Пређи на садржај

Екатерине Левандис Станковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Екатерине Левандис Станковић
Датум рођења1890.
Датум смрти1973.

Екатерине Левандис-Станковић из Волоса (18901973) била је Гркиња која се сматра амбасадорком грчке и српске културе и историјског наслеђа. Екатерине , из милоште звана Катина, основала је Грчко војничко гробље на Метиљавици у Пироту.

Као млада осамнаестогодишња чланица Црвеног крста Грчке Екатерина је са осталим добровољцима имала задатак да сачека француске бродове са српским војницима који су пристизали из Валоне. Након албанске голготе, српски војници су се искрцали у грчку луку Волос. Био је то први сусрет са Србима, српским језиком и српским обичајима. Познанство са супругом лекара Стевчића и других Пироћанаца прерасло је у породично дружење. Допала се младом Пироћанцу, лиферанту српске војске, Петру Станковићу.

Са ослобођењем Србије Петар се вратио у родни крај и повео своје најмилије са собом, супругу Екатерину и сина Николу, рођеног у Волосу. Петар Станковић био поносан на своју Албанску споменицу, а Екатерину су красила одликовања грчке и југословенске владе. У Пироту, граду познатом по ћилимовима и качкаваљу, учила је српске обичаје и размењивала сазнања и знања у новим дружењима. Њеним залагањем и окупљањем добрих људи, дошла на идеју да сагради једно грчко гробље за све Грке страдале 1918. у време епидемије шпанске грознице.

После закључење сепаратног мира савезника са Бугарима 1918. године, Уговором о закљученом примирју српске јединице нису могле да поседну бугарске територије. Пошто је савезничка Врховна команда имала седам опремљених грчких дивизија као резерву, за поседовање бугарске територије 1918./1919. упућена је грчка 3. дивизија са Пелопонеза. За кратко време је умрло 318 официра и војника. Сахрањивани су највише поред Српског војничког гробља на Метиљавици. Касније је Катина Левандис прикупила кости војника – тамо где је сада Грчко војничко гробље.

Сакупљањем прилога од племенитих људи сазидано је знамење за вечни починак 358 грчких војника. На узвишици Метиљавице у Пироту, на једном парчету земље које је касније поклоњено народу Грчке, 1932.године подигнут је споменик од белог мермера.

Једна улица у Волосу чува успомену на Екатарину Левандис-Станковић. Поводом прославе 70 година од пробоја Солунског фронта и 70 година од погибије грчких војника, Екатарина Левандис Станковић је добила Спомен плакету града Атине. За очување светилишта грчких војника Екатарина Левандис-Станковић је одликована Златном медаљом грчког народа. Катина Левандис је умрла 1973. године. О Грчком војничком гробљу, након њене смрти, бригу је преузела породица Сурланџис.[1][2][3]

Референце[уреди | уреди извор]