Електротехничка школа „Мија Станимировић” Ниш
| ЕТШ Мија Станимировић | |
|---|---|
| Тип | државна |
| Локација | Ниш |
| Држава |  Србија |
Електротехничка школа „Мија Станимировић” је средња школа у Нишу у Градској општини Палилула. У школи се образују ученици електро струке.
Историја[уреди | уреди извор]
Школа некада[уреди | уреди извор]
ЕТШ “Мија Станимировић” је основана 1. августа 1949. године. С радом је почела 1. септембра исте године у једној од зграда РР у Нишу. У то време била је нижа Индустријска школа у којој су се обучавали кадрови за индустрију радио и рендген апарата. Школовање је трајало три године, а већина тадашњих ученика била је смештена у школском интернату. У првој школској години (1949/50.) уписана су три одељења, са укупно 78 ученика. Из те прве генерације њих педесет деветоро је 1952. добило диплому о завршеном школовању.
У школској 1952/53. години школа добија назив Индустријска школа Завода РР “Мија Станимировић”. Током времена, са повећањем броја ученика, јавила се и потреба за проширењем простора, па је 1967. године школа пресељена из круга Електронске индустрије у нову зграду (која се налазила испред ЕИ Ниш).
Године 1973. формиран је Електроцентар Ниш, као образовно-васпитна организација електротехничке струке, са ООУР ЕТШ “Мија Станимировић” и ЕТШ “Никола Тесла”. Свака школа имала је свог директора, секретара и Савет школе, а заједничко им је било рачуноводство, педагог и психолог. Електроцентар се укида 15. новембра 1989. године, а ЕТШ “Мија Станимировић” наставља самостално да се развија и ради у новој згради на Булевару Вељка Влаховића 82-84 (данас Булевар цара Константина), где се и данас налази.
Осим занимања трећег степена, уведена су и четворостепена занимања. Свршени ученици школе углавном су се запошљавали и били носиоци развоја некада великог индустријског гиганта ЕИ Ниш, а неки су даљим школовањем и усавршавањем постали и истакнути руководиоци.
У историјату школе веома је важан период од 1985. до 1989. године. Тада је извршена реконструкција и доградња још једног спрата, а школски простор је постао богатији за специјализоване кабинете (лабораторије) намењене извођењу лабораторијски вежби и практичне наставе. У приземљу се налазило једанаест учионица, радионица за практичну наставу и сала за физичко васпитање, а на спрату телевизијски студио, кабинет за стране језике, библиотека, десет лабораторија за опште и уже стручне предмете и практичну наставу, две рачунарске учионице, кабинет актива српског језика и канцеларија школског психолога. Део практичне наставе и лабораторијских вежби из појединих уско стручних предмета изводио се у предузећима која су располагала одговарајућом опремом.
Релативно успешно је преброђен проблематичан период економске кризе, ратних догађања и политичких превирања деведесетих година 20. века, да би се у првој деценији 21. века школа активно укључила у многе иницијативе за реформу средњег стручног образовања у Србији. I сама је била покретач бројних нових идеја у процесу увођења иновација у област образовања. Истовремено је новим просторима и садржајима обогатила свој изглед и радно окружење. Све то резултовало је једном потпуно новом сликом школе 21. века, у какве се ЕТШ „Мија Станимировић“ данас с правом може уврстити. [1]
Школа данас[уреди | уреди извор]
ЕТШ „Мија Станимировић“ је на путу свог постојања (дугом 63 године) прошла кроз различите реформе, просторна реконструисања и дограђивања. Захваљујући добро уређеном и одржаваном радном простору, савременој опреми и методама извођења теоријске и практичне наставе, као и богатим људским ресурсима, може се рећи да она данас представља једну од најсавременијих школа у Србији. Смештена је у пријатном амбијенту зеленила, на путу ка Нишкој Бањи и у непосредној близини археолошког налазишта Медијана.
У ЕТШ „Мија Станимировић“ се образује око 760 ученика за шест занимања четвртог степена. Осим редовних ученика, школа се бави преквалификацијом и доквалификацијом ванредних ученика за занимања трећег, четвртог и петог степена. Безбедност ученика приоритет је у стратегији и организацији школе. Осим стандардних метода дежурстава, она је остварена и ефикасним електронским системом заштите и видео надзором, а успостављена је и чврста сарадња са школском полицијом. Све то резултирало је миром и безбедним условима рада.
Школска зграда има два нивоа. У приземљу се налази 13 учионица за извођење теоријске наставе, кабинет за стране језике и грађанско васпитање и неколико службених просторија за руководство и административно особље школе. Ту је и сала с теретаном за извођење часова физичког васпитања и друге спортске активности у школи. На спрату су савремено опремљени кабинети (лабораторије) за електронику, мерења, телекомуникације, радио и видео технику, мултимедију, практичну наставу, три рачунарска кабинета, сала за мултимедијалне презентације и наставу, ТВ студио, просторија за рад с ванредним ученицима, библиотека са Интернет клубом, простор за пријем родитеља и неколико службених просторија за особље. Осим тога, у дворишту школе се налази аутогаража са савременим уређајима за дијагностику, пратећим просторијама, као и спољни терен за мале спортове. У школи функционише и рачунарска мрежа са више од 70 рачунара.
Посебна пажња у школи посвећује се људским ресурсима. Школа има 103 запослених, а у настави је ангажовано 78. Скоро сви запослени наставници прошли су кроз неки облик едукације (разни облици рачунарске обуке, реформа, школски програми, модуларни системи, обуке из области струке, педагогије и психологије...). Захваљујући томе и сопственој иницијативи и активношћу, а у сарадњи са одговарајућим образовним организацијама и институцијама, она је успела да у потпуности измени структуру досадашњих превазиђених образовних профила и уведе четири нова огледна занимања осмишљена потпуно у складу са савременим трендом развоја рачунарских и информационо-комуникационих технологија. Резултати тих активности огледају се у знатном повећању броја и квалитета ученика који се одлучују за упис у ову школу, као и у њиховим резултатима и постигнућима у наставним и ваннаставним активностима. [2]
Образовни профили[уреди | уреди извор]
- Електротехничар информационих технологија - оглед
- Администратор рачунарских мрежа
- Електротехничар за електронику на возилима – оглед
- Електротехничар телекомуникација – оглед
- Електротеничар мултимедија
- Електротехничар телекомуникација
- Електротехничар електронике [3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ [[хттпс://wеб.арцхиве.орг/wеб/20200625000000/хттпс://хттпс/ Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2020)://www.етсмијастанимировиц.еду.рс/о-сколи/скола-данас//о-сколи/скола-некада/] Сајт школе "Школа некада"]
- ^ [[хттпс://wеб.арцхиве.орг/wеб/20191221001316/хттпс://www.етсмијастанимировиц.еду.рс/о-сколи/скола-данас/ Архивирано на сајту Wayback Machine (21. децембар 2019)] Сајт школе "Школа данас]
- ^ [[хттпс://wеб.арцхиве.орг/wеб/20191221001317/хттпс://www.етсмијастанимировиц.еду.рс/образовни-профили/ Архивирано на сајту Wayback Machine (21. децембар 2019)] Образовни профили]