Етил формат
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
Etil format
| |||
| Системски IUPAC назив
Етил метаноат | |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ECHA InfoCard | 100.003.384 | ||
| МеСХ | Етхyл+формате | ||
| |||
| Својства | |||
| C3H6O2 | |||
| Моларна маса | 74,08 g·mol−1 | ||
| Густина | 0,917 g/cm3 | ||
| Тачка топљења | −80 °C; −112 °F; 193 K | ||
| Тачка кључања | 540 °C (1.004 °F; 813 K) | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Етил формат је естар који се формира кад етанол (алкохол) реагује са мрављом киселином (карбоксилна киселина). Он је познат као етил метаноат зато што је мравља киселина исто позната као метанска киселина. Етил формат има карактеристични мирис рума и он делом одговоран за укус малина.[1]
Безбедност
[уреди | уреди извор]Етил формат је генерално препознат као безбедан од стране ФДА.[2]
Познато је да етил формат може да изазове иритацију очију, коже, мукозне мембране, и респираторног система људи и животиња; он и такође депресант централног нервног система.[3] У индустрији, он се користи као растварач за целулозног нитрата, целулозног ацетата, уља, и масноћа. Он се може користити као замена за ацетон. Радници могу исто тако изложени овом материјалу под следећим околностима:[3]
- у току примене лака путем спреја, четке, или загњуривања;
- у току производње сигурносног стакла;
- у току фумигације дуван, житарица, и сушеног воћа (као алтернатива метил бромида код карантинских система[2])
Сматра се да је временско-тежински просек од 100 делова на милион (300 милиграма по кубном метру) у току осмо-ћасовног периода дозвољени лимит експозиције.
У свемиру
[уреди | уреди извор]Астрономи су идентификовали етил формат у прашини у маглине у области галаксије Млечног Пута зване Сагитариус Б2. Астрономи, из Маx Планковог Институт за Радио Астрономију из Бона, Немачка, су користили 30 метарски ИРАМ радиотелескоп у Шпанији да анализирају радијационе спектре емитоване из врућег региона близу нове звезде. Он је један од 50 молекула које су астрономи идентификовали.[1]
Литература
[уреди | уреди извор]- ^ а б Сампле, Иан (21. 4. 2009). „Галаxy'с центре тастес оф распберриес анд смеллс оф рум, саy астрономерс”. Тхе Гуардиан. Приступљено 21. 04. 2009.
- ^ а б „Алтернативе фумигантс: Етхyл Формате”. Университy оф Цалифорниа. Архивирано из оригинала 30. 05. 2009. г. Приступљено 25. 04. 2009.
- ^ а б „Оццупатионал Сафетy анд Хеалтх Гуиделине фор Етхyл Формате”. ОСХА. Архивирано из оригинала 14. 04. 2009. г. Приступљено 25. 04. 2009.
