Пређи на садржај

Еритритол

С Википедије, слободне енциклопедије
Еритритол
Називи
IUPAC назив
(2R,3S)-butan-1,2,3,4-tetraol
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.005.217
Е-бројеви Е968 (глазинг агентс, ...)
КЕГГ[1]
УНИИ
  • OC[C@@H](O)[C@@H](O)CO
  • C([C@H]([C@H](CO)O)O)O
Својства
C4H10O4
Моларна маса 122,12 g·mol−1
Густина 1,45 g/cm³
Тачка топљења 121 °C (250 °F; 394 K)
Opasnosti
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
1
1
0
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Еритритол ((2R,3S)-бутан-1,2,3,4-тетраол) је шећерни алкохол (полиол) који је одобрен за употребу као прехрамбени адитив у Сједињеним Америчким Државама[2] и већини других земаља. Њега је открио британски хемичар Џон Стенхоус 1848.[3] Он се природно јавља у неким врстама воћа и ферментисане хране.[4] На индустријском нивоу, он се производи из глукозе ферментацијом помоћу квасца, Moniliella pollinis.[2] Он има 60–70% слаткоће стоног шећера, мада има маргиналну калоричну вредност од 0.2 килокалорија по граму (95% мање од других шећера). Он не утиче на ниво крвног шећера; не узрокује оштећења зуба; парцијално се спсорбује у телу; и излучује се путем урина и измета. Он је у мањој мери склон изазивању гастричних нуспојава у односу на друге шећерне алкохоле, услед његовог једиственог пута варења.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ а б FDA/CFSAN: Agency Response Letter: GRAS Notice No. GRN 000076
  3. ^ The discovery of erythritol, which Stenhouse called "erythroglucin", was announced in: Stenhouse, John (1. 1. 1848). „Examination of the proximate principles of some of the lichens”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. 138: 63—89; see especially p. 76. 
  4. ^ Shindou, T., Sasaki, Y., Miki, H., Eguchi, T., Hagiwara, K., Ichikawa, T. (1988). „Determination of erythritol in fermented foods by high performance liquid chromatography”. Shokuhin Eiseigaku Zasshi. 29 (6): 419—422. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]