми не би морали да праве разлику између обичних датотека и интерактивног уноса података.
Напомене
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Raymond, Eric. „EOF”. The Jargon File (на језику: (језик: енглески)). Приступљено 26. септембра 2010. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ Drepper, Urlich (2010-5-21). „EOF and Errors”. The GNU C Library Reference Manual, for Version 2.8 of the GNU C Library (на језику: (језик: енглески)). The Free Software Foundation. Приступљено 26. септембра 2010. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=(помоћ)
_-_The_Noun_Project.svg){kind=small} | Овај чланак везан за рачунарство је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |