Фонокардиографија

Фонокардиографија
Фонокардиографија
	Фонокардиограм и пулсирање југуларне вене код мушкарца средњег раста са плућном хипертензијом (притисак плућне артерије 70 мм Хг) узрокованом кардиомиопатијом. Пулсација југуларне вене приказана је истакнутим таласом, а да не буде примећен ц или в талас. Фонокардиограм (четврти леви међупростор и срчани апекс) показују шум изазван трикуспидалном инсуфицијенцијом и шум вентрикуларног и атријског галопа.
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	кардиологија
МКБ-9-CM	89.55
	[уреди на Википодацима]

Фонокардиографија је дијагностичка метода графичког препознавања срчаних тонова и шумова, односно метода којом се могу добити записи свих звучних феномена срца, како нормалних тако и патолошких, на папиру, синхроно са електрокардиограмом.^[1]

Фонокардиографија је додатак аускултацији, јер омогућава да се чују чак и они тонова и шумова који се јављају током рада срца, а не чују се уз помоћ стетоскопа.^[2] Према томе фонокардиограф, омогућава испитивачу да региструје и најслабије препознатљиве звукове које срце емитује када ритмички пумпа крв, кроз срчане шупљине и залистке. Уз помоћ овог запсиа а у складу са трајањем снимљених звукова, интервалима између њих, присуства промена у тоновима и додатнихшумова, могуће је сазнати о присуству одређених патолоиких стања на срцу.^[3]

Историја

Сазнања о звуковима које ствара срце датира из древних времена. Идеја о развоју инструмента за њихово снимање можда сеже у време Роберта Хоокеа (1635–1703.), Који је написао „Такође може постојати могућност откривања унутрашњих покрета и деловања тела - било животињских, биљних или људских, уз помоћ звука који стварају “.^[4]^[5]

Најранији познати примери фонокардиографије датирају из 1800-их, док је опрема за праћење и фонокардиографско ослушкивање срца развијена тек током тридесетих и четрдесетих година 20. века. Стандардизација је започела 1950. године, када је у Паризу одржана прва међународна конференција.^[4]

Систем за фонокардиографско снимање произведен од стране компаније Бецкман Инструментс коришћен је на бар једном од свемирских летова у Пројекта Близанци (1965-1966) за праћење откуцаја срца астронаута у лету. Био је то један од многих Бецкманових инструмената специјализованих за НАСА и које она и данас користи. ^[6]

Јохн Кеефер поднео је патент за симулатор фонокардиограма 1970. године, док је био запосленик америчке владе. Оригинални опис патента указује да је реч о уређају који преко електричног напона опонаша звуке људског срца. ^[7]

Значај

Значај ове метод огледа се у томе што она врши запис срчаних звукова како нормалних тако и патолошких и анализира њихово трајање (део систоле, дијастоле или читав њихов интервал) и њихов карактер, и тиме помаже у верификовању шумова и тонова у дијагнози стечених и/или урођених срчаних мана и објективизирању (графичком потврдом) онога што се утврди аускултацијом болесника.^[5]

Такође, фонокардиографија омогућује и увид у трајање појединих делова срчаног циклуса, као и њихово мерење (нпр електромеханичка систола траје од Q-зупца до другог аортног тона, а механичка систола срца од првог до другог тона срца).^[2]

Како је фонокардиографија процедура која практично нема контраиндикација, јер је потпуно сигурна и безболна, она се прописује и пацијентима који су у тешком стању.^[8]^[9]

Индикације

Фонокардиографија је намењена пацијентима:^[10]

који пате од било каквих дефеката валвуларног апарата,^[11]^[12]
пулмоналне стенозе,^[13]^[14]
митрална стеноза.^[15]
урођених аномалија срца,^[16]^[17]
реуматизма, који је праћен упалом органа.
који се жале на кратак дах током вежбања, или бол у грудима и срцу,
који су раније имали инфаркт миокарда,
који имају повећану величину срца,
који су имали страшне звукове током прегледа са стетоскопом.^[18]

Контраиндикације

Иако је метода безбедна и у начелу без контраиндикација, ипак постоји неколико релативних контраиндикација због којих се фонокардиографски микрофон не може причврстити на грудни кош.Ови фактори укључују:^[19]

тешку гојазност,
оштећења интегритета коже дојке (повреде, опекотине или ране).
пацијенте који пију кафу ујутро, јер тиме повећавају крвни притисак, што значи да ће резултат бити непоуздани.

Недостаци

I поред бројних добрих страна, метода фонокардиографије има и одређене недостатке:

веома слабу осетљивост уређаја у односу на људско уво, тако да нпр. слаби звуци које лекар добро чује и који се могу разликовати током аускултације, неће бити видљив на фонокардиограму.
немогуће је одредити природу буке, чак и ако је субјективна, што је прилично јединствено у неким случајевима патолошких обољења срчаних залистака,
у случају померања срца или дилатације и хипертрофије њених комера, веома је тешко наћи место где би требало да се постави фонокардиографски микрофон.

Извори

^ Дон Мицхаел ТА. Аусцултатион оф тхе Хеарт: А Цардиопхонетиц Аппроацх. МцГраw Хилл 1998; 392.
^ ^а ^б „Тхе Пхоноцардиограм (ПЦГ) | еКуоре мХеалтх Девицес”. еКуоре (на језику: енглески). 2018-04-23. Приступљено 2021-01-18. ^{[мртва веза]}
^ Остојић M, Кањух V, Белеслин Б. Кардиологија. Београд: Завод за удзбенике и наставна средства, 2011.
^ ^а ^б Спрагуе, Хоwард Б. (1957). „Хисторy анд Пресент Статус оф Пхоноцардиограпхy”. ИРЕ Трансацтионс он Медицал Елецтроницс. 9: 2—3. ИССН 0097-1049. дои:10.1109/ИРЕТ-МЕ.1957.5008615.
^ ^а ^б Димонд, Е. Греy; Бенцхимол, А. (3. 3. 1961). „ПХОНОЦАРДИОГРАПХY”. Цалифорниа Медицине. 94 (3): 139—146. ИССН 0008-1264. ПМЦ 1575791 . ПМИД 13722948.
^ „Бецкман Инструментс Супплyинг Медицал Флигхт Мониторинг Еqуипмент” (ПДФ). Спаце Неwс Роундуп. 3. 3. 1965. стр. 4—5. Архивирано из оригинала (ПДФ) 07. 08. 2019. г. Приступљено 7. 12. 2019.
^ M, Кеефер Јохн (28. 4. 1970), Пхоноцардиограм симулатор, Приступљено 7. 12. 2019
^ „Нон-инвасиве метходс фор тхе ассессмент оф цардиац фунцтион.”. Цалифорниа Медицине. 119 (3): 21—37. 1973. ИССН 0008-1264. ПМЦ 1455243 . ПМИД 4270111.
^ Амири, Амир; Абтахи, Мохаммадреза; Цонстант, Ницк; Манкодиyа, Кунал (2017). „Мобиле Пхоноцардиограм Диагносис ин Неwборнс Усинг Суппорт Вецтор Мацхине”. Хеалтхцаре. 5 (1): 16. ПМЦ 5371922 . ПМИД 28335471. дои:10.3390/хеалтхцаре5010016 .
^ Сотаqуирá, Мигуел; Алвеар, Демиáн; Мондрагóн, Мисаел (2018-10-03). „Пхоноцардиограм цлассифицатион усинг дееп неурал нетwоркс анд wеигхтед пробабилитy цомпарисонс”. Јоурнал оф Медицал Енгинееринг & Тецхнологy. 42 (7): 510—517. ИССН 0309-1902. ПМИД 30773957. дои:10.1080/03091902.2019.1576789.
^ БЕНЦХИМОЛ, А.; ДИМОНД, Е. Г.; СХЕН, Y. (јун 1960). „Ејецтион тиме ин аортиц стеносис анд митрал стеносис. Цомпарисон Бетwеен тхе Дирецт анд Индирецт Артериал Трацингс wитх Специал Референце то Преанд Постоперативе Финдингс”. Америцан Јоурнал оф Цардиологy. 5: 728—743.
^ ЛЕАТХАМ, А.; ГРАY, I. (април 1956). „Аусцултаторy анд пхоноцардиограпхиц сигнс оф атриал септал дефецт”. Бритисх Хеарт Јоурнал. 18 (2): 193—208. ПМЦ 479578 . ПМИД 13315849. дои:10.1136/хрт.18.2.193. .
^ ДИМОНД, Е. Г.; БЕНЦХИМОЛ, А. (јануар 1960). „Пхоноцардиограпхy ин пулмонарy стеносис: специал цоррелатион бетwеен хемодyнамицс анд пхоноцардиограпхиц финдингс”. Анналс оф Интернал Медицине. 52: 145—162. ПМИД 13816816. дои:10.7326/0003-4819-52-1-145. .
^ ЛЕАТХАМ, А.; WЕИТЗМАН, D. (јул 1957). „Аусцултаторy анд пхоноцардиограпхиц сигнс оф пулмонарy стеносис”. Бритисх Хеарт Јоурнал. 19 (3): 303—317. ПМЦ 479632 . ПМИД 13446314. дои:10.1136/хрт.19.3.303.
^ ХУЛТГРЕН Х, ЛЕО Т (мај 1959). „Пхоноцардиограпхиц феатурес оф цомбинед митрал стеносис анд инсуффициенцy”. Медицине (Балтиморе). 38 (2): 103—118. ПМИД 13656163. дои:10.1097/00005792-195905000-00002. .
^ ДИМОНД, Е. Г.; БЕНЦХИМОЛ, А. (септембар 1959). „Пхоноцардиограпхy ин атриал септал дефецт: цоррелатион бетwеен хемодyнамицс анд пхоноцардиограпхиц финдингс”. Америцан Хеарт Јоурнал. 58 (3): 343—356. дои:10.1016/0002-8703(59)90151-6. .
^ „Апицал диастолиц мурмурс ин цонгенитал хеарт дисеасе; тхе раритy оф Лутембацхер'с сyндроме”. Америцан Хеарт Јоурнал. 43 (5): 691—706. мај 1952. дои:10.1016/0002-8703(52)90044-6. .
^ ВОГЕЛПОЕЛ, L.; СЦХРИРЕ, V. (мај 1955). „Тхе роле оф аусцултатион ин тхе дифферентиатион оф Фаллот'с тетралогy фром севере пулмонарy стеносис wитх интацт вентрицулар септум анд ригхт-то-лефт интератриал схунт”. Цирцулатион. 11 (5): 714—732. дои:10.1161/01.ЦИР.11.5.714.
^ Леатхам, Аубреy (1952). „ПХОНОЦАРДИОГРАПХY”. Бритисх Медицал Буллетин (на језику: енглески). 8 (4): 333—342. ИССН 1471-8391. дои:10.1093/оxфордјоурналс.бмб.а074199.

Литература

Весна, Богдановиц; Иван, Бозиц; Ана, Гавровска; Владислава, Стојиц; Владимир, Јаковљевиц (2013). „Пхоноцардиограпхy-басед митрал валве пролапсе детецтион усинг ан артифициал неурал нетwорк”. Сербиан Јоурнал оф Еxпериментал анд Цлиницал Ресеарцх. 14 (3): 113—120. дои:10.5937/сјецр14-4436. .
Алмаси, Али; Схамсоллахи, Мохаммад-Багхер; Сенхадји, Лотфи (1. 8. 2011). А дyнамицал модел фор генератинг сyнтхетиц Пхоноцардиограм сигналс. Цонференце Процеедингс. 2011. стр. 5686—5689. ИСБН 978-1-4577-1589-1. ИССН 1557-170X. ПМЦ 3390312 . ПМИД 22255630. дои:10.1109/ИЕМБС.2011.6091376.
Мизуно, Атсусхи; Ниwа, Коицхиро; Схираи, Такеаки; Схиина, Yуми (1. 1. 2015). „Пхоноцардиограм ин адулт патиентс wитх тетралогy оф Фаллот”. Јоурнал оф Цардиологy (на језику: енглески). 65 (1): 82—86. ИССН 0914-5087. ПМИД 24842232. дои:10.1016/ј.јјцц.2014.03.011. Приступљено 2. 6. 2016.
Цхернецкy, Цyнтхиа C.; Бергер, Барбара Ј. (2007). Лабораторy Тестс анд Диагностиц Процедурес (на језику: енглески). Елсевиер Хеалтх Сциенцес. ИСБН 978-1416066835. Приступљено 27. 11. 2016.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Фонокардиографија на Викимедијиној остави

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Дон Мицхаел ТА. Аусцултатион оф тхе Хеарт: А Цардиопхонетиц Аппроацх. МцГраw Хилл 1998; 392.

[:1-2] а ^б „Тхе Пхоноцардиограм (ПЦГ) | еКуоре мХеалтх Девицес”. еКуоре (на језику: енглески). 2018-04-23. Приступљено 2021-01-18. ^{[мртва веза]}

[3] Остојић M, Кањух V, Белеслин Б. Кардиологија. Београд: Завод за удзбенике и наставна средства, 2011.

[7.-4] а ^б Спрагуе, Хоwард Б. (1957). „Хисторy анд Пресент Статус оф Пхоноцардиограпхy”. ИРЕ Трансацтионс он Медицал Елецтроницс. 9: 2—3. ИССН 0097-1049. дои:10.1109/ИРЕТ-МЕ.1957.5008615.

[:0-5] а ^б Димонд, Е. Греy; Бенцхимол, А. (3. 3. 1961). „ПХОНОЦАРДИОГРАПХY”. Цалифорниа Медицине. 94 (3): 139—146. ИССН 0008-1264. ПМЦ 1575791 . ПМИД 13722948.

[SNR1965-6] „Бецкман Инструментс Супплyинг Медицал Флигхт Мониторинг Еqуипмент” (ПДФ). Спаце Неwс Роундуп. 3. 3. 1965. стр. 4—5. Архивирано из оригинала (ПДФ) 07. 08. 2019. г. Приступљено 7. 12. 2019.

[7] M, Кеефер Јохн (28. 4. 1970), Пхоноцардиограм симулатор, Приступљено 7. 12. 2019

[8] „Нон-инвасиве метходс фор тхе ассессмент оф цардиац фунцтион.”. Цалифорниа Медицине. 119 (3): 21—37. 1973. ИССН 0008-1264. ПМЦ 1455243 . ПМИД 4270111.

[9] Амири, Амир; Абтахи, Мохаммадреза; Цонстант, Ницк; Манкодиyа, Кунал (2017). „Мобиле Пхоноцардиограм Диагносис ин Неwборнс Усинг Суппорт Вецтор Мацхине”. Хеалтхцаре. 5 (1): 16. ПМЦ 5371922 . ПМИД 28335471. дои:10.3390/хеалтхцаре5010016 .

[10] Сотаqуирá, Мигуел; Алвеар, Демиáн; Мондрагóн, Мисаел (2018-10-03). „Пхоноцардиограм цлассифицатион усинг дееп неурал нетwоркс анд wеигхтед пробабилитy цомпарисонс”. Јоурнал оф Медицал Енгинееринг & Тецхнологy. 42 (7): 510—517. ИССН 0309-1902. ПМИД 30773957. дои:10.1080/03091902.2019.1576789.

[11] БЕНЦХИМОЛ, А.; ДИМОНД, Е. Г.; СХЕН, Y. (јун 1960). „Ејецтион тиме ин аортиц стеносис анд митрал стеносис. Цомпарисон Бетwеен тхе Дирецт анд Индирецт Артериал Трацингс wитх Специал Референце то Преанд Постоперативе Финдингс”. Америцан Јоурнал оф Цардиологy. 5: 728—743.

[12] ЛЕАТХАМ, А.; ГРАY, I. (април 1956). „Аусцултаторy анд пхоноцардиограпхиц сигнс оф атриал септал дефецт”. Бритисх Хеарт Јоурнал. 18 (2): 193—208. ПМЦ 479578 . ПМИД 13315849. дои:10.1136/хрт.18.2.193. .

[13] ДИМОНД, Е. Г.; БЕНЦХИМОЛ, А. (јануар 1960). „Пхоноцардиограпхy ин пулмонарy стеносис: специал цоррелатион бетwеен хемодyнамицс анд пхоноцардиограпхиц финдингс”. Анналс оф Интернал Медицине. 52: 145—162. ПМИД 13816816. дои:10.7326/0003-4819-52-1-145. .

[14] ЛЕАТХАМ, А.; WЕИТЗМАН, D. (јул 1957). „Аусцултаторy анд пхоноцардиограпхиц сигнс оф пулмонарy стеносис”. Бритисх Хеарт Јоурнал. 19 (3): 303—317. ПМЦ 479632 . ПМИД 13446314. дои:10.1136/хрт.19.3.303.

[15] ХУЛТГРЕН Х, ЛЕО Т (мај 1959). „Пхоноцардиограпхиц феатурес оф цомбинед митрал стеносис анд инсуффициенцy”. Медицине (Балтиморе). 38 (2): 103—118. ПМИД 13656163. дои:10.1097/00005792-195905000-00002. .

[16] ДИМОНД, Е. Г.; БЕНЦХИМОЛ, А. (септембар 1959). „Пхоноцардиограпхy ин атриал септал дефецт: цоррелатион бетwеен хемодyнамицс анд пхоноцардиограпхиц финдингс”. Америцан Хеарт Јоурнал. 58 (3): 343—356. дои:10.1016/0002-8703(59)90151-6. .

[17] „Апицал диастолиц мурмурс ин цонгенитал хеарт дисеасе; тхе раритy оф Лутембацхер'с сyндроме”. Америцан Хеарт Јоурнал. 43 (5): 691—706. мај 1952. дои:10.1016/0002-8703(52)90044-6. .

[18] ВОГЕЛПОЕЛ, L.; СЦХРИРЕ, V. (мај 1955). „Тхе роле оф аусцултатион ин тхе дифферентиатион оф Фаллот'с тетралогy фром севере пулмонарy стеносис wитх интацт вентрицулар септум анд ригхт-то-лефт интератриал схунт”. Цирцулатион. 11 (5): 714—732. дои:10.1161/01.ЦИР.11.5.714.

[19] Леатхам, Аубреy (1952). „ПХОНОЦАРДИОГРАПХY”. Бритисх Медицал Буллетин (на језику: енглески). 8 (4): 333—342. ИССН 1471-8391. дои:10.1093/оxфордјоурналс.бмб.а074199.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]