Пређи на садржај

Еволуционо рачунарство

С Википедије, слободне енциклопедије
Еволуција популације случајних слика. Сваки кадар у анимацији је генерација која приказује најбољу особу у погледу фитнеса са геномом састављеним од нивоа сивих тонова сваког сегмента. Еволуција прати кораке: 1. процена фитнеса, 2. рангирање појединца и 3. укључитивање гена следећег појединца са најбољим фитнесом. Фитнес је разлика грешке у одноду на слику Чарлса Дарвина

У рачунарској науци, еволуционо рачунарство је породица алгоритама за глобалну оптимизацију инспирисана биолошком еволуцијом,[1][2][3][4][5] и подобласт вештачке интелигенције и меког рачунарства која проучава ове алгоритме. У техничком смислу, они су популационо заснована породица решавања проблема типа покушаја и грешака са метахеуристичким[6] или стохастичким карактером оптимизације.[7][8][9]

У еволуционом прорачуну, почетни скуп решења кандидата се генерише и итеративно ажурира. Свака нова генерација се производи стохастичким уклањањем мање жељених решења и увођењем малих насумичних промена као и, у зависности од методе, мешањем родитељских информација. У биолошкој терминологији, популација решења је подвргнута природној селекцији (или вештачкој селекцији), мутацији и евентуално рекомбинацији. Као резултат, популација ће постепено еволуирати како би се повећала фитнес, у овом случају изабране функције фитнеса алгоритма.[10][11]

Еволуционе технике рачунања могу да произведу високо оптимизована решења у широком спектру подешавања проблема, што их чини популарним у рачунарској науци. Постоје многе варијанте и проширења, прилагођена специфичнијим породицама проблема и структура података. Еволуционо рачунање се такође понекад користи у еволуционој биологији као ин силицо експериментална процедура за проучавање уобичајених аспеката општих еволуционих процеса.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Халл & Халлгрíмссон 2008, стр. 4–6
  2. ^ „Еволутион Ресоурцес”. Wасхингтон, DC: Натионал Ацадемиес оф Сциенцес, Енгинееринг, анд Медицине. 2016. Архивирано из оригинала 3. 6. 2016. г. 
  3. ^ Сцотт-Пхиллипс, Тхомас C.; Лаланд, Кевин Н.; Схукер, Давид M.; et al. (мај 2014). „The Niche Construction Perspective: A Critical Appraisal”. Evolution. 68 (5): 1231—1243. ISSN 0014-3820. PMC 4261998Слободан приступ. PMID 24325256. doi:10.1111/evo.12332. „Evolutionary processes are generally thought of as processes by which these changes occur. Four such processes are widely recognized: natural selection (in the broad sense, to include sexual selection), genetic drift, mutation, and migration (Fisher 1930; Haldane 1932). The latter two generate variation; the first two sort it. 
  4. ^ Hall & Hallgrímsson 2008, стр. 3–5
  5. ^ Voet, Voet & Pratt 2016, стр. 1–22, Chapter 1: Introduction to the Chemistry of Life
  6. ^ Sörensen, Kenneth (2015). „Metaheuristics—the metaphor exposed” (PDF). International Transactions in Operational Research. 22: 3—18. CiteSeerX 10.1.1.470.3422Слободан приступ. S2CID 14042315. doi:10.1111/itor.12001. Архивирано из оригинала (PDF) 2013-11-02. г. 
  7. ^ Spall, J. C. (2003). Introduction to Stochastic Search and Optimization. Wiley. ISBN 978-0-471-33052-3. 
  8. ^ Fu, M. C. (2002). „Optimization for Simulation: Theory vs. Practice”. INFORMS Journal on Computing. 14 (3): 192—227. doi:10.1287/ijoc.14.3.192.113. 
  9. ^ M.C. Campi and S. Garatti. The Exact Feasibility of Randomized Solutions of Uncertain Convex Programs. SIAM J. on Optimization, 19, no.3: 1211–1230, 2008.[1]
  10. ^ Wassersug, J. D., and R. J. Wassersug, 1986. Fitness fallacies. Natural History 3:34–37.
  11. ^ Kimura, James F. Crow, Motoo (1970). An introduction to population genetics theory ([Reprint] изд.). New Jersey: Blackburn Press. стр. 5. ISBN 978-1-932846-12-6. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]