Етиллитијум

Етиллитијум
	; Етиллитијум
Називи
	IUPAC назив litijum;etan
Идентификација
CAS број	811-49-4 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
Бајлштајн	3587196
ChEBI	ЦХЕБИ:ЦХЕБИ:51468 ;
ChemSpider	71438 ;
ECHA InfoCard	100.011.246
EC број	212-370-2
Гмелин Референца	738
PubChem C ID	79107;
УНИИ	42349886 ;
	SMILES [Li+].C[CH2-]; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C2H5Li
Моларна маса	36,05512859 g/mol
Опасности
Опасност у току рада	запаљив, корозиван
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	Референце инфокутије

Етиллитијум је органометално једињење литијума формуле ЛиЦХ₂СХ₃. Оно се јавља у виду безбојних кристала, растворљивих у органским растварачима, а постоји у облику тетра- и хексамера.

Реактивност

Реакција литијума и етил бромида:

{\mathsf {2Li+CH_{3}CH_{2}Br\ {\xrightarrow {}}\ LiCH_{2}CH_{3}+LiBr}}

Реакција литијума и диетил живе:

{\mathsf {2Li+Hg(CH_{2}CH_{3})_{2}\ {\xrightarrow {}}\ 2LiCH_{2}CH_{3}+Hg}}

Физичка својства

Етиллитијум се формира у поларним растварачима (етри, тетрахидрофуран) и у кристалима тетрамерног облика (ЛиС₂Х₅)₄ - искошена коцка.

У неполарним растварачима (бензен, угљоводоници) - хексамери (ЛиС₂Х₅)₆.

Сублимира се у вакууму на 70-80°Ц.

Хемијска својства

Етиллитијум се оксидује атмосферским кисеоником са самозапаљењем. Он бурно реагује са водом која се користи за сушење органских растварача и анализу количине воде у растварачима:

{\mathsf {LiCH_{2}CH_{3}+H_{2}O\ {\xrightarrow {}}\ LiOH+C_{2}H_{6}\uparrow }}

Референце

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

Literatura

Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
Химическая энциклопедия. 2. Редкол.: Кнунянц И.Л. и др. М.: Советская энциклопедия. 1990.
Рипан Р.; Четяну И. (1971). Неорганическая химия. Химия металлов. 1. М.: Мир.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[1]

[2]