Пређи на садржај

Елајас Хау

С Википедије, слободне енциклопедије

Елајас Хау
Елајас Хау
Елајас Хау
Пуно имеЕлајас Хау млађи
Име по рођењуЕлиас Хоwе Јр.
Друга именаЕлиас Хоwе
Датум рођења9 јул, 1819(1819-07-09)
Место рођењаСпенсер, Масачусетс
 САД
Датум смрти3. октобар 1867.(1867-10-03) (48 год.)
Место смртиБруклин, Њујорк
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
Образовањешегрт као механичар и машиновођа
Деловањемашинство
РадовиШиваћа машина
СупружникЕлизабет Џенингс Ејмс (о. 1841; р. 1850)
Роуз Халадеј (р. 1890)
Деца3

Елајас Хау млађи (/хаʊ/; 9. јул 1819 – 3. октобар 1867) био је амерички изумитељ који је најбоље познат стварању модерне шиваће машине.

Детињство, младост и породица[уреди | уреди извор]

Елајас Хау млађи је рођен 9. јула 1819. од оца др. Елајаса Хоуа старије и мајке Поли (Бемис) Хоу у Спенсеру у Масачусетсу. Хау је провео своје детињство и рану младост у Масачусетсу, где је био шегрт у текстилној фабрици у Лоуелу почевши од 1835. године. Након затварања фабрике због панике из 1837. године, преселио се у Кембриџ у Масачусетсу, да би радио као механичар на машинама за прераду предива, радећи заједно са својим рођаком Натанијелом П. Банксом. Почевши 1838. године, био је шегрт у продавници Ари Дејвиса, главног механичара у Кембриџу, који се специјализовао за производњу и поправку хронометра и других прецизних инструмената.[1] Управо док је био запослен код Дејвиса, Хау је дошао на идеју за шиваћу машину.

Он се оженио са Елизабет Џенингс Ејмс, ћерком Сајмона Ејмса и Џејн Б. Ејмс, 3. марта 1841. у Кембриџу.[2] Они су имали троје деце: Џејн Робинсон Хау (1842-1912), Сајмон Ејмс Хау (1844-1883) и Џулија Марија Хоу (1846-1869).

Изум шиваће машине и каријера[уреди | уреди извор]

Супротно увреженом мишљењу, Хау није први који је дошао на идеју о шиваћој машини. Многи други људи су формулисали идеју о таквој машини пре њега, једна замисао потиче већ из 1790. године, а неки су чак и патентирали свој дизајн и произвели радне машине, у једном случају најмање 80 прототипа.[3] Међутим, Хау је остварио значајна побољшања у дизајнерским концептима својих претходника и 10. септембра 1846. године, он је добио први патент Сједињених Држава (У.С. Патент 4.750) за шиваћу машину користећи дизајн закључаног шава.

Вероватно апокрифни извештај о томе како је дошао на идеју да стави ушицу игле на врх забележен је у породичној историји породице његове мајке:

Умало се изморио пре него што је открио где треба да се налази ушица игле шиваће машине. Вероватно је мало оних који знају како је до тога дошло. Његова првобитна идеја је била да прати модел обичне игле, а око пете. Није му пало на памет да је треба поставити близу тачке, а можда би и потпуно одустао да није сањао да направи шиваћу машину за дивљег краља у страној земљи. Баш као и у свом стварном радном искуству, био је збуњен због иглене уши. Мислио је да му је краљ дао двадесет четири сата да заврши машину и оспособи је да шије. Ако се не заврши за то време, смрт је требало да буде казна. Хау је радио и радио, и збуњивао се, и на крају је одустао. Тада је помислио да је изведен на погубљење. Приметио је да ратници носе копља која су прободена близу главе. Решење потешкоће је одмах дошло, и док је проналазач молио за време, пробудио се. Било је 4 сата ујутру. Скочио је из кревета, отрчао у своју радионицу, и до 9, игла са ушицом на врху је била грубо моделована. После тога је било лако. То је истинита прича о важном инциденту у проналаску шиваће машине.[4]

Упркос томе што је обезбедио свој патент, Хау је имао значајних потешкоћа да пронађе инвеститоре у Сједињеним Државама који би финансирали производњу његовог проналаска, та је његов старији брат Амаса Бемис Хоу отпутовао у Енглеску у октобру 1846. да тражи финансијску потпору. Амаса је успео да прода своју прву машину за 250 фунти Вилијаму Томасу из Чипсајда у Лондону, који је поседовао фабрику за производњу корзета, кишобрана и кофера. Елајас и његова породица придружили су се Амаси у Лондону 1848. године, али након пословних спорова са Томасом и нарушеног здравља његове супруге, Хоу се вратио готово без новца у Сједињене Државе. Његова супруга Елизабета, која се пре Елајаса вратила у Сједињене Државе, умрла је у Кембриџу, Масачусетс, убрзо након његовог повратка 1849. године.[5]

Упркос његовим напорима да прода своју машину, други предузетници су почели да производе машине за шивење. Хау је био принуђен да брани свој патент у судском поступку који је трајао од 1849. до 1854. јер је открио да је Исак Сингер у сарадњи са Волтером Хантом усавршио факсимил своје машине и продавао ја са истим шавом који је Хау изумео и патентирао. Победио је у спору и зарадио знатне хонораре од Сингера и других за продају свог изума.

Хау је донирао велики део новца који је зарадио за набавку опреме за 17. регименту добровољачке пешадијске армије Уније у Конектикату током Грађанског рата, у којој је Хау служио као редов у компанији D. Због свог поремећеног здравља обављао је лакше дужности, често виђан како хода уз помоћ свог шилаха, и заузео је положај управника поште у пуку, одслужујући своје време јашући до и из Балтимора са ратним вестима. Пријавио се 14. августа 1862, а иступио је из војне службе 19. јула 1865.[6][7]

Укљученост у проналазак рајфешлуса[уреди | уреди извор]

Хау је добио патент 1851. године за „Аутоматско, непрекидно затварање одеће”. Можда због успеха своје шиваће машине, он није озбиљно покушао да пласира на тржиште тај изум, пропуштајући признање које би иначе могао да добије.[8]

Каснији живот и наслеђе[уреди | уреди извор]

Монумент Елајаса Хау, скулпора Салатила Елајаса (1873), Сисајд Парк у Конектикату.

Између 1865/67. године, Елајас је основао предузеће The Howe Machine Co. у Бридгепорту, Конектикату, којим су управљали Елајасови зетови, браћа Стоквел до око 1886. Између 1854. и 1871/72, Елајасов старији брат, Амаса Бемис Хау, и касније је његов син Бенџамин Портер Хау, након што је Амаса умро 1868. године, поседовао је и управљао фабриком у Њујорку, која је производила шиваће машине под именом The Howe Sewing Machine Co.. Производи овог предузећа су освојили златну медаљу на Лондонској изложби 1862. године. Након тога је 1873. године Б. П. Хау продао фабрику и име предузећу The Howe Machine Co., које је спојило две компаније. Елајасова шиваћа машина је освојила златну медаљу на Париској изложби 1867. године,[1] а исте године Наполеон III га је наградио орденом Легије части за његов изум.[9]

Хау је умро у својој 48. години, 3. октобра 1867. од гихта и масног угрушка крви. Сахрањен је на гробљу Грин-Вуд у Бруклину у Њујорку. Његова друга жена Роуз Халадеј, која је умрла 10. октобра 1890. године, сахрањена је поред њега. Хау и Сингер су завршили своје дане као мултимилионери.[10]

Комеморативна поштанска марка за Елајаса Хау, 1940

Хау је комеморисан поштанском марком од 5 центи у серији Славни амерички изумитељи, објављеној 14. октобра 1940.[11] Филм Битлса из 1965. године Help! је (вероватно шаљиво) посвећен сећању на њега.[12] Године 2004, он је примљен у Кућу славних националних изумитеља Сједињених Држава.[1]

Генеалогија[уреди | уреди извор]

Хау је био потомак Џона Хауа (1602–1680) који је стигао у колонију залива Масачусетс 1630. из Бринклоуа у Ворикширу у Енглеској и настанио се у Садберију у Масачусетсу. Хау је такође био потомак Едмунда Рајса, још једног раног имигранта у колонију залива Масачусетс.[2][13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Елиас Хоwе, Натионал Инвенторс Халл оф Фаме”. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 1. 10. 2014. 
  2. ^ а б Едмунд Рице (1638) Ассоциатион, 2009. Десцендантс оф Едмунд Рице: Тхе Фирст Нине Генератионс. (CD-РОМ)
  3. ^ „А Бриеф Хисторy оф тхе Сеwинг Мацхине”. ИСМАЦС Интернатионал. Приступљено 22. 5. 2010. 
  4. ^ Драпер, Тхомас Wалн-Морган (1900). Тхе Бемис Хисторy анд Генеалогy: Беинг ан Аццоунт, ин Греатер Парт, оф тхе Десцендантс оф Јосепх Бемис оф Wатертоwн, Массацхусеттс. Сан Францисцо, Цал. [Тхе Станлеy-Таyлор цо., принтер]. стр. 160. 
  5. ^ „Елиас Хоwе Обитуарy”. Неw Yорк Тимес, Оцтобер 5, 1867. 5. 10. 1867. Приступљено 8. 11. 2009. 
  6. ^ „Мустер ролл, Цомпанy D, 17тх Цоннецтицут Волунтеер Инфантрy Регимент”. Севентеентх Цоннецтицут Волунтеер Инфантрy хомепаге. Архивирано из оригинала 20. 7. 2008. г. Приступљено 9. 11. 2009. 
  7. ^ „Про Патриа: Цивил Wар монумент оф Цоннецтицут”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2007. г. 
  8. ^ „Зиппер Хисторy”. АнсунМултитецх. Архивирано из оригинала 8. 7. 2012. г. Приступљено 22. 6. 2012. 
  9. ^ „Френцх Легион оф Хонор Реципиентс”. ННДБ-Биограпхиц Дата Басе. Приступљено 9. 11. 2009. 
  10. ^ Елиас Хоwе, 19тх Центурy Сциентифиц Америцан Онлине Архивирано 2007-03-20 на сајту Wayback Machine
  11. ^ "5-цент Хоwе Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јун 2010)", Arago: people, postage & the post, Smithsonian National Postal Museum, viewed September 28, 2014.
  12. ^ „Elias Howe, Sewing Machine Inventor, Gets a Little Help From the Beatles”. 10. 7. 2017. 
  13. ^ „Who was Edmund Rice?”. The Edmund Rice (1638) Association, Inc. Приступљено 8. 11. 2009. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Iles, George (1912), Leading American Inventors, New York: Henry Holt and Company, стр. 338—369 
  • Brandon, Ruth. A Capitalist Romance: Singer and the Sewing Machine (Lippincott, 1977).
  • Coffin, Judith G. (1994). „Credit, Consumption, and Images of Women's Desires: Selling the Sewing Machine in Late Nineteenth-Century France”. French Historical Studies. 18 (3): 749—783. JSTOR 286691. doi:10.2307/286691. .
  • Cooper, G.R. The Sewing Machine: Its Invention and Development (Smithsonian Institution Press, 1976)
  • Davies, Robert Bruce. Peacefully Working to Conquer the World: Singer Sewing Machines in Foreign Markets, 1854–1920 (Arno Press, 1976).
  • de la Cruz-Fernández, Paula A. (2015). „Multinationals and Gender: Singer Sewing Machine and Marketing in Mexico, 1890-1930”. The Business History Review. 89 (3): 531—549. JSTOR 43897571. doi:10.1017/S0007680515000756. 
  • de la Cruz-Fernández, Paula. Gendered capitalism. Sewing machines and multinational business in Spain and Mexico (1850–1940) (Routledge, 2021)
  • Godley, Andrew. "The Global Diffusion of the Sewing Machine, 1850–1914". Research in Economic History 20#1 (2001): 1–46.
  • Godley, Andrew. "Selling the Sewing Machine Around the World: Singer's International Marketing Strategies, 1850–1920", Enterprise & Society (2006) 7#2 pp. 266–314.
  • Godley, Andrew. "Singer in Britain: the diffusion of sewing machine technology and its impact on the clothing industry in the United Kingdom, 1860–1905". Textile History 27.1 (1996): 59–76.
  • Godley, Andrew. Fabricating Consumers: The Sewing Machine in Modern Japan (2012)
  • Jack, Andrew B. "The channels of distribution for an innovation: The sewing-machine industry in America, 1860–1865". Explorations in Economic History 9.3 (1957): 113+
  • Lampe, Ryan; Moser, Petra (2013). „Patent pools and innovation in substitute technologies—evidence from the 19th-century sewing machine industry”. The RAND Journal of Economics. 44 (4): 757—778. JSTOR 43186442. doi:10.1111/1756-2171.12035. 
  • Thomson, Ross (1987). „Learning by Selling and Invention: The Case of the Sewing Machine”. The Journal of Economic History. 47 (2): 433—445. JSTOR 2122240. doi:10.1017/S0022050700048178. 
  • Wickramasinghe, Nira (2014). „Following the Singer Sewing Machine”. Metallic Modern. Berghahn Books. стр. 16—40. ISBN 9781782382423. JSTOR j.ctt9qd0gq.6. .

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Elаjas Hаu на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Elаjas_Hаu&oldid=27803561”