Еластографија јетре
 Приказ ширења таласа смицања добијених применом коришћењем ВЦТЕ технике. Елестограм у нормалној јетри (горње) и у циротичној јетри (доле). Чврстина јетре је значајно већа у циротичној јетри |
Еластографија јетре, пролазна еластографија, виртуелна палпација, фиброскопија, МР еластографија је неинвазивна сликовна (имиџинг) метода која се користи за процену еластичности, густоће и одређивање других показатеља стања ткива јетре. Применом еластограије ткива, визуализује се разлика у механичким својствима ткива и одређују индекси потребни за дијагностиковање и детаљно описивање тренутног стања која смањује проток крви у јетри и изазива накупљање ожиљног ткива, које резултује фиброзом јетре.[1]
Ако се правовремено не дијагностикује и лечи, фиброза може довести до озбиљних проремећаја у функционисању јетре, која укључују: цирозу јетре, рак јетре и инсуфицијенцију јетре. Еластографско тестирање јетре може се употребити и уместо биопсије јетре, инвазивног теста за испитивање јетреног ткива. Рана дијагноза еластографијом јетре и правовремено лечење не само да могу умањити већ и преокренути последице фиброзе јетре.
Опште информације о еластографији[уреди | уреди извор]
Процену чврстине ткива користи се више од хиљадаму година у дијагностици, на основу сазнања да многе болести и стања доводе до промена у чврстини патолошких промена, што је нарочито присутно код туморских промена. У прошлости ове промене су процењиване клиничком палпацијом, што је било од изузетног значаја приликом обављања физикалног прегледа. За површне органе, као што су дојке, јетра, штитаста жлезда, палпацију је било лако и прецизно обавити, међутим, за преглед дубљих органа овај преглед је био проблематичан.
Зато је уводјење одредјивања чврстине ткива уз ултразвучну дијагностику и спајање имиџинг технике са техником одређивања механичких својстава ткива представљало је револуционаран преокрет у неинвазивној дијагностици. Тако је и ултразвучна еластографија као нова технику снимања произвела нови квалитет слике заснован на чврстини ткива, јер пружа додатне клиничке информације ултразвучном прегледу у Б-моду, који оцењује акустична својства структура, и Допплер моду, који оцјењује васкуларни проток у испитиваној зони.
| Мод | Шта се мери | Шта се приказује |
|---|---|---|
| Б-мод | Акустична импеданца | Анатомија |
| Допплер мод | Покретљивост | Васкуларни проток |
| Еластографски мод | Механичке особине | Чврстина ткива |
Еластографија у цирози јетре[уреди | уреди извор]
Хроничне болести јетре, које могу довести до цирозе, данас се налазе међу првих десет узрока смрти у развијеним земљама света, и један су од водећих јавноздравствених проблема на глобалном нивоу.[2] Главни узроци хроничних болести јетре су инфекције вирусима хепатитиса Б и C, али и повећана учесталост алкохолних и неалкохолних стеатохепатитиса.[3] Процењује се да само у Сједињеним Америчким Државама 0,15% укупне популације болује од цирозе јетре.[4]
Цироза јетре је процес настанка фиброзе која напредује до дифузне дезорганизације нормалне структуре јетре, а манифестује се појавом регенеративних чворова окружених густим и фиброзним ткивом.[5] Према томе фиброза јетре, која је главни чинилац цирозе, је накупљање везивног ткива у јетри као одговор на хепатоцелуларно оштећење готово било ког узрока.
Степен јетрене фиброзе на најдиректнији и најбољи начин указује на тежину оштећења јетре, а узнапредовалост фиброзе пружа информације о прогнози болести и помаже у одабиру приоритета у лечењу овог стања.
Дијагностичке методе фиброзе јетре[уреди | уреди извор]
- Биопсија јетре
Златним стандардом у дијагностици цирозе јетре сматра се биопсија јетреног ткива с неколико система бодовања како би се проценио степен фиброзе у узорку.[6] Међутим, биопсија јетре је инвазивна метода која за собом повлачи и могућност одређених компликација, па чак и смрти, али и покрива само одређене делове јетреног паренхима.
- Физичке методе
У физикалне методе дијагностике убрајају се ултразвучна и магнетна резонантна еластографија, које се заснивају на еластограији ткива, како би се визуализирале разлике у механичким својствима ткива. Тако се развила транзијентна еластографија (енгл. Трансиент Еластограпхy, ТЕ) која се најчешће користи (нпр Фибросцан, Ецхосенс) и спада у групу еластографије засноване на ширењу таласа (енгл. схаре-wаве). Она употребљава ултразвучни сноп како би мерила брзину ширења звучног таласа кроз мека ткива које испитујемо, а тврдоћу јетре изражава у килопаскалима или сантиметрима по секунди.[7] Осим ње постоји и еластографија у стварном времену.
Убрзано се развија и еластографија заснована на магнетској резонанцији (енгл. Магнетиц Ресонанце Еластограпхy, МРЕ). Њене предности над еластографијом засниваном на ултразвуку су независност о хабитусу испитаника, изостанак субективности и могућност приказивања целог органа.[8] Највећи недостатак је висока цена и слаба доступност уређаја.
Врсте еластографија јетре[уреди | уреди извор]
Данас се за еластографије јетре користе следеће две методе:
Ултразвучна еластографија[уреди | уреди извор]
Ова метода позната и као фиброскопија (или Фибросцен, према робној марки ултразвучног уређаја), користи ултразвучни сноп како би мерила брзину ширења таласа смицања кроз мека ткива кој се испитуја, а тврдоћу јетре (као знак фиброзе) изражава у килопаскалима или сентиметрима по секунди.[7]
Магнетна резонантна еластографија (МРЕ)[уреди | уреди извор]
МРЕ је поступак који комбинује ултразвучну технологију са магнетном резонанцијом. Односно ова метода истовремено користећи јаке магнете и радио таласе како би стварила слику органа и/или структура унутар тела, уз помоћ рачунарских програма за израду визуелне мапе која показује тврдоћу јетре.
- Предности МРЕ
Предности МРЕ над еластографијом заснованој на ултразвуку су независност од хабитуса испитаника, отсуство субјективности и могућност приказивања целог органа.[8]
- Недостаци МРЕ
Највећи недостатак је висока цена и слаба доступност ових уређаја у многим здравственим установама на глобалном нивоу.
- Ограничења
МР еластографија има ограничења у примени код особа које имају уграђене металне уређаје (пејсмејкере, вештачке срчане залистке, инфузионе пумпе), јер може утицати на рад ових уређаја, а у неким случајевима може бити и опасна по живот. Зубне протезе и одређене врсте тетоважа које садрже метал такођер могу узроковати проблеме током поступка.
Тест се такође не препоручује женама које су трудне или мисле да би могле бити трудне, јер није сасвим истражено да ли је магнетско поља штетно за нерођену бебу.
Индикације[уреди | уреди извор]
Еластографија се користи у дијагностици:
- Масне болести јетре (ФЛД) — стања код којег се нормално јетрено ткиво замењује масноћом, која може довести до смрти и фиброзе.
- Фиброзе јетре — која ако се не лечи, на крају се претвара у цирозу.
- Цирозе јетре — најчешће узрокована злоупотребом алкохола или хепатитисом, која у тешким случајевима може бити опасна по живот.
- Вирусни хепатитис,
- Безалкохолни стеатохепатитис,
- Атоимуне и хроничне лезије јетре — јер омогућава проучавање ткива и његову густоћу, жаришта ибвазије вируса и на основу добијених података омогућава одређивање најбољи антивирусних лекова. * Хронични алкохолизама — препоруча се чешће примена методе, због праћења стања јетре.
- Наследне болести за провођенне особе.
Применом ове технике могуће је не само постављање дијагнозе већ и праћење напредовање фиброзе, одређивање величина лезије и предвиђање и обликовање тактике лечења.
Резултати[уреди | уреди извор]
Обе врсте еластографије мере крутост јетре. Што је тврђа јетра, то је већа фиброза, тако да резултати могу бити у распону од малих ожиљака или умерених до узнапредовалих ожиљака на јетри. Узнапредовали ожиљци познати су као цироза јетре.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Пинзани M, Виззутти Ф, Арена У и сур. Тецхнологy Инсигхт: нонинвасиве ассессмент оф ливер и бросис бy биоцхемицал сцорес анд еластограпхy. Нат Цлин Працт Гастроентерол Хепатол 2008; 5: 95-106.
- ^ Бокун Т, Кардум D, Филипец-Канижај Т и сур. Чимбеници ризика за кроничне болести јетре: примарна и секундарна превенција. Медиx 2015; 117: 168-72.
- ^ Портинцаса П. Нон-алцохолиц стеатохепатитис (НАСХ): аппроацхинг море таилоред анд еф ецтиве тхерапиес. Ј Гастроинтест Ливер Дис ЈГЛД. 2007;16: 167-9.
- ^ Сцхуппан D, Афдхал НХ. Ливер циррхосис. Ланцет Лонд Енгл 2008; 371: 838-51.
- ^ Залесак M, Францис К, Гедеон А и сур. Цуррент анд футуре дисеасе прогрессион оф тхе цхрониц ХЦВ популатион ин тхе Унитед Статес. ПлоС Оне 2013; 8: е63959.
- ^ Схарма С. Нон-инвасиве диагносис оф адванцед и бросис анд циррхосис. Wорлд Ј Гастроентерол 2014; 20: 16820.
- ^ а б Ким МY. Инвасиве анд нон-инвасиве диагносис оф циррхосис анд портал хyпертенсион. Wорлд Ј Гастроентерол 2014; 20:4300.
- ^ а б Хонг WК, Ким МY, Баик СК и сур. Тхе усефулнесс оф нон-инвасиве ливер стиф несс меасурементс ин предицтинг цлиницаллy сигнии цант портал хyпертенсион ин циррхотиц патиентс: Кореан дата. Цлин Мол Хепатол 2013; 19: 370-5.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Еластографија јетре на Викимедијиној остави
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
