Пређи на садржај

Ф. Т. Барнум

С Википедије, слободне енциклопедије
Ф. Т. Барнум
Пуно имеФинеас Тејлор Барнум
Датум рођења(1810-07-05)5. јул 1810.
Место рођењаБетел (Конектикат)
 САД
Датум смрти7. април 1891.(1891-04-07) (80 год.)
Место смртиБриџпорта (Конектикат)
 САД
Место укопаГробље Маунтин Гроув, Бриџпорт
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
Занимањезабављач, политичар, аутор
Потпис

Финеас Тејлор Барнум (енгл. Phineas Taylor Barnum; 5. јул 1810 — 7. април 1891) био је амерички забављач, политичар, и бизнисмен запамћен по промовисању познатих превара и по оснивању Барнум & Бејли циркуса (1871–2017).[1] Такође је био глумац, издавач и филантроп, мада је о себи говорио: „По професији сам забављач ... и сво позлаћивање неће направити ништа друго од мене”.[2] Према његовим критичарима, његов лични циљ је био „да стави новац у своје сопствене кофере”.[2] Он је општеприхваћен по формулисању изреке „По једна наивчина се рађа сваког минута”,[3] иако се не могу наћи докази да је он то изјавио.

Барнум је постао власник малог предузећа у својим раним двадесетим годинама и основао је недељни лист пре него што се преселио у Њујорк Сити 1834. године. Он се посветио каријери у забави, прво са варијететном трупом која се звала „Барнумов велики научни и музички театар”, а убрзо након тога купујући Скадеров амерички музеј који је преименовао по себи. Музеј је користио као платформу за промоцију превара и људских реткости, попут фиџијске сирене и генерала Тома Тама.[4] Године 1850, промовисао је америчку турнеју шведске оперске певачице Џени Линд, плаћајући јој невиђених 1000 долара по ноћи за 150 ноћи. Био је погођен економским преокретима 1850-их због лоших инвестиција, као и дугогодишњих судских спорова и јавног понижавања, али је користио предавачку туру као поборник трезвености како би изашао из дугова. Његов музеј је додао први амерички акваријум и проширио одељење воштаних фигура.

Барнум је служио два мандата у законодавном телу државе Конектикат 1865. године као републиканац за Ферфилд. Пред законодавном скупштином говорио је о ратификацији Тринаестог амандмана устава Сједињених Држава којим је укинуто ропство и присилно служење: „Људска душа, коју је Бог створио и за коју је Христ умро, не треба да буде третирана са непоштовањем. Она може обитавати у телу Кинеза, Турчина, Арапина или дивљака - али је то још увек бесмртни дух.”[5] Он је изабран 1875. године за градоначелника Бриџпорта у Конектикату, где је радио на побољшању водоснабдевања, довођењу гасне расвете на улице и спровођењу закона о алкохолним пићима и проституцији. Такође је био кључан за покретање болнице у Бриџпорту 1878. године и био је њен први председник.[6] Упркос тога, циркуски посао је био извор великог дела његове трајне славе. Он је основао „Велики путнички музеј Ф. Т. Барнума, менагерију, караван и хиподром”, путнички циркус, менагерију и музеј „наказа” који су током година имали многа имена.

Барнум је био ожењен са Чарити Халет од 1829. до њене смрти 1873, и имали су четворо деце. Године 1874, неколико месеци након смрти његове жене, оженио се Нанси Фиш, ћерком његовог пријатеља која је била 40 годна млађа од њега. Били су у браку до 1891. године када је Барнум умро од можданог удара у својој кући. Сахрањен је на гробљу Маунтин Гроув у Бриџпорту, које је сам дизајнирао.[7]

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Барнум је рођен у Бателу у Конектикату, као син гостионичара, кројача и власника продавнице Фило Барнума (1778–1826) и његове друге жене Ирене Тејлор. Његов деда по мајци Финијс Тејлор био је виговац, законодавац, земљопоседник, судија и лутријски интригант који је имао велики утицај на њега.

Барнум је током година имао неколико предузећа, укључујући продавницу опште робе, трговину аукцијама, уред за некретнине и лутријску мрежу широм државе. Он је основао 1829. године недељни лист под називом Тхе Хералд оф Фреедом у Данбурију у Конектикату. Његови уводници против старешина локалних цркава произвели су тужбе за клевете и кривичне поступке, што је резултирало затворском казном у трајању од два месеца, али је по пуштању на слободу постао предводник либералног покрета. Он је продао предузеће 1834. године.

Каријеру је започео као шоуман 1835. када је имао 25 година куповином и излагањем слепе и готово потпуно парализоване жене ропкиње по имену Џојс Хит, коју је један његов познаник представљао по Филаделфији као бившу медицинску сестру Џорџа Вашингтона која је 161 година стара. Ропство је већ било забрањено у Њујорку, али он је искористио законски превид који му је омогућио да је изнајми на годину дана за 1.000 долара, позајмивши 500 долара да би извршио куповину. Хит је умрла у фебруару 1836. године, са не више од 80 година. Барнум ју је користио 10 до 12 сати дневно, и он је организовао јавну аутопсију њеног тела у њујоршком салону где су гледаоци платили 50 центи како би гледали исецање мртве жене, јер је он објавио да је она вероватно имала само половину наводне старости.[8][9]

Шоумен и промоције

[уреди | уреди извор]

Фиџи сирена и Том Там

[уреди | уреди извор]

Године 1842, Барнум је представио своју прву велику варку: створење са телом мајмуна и репом рибе познато као „Фиџи” сирена. Изнајмио га је од колеге власника музеја Мосеса Кимбала из Бостона који му је постао пријатељ, поузданик и сарадник.[10][11] Барнум је оправдао своје варке називајући их рекламама како би скренуо пажњу на музеј. Рекао је: „Не верујем у заваравање јавности, али верујем у то да прво привучем, а затим да им угодим.“[12]

Године 1843, Барнум је ангажовао индијског плесача фу-Хум-Ме, првог од многих Индијанаца које ће представити. Током 1844–45, он је са генералом Томом Тамбом био на турнеји по Европи и упознао краљицу Викторију, која је била забављена,[13] мада ју је патуљак Стратон растужио, и догађај је имао добар пријем јавности. То је отворило врата за посете краљевским породицама широм Европе, укључујући цара Русије, и омогућило Барнуму да стекне многе нове атракције, укључујући аутомате и друга механичка чуда. Током тог периода, купио је друге музеје, укључујући и музеј уметника Рембранта Пила у Филаделфији,[14] први велики музеј у земљи. До краја 1846. године, Барнумов амерички музеј је привлачио 400.000 посетилаца годишње.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Нортх Америцан Тхеатре Онлине: Пхинеас Т. Барнум
  2. ^ а б Кунхардт, Кунхардт & Кунхардт 1995, стр. ви
  3. ^ Схапиро, Фред Р. Тхе Yале Боок оф Qуотатионс. Неw Хавен: Yале УП, 2006. п. 44
  4. ^ а б Кунхардт, Кунхардт & Кунхардт 1995, стр. 73
  5. ^ Барнум, Пхинеас (1888). Тхе лифе оф П. Т. Барнум. Буффало, Н.Y.: Тхе Цоуриер Цомпанy. стр. 237 — преко Ебоок анд Теxтс Арцхиве – Америцан Либрариес. 
  6. ^ Кунхардт, Кунхардт & Кунхардт 1995
  7. ^ Рогак, Лиса (2004). Стонес анд Бонес оф Неw Енгланд: А гуиде то унусуал, хисториц, анд отхерwисе нотабле цеметериес. Глобе Пеqуат. ИСБН 978-0-7627-3000-1. 
  8. ^ Манскy, Јацкие (22. 12. 2017), П. Т. Барнум Исн'т тхе Херо тхе "Греатест Схоwман" Wантс Yоу То Тхинк – Хис патх то фаме анд ноториетy беган бy еxплоитинг ан енславед славе wоман, ин лифе анд ин деатх, ас ентертаинмент фор тхе массес, Смитхсониан 
  9. ^ Фреед, Робин. „Јоице Хетх”. МА цандидате, Университy оф Виргиниа Америцан Студиес Департмент. Архивирано из оригинала 18. 5. 2002. г. Приступљено 8. 4. 2007. 
  10. ^ Сцхwеитзер, Марлис. "Барнум'с Ласт Лаугх? Генерал Том Тхумб'с Wеддинг Цаке ин тхе Либрарy оф Цонгресс." Перформинг Артс Ресоурцес 2011; 28.: 116. Ассоциатес Програмс Соурце Плус. Wеб. Децембер 8, 2012.
  11. ^ Стабиле, Сусан M. (2010). „Стилл(Ед) Ливес”. Еарлy Америцан Литературе. 45 (2): 371—95. С2ЦИД 201754107. дои:10.1353/еал.2010.0020. 
  12. ^ Кунхардт, Кунхардт & Кунхардт 1995, стр. 47
  13. ^ Мартин, Гарy. „'Wе аре нот амусед' – тхе меанинг анд оригин оф тхис пхрасе”. Пхрасефиндер. 
  14. ^ „Пеале'с Пхиладелпхиа Мусеум”. пхиладелпхиаенцyцлопедиа.орг. Енцyцлопедиа оф Греатер Пхиладелпхиа. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=F._T._Barnum&oldid=28962999”