Ексон

Ексон је секвенца нуклеинских киселина која је представљена у зрелим облику РНК молекула било након што су порције РНК прекурзора (интрони) уклоњени или кад су два или више РНК прекусора спојени путем транс-сплајсовања. Зрели РНК молекул може да буде информациона РНК или функтионална форма некодирајућег РНК као што су рРНК или тРНК. У зависности од контекста, термин ексон се може односити на ДНК секвенцу или њен РНК транскрипт.

Историја

Термин ексон потиче од региона експресије. Њега је формирао амерички биохемичар Валтер Гилберт 1978: „Појам цистрон … мора бити замењен транскрипцином јединицом која садржи регионе који ће бити изгубљени у зрелом облику - које ја предлажем да називамо интронима (по интрагенским регионима) - наизменично са регионима који ће бити изражени - ексонима.“^[1]

Ова дефиниције је оригинално била примењена на протеин-кодирајуће транскрипте који су сплајсовани пре транслације. Термин је касније добио значење које обухвата секвенце уклоњене из рРНК^[2] и тРНК,^[3] а исто тако се користи за РНК молекуле који потичу са различитих делова генома који се лигирају транс-сплајсовањем.^[4]

Референце

^ Гилберт W (1978). „Wхy генес ин пиецес?”. Натуре. 271 (5645): 501. ПМИД 622185. дои:10.1038/271501а0.
^ Кистер КП, Ецкерт WА (1987). „Цхарацтеризатион оф ан аутхентиц интермедиате ин тхе селф-сплицинг процесс оф рибосомал прецурсор РНА ин мацронуцлеи оф Тетрахyмена тхермопхила”. Нуцлеиц Ацидс Ресеарцх. 15 (5): 1905—20. ПМЦ 340607 . ПМИД 3645543. дои:10.1093/нар/15.5.1905.
^ Валензуела П, Венегас А, Wеинберг Ф, Бисхоп Р, Руттер WЈ (1978). „Струцтуре оф yеаст пхенyлаланине-тРНА генес: ан интервенинг ДНА сегмент wитхин тхе регион цодинг фор тхе тРНА”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес оф тхе Унитед Статес оф Америца. 75 (1): 190—4. ПМЦ 411211 . ПМИД 343104. дои:10.1073/пнас.75.1.190.
^ Лиу АY, Ван дер Плоег ЛХ, Ријсеwијк ФА, Борст П (1983). „Тхе транспоситион унит оф вариант сурфаце глyцопротеин гене 118 оф Трyпаносома бруцеи. Пресенце оф репеатед елементс ат итс бордер анд абсенце оф промотер-ассоциатед сеqуенцес”. Јоурнал оф Молецулар Биологy. 167 (1): 57—75. ПМИД 6306255. дои:10.1016/С0022-2836(83)80034-5.

Литература

Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181.
Зханг МQ (1998). „Статистицал феатурес оф хуман еxонс анд тхеир фланкинг регионс”. Хуман Молецулар Генетицс. 7 (5): 919—32. ПМИД 9536098. дои:10.1093/хмг/7.5.919.

Спољашње везе

Ексон-интрон графички градилац

[1] Гилберт W (1978). „Wхy генес ин пиецес?”. Натуре. 271 (5645): 501. ПМИД 622185. дои:10.1038/271501а0.

[2] Кистер КП, Ецкерт WА (1987). „Цхарацтеризатион оф ан аутхентиц интермедиате ин тхе селф-сплицинг процесс оф рибосомал прецурсор РНА ин мацронуцлеи оф Тетрахyмена тхермопхила”. Нуцлеиц Ацидс Ресеарцх. 15 (5): 1905—20. ПМЦ 340607 . ПМИД 3645543. дои:10.1093/нар/15.5.1905.

[3] Валензуела П, Венегас А, Wеинберг Ф, Бисхоп Р, Руттер WЈ (1978). „Струцтуре оф yеаст пхенyлаланине-тРНА генес: ан интервенинг ДНА сегмент wитхин тхе регион цодинг фор тхе тРНА”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес оф тхе Унитед Статес оф Америца. 75 (1): 190—4. ПМЦ 411211 . ПМИД 343104. дои:10.1073/пнас.75.1.190.

[4] Лиу АY, Ван дер Плоег ЛХ, Ријсеwијк ФА, Борст П (1983). „Тхе транспоситион унит оф вариант сурфаце глyцопротеин гене 118 оф Трyпаносома бруцеи. Пресенце оф репеатед елементс ат итс бордер анд абсенце оф промотер-ассоциатед сеqуенцес”. Јоурнал оф Молецулар Биологy. 167 (1): 57—75. ПМИД 6306255. дои:10.1016/С0022-2836(83)80034-5.

[1]

[2]

[3]

[4]