Пређи на садржај

Екхарт Толе

С Википедије, слободне енциклопедије
Екхарт Толе
Датум рођења(1948-02-16)16. фебруар 1948.(76 год.)
Место рођењаЛинен (Арнсберг)
 Немачка
Веб-сајтeckharttolle.com

Ekhart Tole (нем. Eckhart Tolle, рођен као Улрих Толе нем. Ulrich Tolle; Линен, 16. фебруар 1948) је канадски писац немачког порекла.

Аутор је бестселера Моћ садашњег тренутка и Нова земља. У 2008, Њујорк Тајмса га је назвао „најпопуларнијим духовним аутором нације“.

Толе је имао несрећно детињство у Немачкој и Шпанији, и био је депресиван као одрастао младић у Енглеској све док није прошао кроз нешто што је назвао „унутрашњом трансформацијом“. Провео је неколико година као луталица, пре него што је постао духовни учитељ. Касније се преселио у Северну Америку где је почео да пише своју прву књигу, Моћ садашњег тренутка, која је објављена 1997, и достигла Њујорк Тајмсову листу бестселера у 2000. години.

Моћ садашњег тренутка и Нова земља су се продале у три и пет милиона копија само у Северној Америци до 2009. У 2008. појавио се у серијама од 10 wебинара, укључујући и веома познати телевизијски шоу-програм Опре Винфри, у којем су дискутовали о његовој књизи Нова Земља. овај пренос уживо пратило је више од 35 милиона гледалаца. Толеове књиге су покренуле широк обим коментара од стране многих теолога и новинара. Толе каже да није припадник ниједне посебне религије, али да је на његов рад утицао широк спектар разних духовних учења и религија.

Детињство и образовање[уреди | уреди извор]

Рођен као Улрих Толе у Линену у Немачкој 1948. године, Толе описује своје детињство као несрећно, а посебно рано детињство у Немачкој. Његови родитељи су се често свађали и после одређеног времена су се растали, а он се осећао одбаченим од непријатељског школског окружења. Толе се понекад играо у зградама које су биле уништене бомбама и каже да се осећао веома депресивно од стране онога што је он називао „болом у енергетском пољу државе“. Са тринаест година преселио се у Шпанију где је живео са својим оцем. Отац није инсистирао на томе да он мора да похађа средњу школу, и тако је Толе одлучио да учи књижевност, астрономију и језик код куће.

Са деветнаест година сели у Енглеску где је три године учио немачки и шпански у лондонској школи за језичке студије. Мучен депресијом, анксиозношћу и страхом кренуо је у „потрагу за одговорима“ у свом животу. Када је напунио двадесет и две године или више, почео је да тражи одговоре помоћу интелекта, кроз филозофију, психологију и књижевност и уписао се на лондонски универзитет. Након дипломирања с највишим оценама, понуђена му је школарина за истраживање на постдипломском студију на Универзитету Кембриђж који је уписао 1977.

Толе је променио своје име Улрих у Екхарт, употребивши га као алузију на немачког филозофа и мистика Мајстера Екхарта.

Унутрашња трансформација[уреди | уреди извор]

Године 1977, са навршених 29 година, после пропаћених дугорочних напада суицидне депресије, Толе каже да је осетио „унутрашњу трансформацију“. Пробудио се у сред ноћи, притом пативши од депресивних осећања која су била неподношљива. Екхарт прича о свом искуству:

Више нисам могао да живим сам са собом.I у овој мисли је изникло једно питање без одговора: ко је „Ја“ које не може да живи само са собом? Шта је то ја? Осећао сам се увученим у празнину. Оно што нисам знао у то време је да је оно што се заиста догодило било умом креирано ја које је, са свом својом тежином, проблемима, који живе између незадовољене прошлости и застрашујуће будућности, нестало. Порушило се. Следећег јутра сам се пробудио и све је било тако мирно. Мир је био тамо јер тамо није било „мене“. Само осећај „присуства“, само запажање и посматрање.

Екхарт се сећа да је отишао у шетњу Лондоном следећег јутра и да је приметио да је „све било тако чудесно, дубоко мирно. Чак и саобраћај“. Каже да је постао свестан снажног дубоког унутрашњег осећаја мира у било којој ситуацији. Период од око две године након овога провео је углавном седећи „у дубоком стању блаженства“ на клупама у парку Расел сквера, у централном Лондону, „гледајући свет како пролази“. Остајао би с пријатељима, у будистичком манастиру или би спавао на Хампстед ливади. Његова породица сматрала га је неодговорним, чак лудим.

Каријера[уреди | уреди извор]

Након овог периода, разни људи, укључујући бивше студенте универзитета и људе упознате игром случаја, почели су да питају Толеа о његовим веровањима. Почео је да ради као саветник и духовни учитељ, и студенти су наставили да долазе код њега у наредних пет година. Преселио се у Гластонбери, три сата вожње западно од Лондона, велики центар алтернативног начина живота. Године 1995, након неколико посета западној обали Северне Америке, преселио се у Ванкуверу, где је упознао своју будућу супругу Ким Енг. У септембру 2009. године појавио се заједно са Далај Ламом и другим говорницима на Мировној конференцији у Ванкуверу. Славни поштоваоци његових књига су Опра, Мег Рајан и Џим Кери.

Екхарт каже да је његова књига Моћ садашњег тренутка показивач нашег времена о једном бесконачном духовном учењу, самој сржи свих религија и да су све религије постале преоптерећене страним и небитним стварима да је сама њихова духовна и божанска суштина постала готово потпуно занемарена и засењена, да су оне сада у великој мери.. више раздвајајуће него уједињујуће силе и да су самим тим постале део једног великог лудила.

Толе пише да је најзначајнија ствар која може да се догоди једном људском бићу могућност раздвајања процеса размишљања и свести и да је свест простор у којем мисли постоје. Он каже да главни разлог за настајање било каквог облика незадовољства или патње није никада ситуација већ наше мисли о њој. У самој сржи Толеових учења лежи трансформација свести, духовно буђење које он види као следећи корак у људској еволуцији. Кључни аспект овог буђења састоји се у превазилажењу нашег его-базираног стања свести. Ово је предуслов не само за личну радост већ и за окончавање насиља, тако удомаћеног на нашој планети.

У својој књизи Нова Земља, Толе је дефинисао „его“ као илузорно сазнање о себи засновано на нечијим сећањима и мислима. Он такође користи израз „тело бола“ (pain-body), које у Новој земљи дефинише као нагомилавање старог емоционалног бола.

Екхарт у уводу своје друге книге Тишина говори пише да: „Прави духовни учитељ не може ничем да нас научи у правом смислу те речи, нема ништа да нам да или дода, као што су то нека нова информација, веровања, или правила понашања. Једина функција једног таквог учитеља је да нам помогне да се ослободимо онога што нас одваја од истине ... Речи нису ништа друго него само путокази. Екхарт данас интензивно путује - држи предавања широм света.“

Дела[уреди | уреди извор]

  • Моћ садашњег тренутка (The Power of Now) октобар 1999. (дуго је била #1 листе Њујорктајмсових бестселера, преведена је на 33 језика, па чак и на арапски)
  • Тишина говори (Stillness Speaks) август 2003.
  • Нова земља (A New Earth: Awakening to Your Life's Purpose) октобар 11. 2005. (ова књига заједно са књигом „Моћ садашњег тренутка“ сматра се најутицајнијом духовном књигом нашег времена)
  • Чувари Плаката (Gurdians of Being) октобар 2009.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]