Филтрација активним угљем
Филтрација активним угљем једна је од метода која се користи за пречишћавање воде, ваздуха и гасова, обраду течности (у хемијској, фармацеутској и прехрамбеној индустрији) и за посебне намене (код прераде злата, мембранске филтрације, у дуванској индустрији, у уређајима за климатизацију, код разних каталитичких процеса и друго).[1]
Основни појмови
[уреди | уреди извор]Активни угаљ
[уреди | уреди извор]
Активни угаљ је посебно припремљена врста угљеника порозне кристалне структуре, с врло великом унутрашњом површином (само један грам активног угља може имати површину и преко 500 м2). Простори пора у активном угљу не прелазе величину од 10 Ангстрема.[тражи се извор]
Сировине за производњу су разне врсте природног угља, дрво, и коштице биљних плодова. Производи се физичко-хемијским поступком активирања, деловањем водене паре и угљен-диоксида на високим температурама (700 – 900°Ц), при чему настају бројне поре различите величине. Физикална активација подразумиева карбонизацију, односно пиролизу у одсутности кисеоника на температурама мањим од 700°Ц. Активација се одвија оксидирајућим гасовима на температури од 800 до 900°Ц. хемијска активација је комбинација карбонизације и активације са различитим реагенсима попут калијум хидроксида и натријум хидроксида. Током производње се врши одстрањивање воде (дехидратација) а потом активација (уклањање неугљеничних једињења). Активација се врши на високој температури у посебним пећима дјеловањем хемијских материја активатора (цинк-хлорид, фосфорна киселина, амонијум роданид, калијум карбонат).[тражи се извор]
Оплемењивање активног угља са раствором сребра користи се за активацију антибактеријске активности активног угља.
Активни угаљ се у војсци користи за израду цедила гас-маске и филтера за ваздух у склоништима. Ради боље заштите од бојних отрова активном угљу се најчешће додају хемоадсорпциони и каталитички додаци.[тражи се извор]
Активни угљен који се користи за адсорпцију може бити у облику праха или у облику гранула. Гранулирани активни угаљ има већи ефекат адсорпције, а његова већа цена може бити умањена бољим дејством. Може се користити за адсорпцију посебних органских, природних и синтетских молекула, али и одређених анорганских материја. Учинак адсорпције зависи од низа фактора, од којих су најважнији: квалитет и гранулација адсорбенса, квалитет и количина почетног узорка, предтретману узорка, време адсорпције, пХ вредности узорка, и особине хемијске супстанце која се адсорбира.
Сорпција у кондиционирању воде
[уреди | уреди извор]
Сорпција је процес који се дешава када се гасни или течни раствор акумулира на површини неког чврстог материјала или, ређе, течности (сорбента), формирајући молекуларни или атомски филм (сорбат).[2] Овај појам се често замењује са појмом апсорпције, међутим реч је о сасвим другачијем процесу. Оба ова процеса се могу назвати сорпцијама, док је супротан процес назван десорпција.
Сорпција која је оперативна у већини природних, биолошких и хемијских система, широко се употријава у индустрији, као нпр. при пречишћавању вода, принцип активног угља итд. У аналитичкој хемији, нарочито у техникама попут хроматографије и измене јона, адсорпција игра важну улогу тако да од одабира селективно одређених адсорбенса, зависи крајњи резултат испитивања.
Основа сорпције лежи у енергији површине материјала. У већини материјала, сви атоми и молекуле имају одређене везе (било оне јонске, ковалентне или металне природе) са другим атомима и молекулама. Изузетак представљају атоми који се налазе на површини материјала, јер нису потпуно окружени са другим атомима, и зато ти атоми имају афинитет (већи или мањи) да формирају везе с неким другим атомом који се нађе у близини.
Предности примене филтрације активним угљем
[уреди | уреди извор]Предности примене филтрације активним угљем су:
- одстрањује водоник сулфид и метан који може настати у води или у песку;
- одстрањује хлор (хлорамине) из славине;
- одстрањује органске загађиваче настале биолошким процесима;
- одстрањује спољашње загађиваче који могу доспети у воду (дезодоранси, пестициди, дим цигарета);
- подиже редокс воде;
- ствара кристално чисту воду;
- подиже концетрацију кисеоника у води;
- врши хемијску, механичку, биолошку и денитрификациону филтрацију (денитрификацију врши само у спорим филтерима).
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Диллон, Едwард C.; Wилтон, Јохн Х.; Барлоw, Јаред C.; Wатсон, Wиллиам А. (1989). „Ларге сурфаце ареа ацтиватед цхарцоал анд тхе инхибитион оф аспирин абсорптион”. Анналс оф Емергенцy Медицине. 18 (5): 547—552. ПМИД 2719366. дои:10.1016/с0196-0644(89)80841-8.
- ^ „абсорптион (цхемистрy)”. Мемидеx (WордНет) Дицтионарy/Тхесаурус. Архивирано из оригинала 05. 10. 2018. г. Приступљено 2. 11. 2010.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
